fgt

 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

БОШКОВИЋ Ђурђе (1904, Београд - 1990, Београд)

Студирао у Београду (1924-28). Запослен у Народном музеју у Београду (1930-39) и као наставник на Архитектонском факултету (1939 до пензионисаwа 1974). Гостују}и професор Филозофског факултета у Београду и директор Археоло{ког института САНУ (1955 - 78). По~асни доктор Универзитета у Београду и дописни ~лан МАНУ. Добитник Седмојулске награде за `ивотно дело (1970), и Хердерове награде.

Истра`ива~ средwовековне, посебно националне архитектуре, уметности и археоло{ких локалитета. Бавио се проблематиком оп{тег развоја архитектуре, уметности и урбанизма, {то је имало одраза на {ирину wеговог нау~ног рада. Од првих радова на за{тити споменика културе (Калени}, Пе}ка патријар{ија и Баwска) исказао је на~ела која су од тридесетих година овога века постала узором генерација потоwих посленика у овој области. Каснијим радом у Старом Бару дао је пример комплексног и темеqног истра`иваwа урбане целине, од снимаwа стаwа, свестраног проу~аваwа и за{тите, до монографије.

Из огромног ли~ног искуства и прворазредног познаваwа на{е и светске нау~не мисли, произилазило је и ауторитативно Бо{кови}ево педаго{ко делаwе. Уз генерације студената, које је темеqно образовао, увео је у свет науке известан број младих стру~wака, да би неки од wих, наследив{и га, у свим областима wеговог деловаwа одговорно и самосвојно обеле`или своје време.

Бо{кови} је покретао и водио велике истра`ива~ке, археоло{ке, архитектонске и конзерваторске подухвате, организовао нау~не скупове, ме|ународне и југословенске, у~ествовао на wима, {ире}и нау~ну мисао у земqи и свету. Своје велико искуство прето~ио је у ви{е од две стотине писаних радова, који се одликују поуздано{}у нау~них ставова и података, {то их ~ини темеqним изворима на{е и светске науке.

А. Стојаковић

Библ.: Манастир Манасија, Архитектура, изд. Народни музеј, Београд 1928, 11-35; Деуx еглисес де Милутин, Старо Нагори~ино ет Гра~аница, Л’арт бyзантин цхез лес Славес, Париз 1930, 196-212; Манастир Калени} - Реконструкце једнохо јихословенскехо средовекехо монастyру, ^ескословенско-јихословенска ревуе, бр. 1, Београд 1930, 30-50; Рад на ресторисаwу, конзервираwу и проу~аваwу средwовековних споменика, Годи{wак СКА XXИX, Београд 1930, 30-50; Спасаваwе споменика на{е славне про{лости, Време 4.11.1930, Изло`ба југословенске савремене архитектуре, Време 27.2.1931 и 28.2.1931; У одбрану једног стила, Политика 3.5.1931 и 8.5.1931; Проблем Светосавског храма, Српски кwи`евни гласник, кw.35, 1932, 368-371; Црква св. Марка и Светосавски храм, Српски кwи`евни гласник, кw.39, 1933, 73-75; Осигураwе и рестаурација манастира Патријар{ије у Пе}и, Старинар ВИИИ-ИX, Београд 1933-34, 91-165; Свети Сава и српска средwовековна уметност, Српски кwи`евни гласник, Београд 1.2.1935, 212-216; О српско-византијским споменицима, Време 13.4.1935; Средwовековни градови у Војводини. Војводина И, изд. Историјско дру{тво у Новом Саду, Нови Сад 1939, 310-429; (и В.Петкови}) Манастир Де~ани, Архитектура и скулптура, изд. СКА, Београд 1941, 19- 239; Основи средwовековне архитектуре, Београд 1947, 1-244; Средwовековна уметност у Србији и Македонији, црквена архитектура и скулптура, Београд 1948, 1-122; Стаwе средwовековних споменика у југозападној Србији, Космету и североисто~ном делу Црне Горе, Музеји 1, Београд 1948, 96-205; Средwевековни споменици североисто~не Србије, Старинар, нова серија, И, Београд 1950, 185-218; Изло`ба средwовековне уметности југословенских народа у Паризу, Музеји 3, Београд 1950, 3-11; (и Сл. Ненадови}), Градац, изд. Просвета, Београд 1951, 1-11; Не{то о законитости у архитектонском ствараwу, Зборник радова Архитектонског факултета, Београд 1952, 5-9; Архитектура средwег века, изд. Нау~на кwига, Београд 1957, 1-351 (тре}е изд. Београд 1967); Стари Бар, Београд 1962, 1-347; Архитектура Сербии и Македонии, ВсеобÈаÔ историÔ архитектурÀ, 3, Москва 1966, 418- 464; (и М. Ка{анин, П.Мијови}) @и~а - архитектура, Београд 1969, 53-103; О неким питаwима археоло{ких истра- `иваwа развитка материјалне и духовне културе у средwем веку, Старинар, нова серија XXВИ, Београд 1976, 1-8; (и П.Мијови}, М.Кова~еви}), Улциw, И, изд. Археоло{ки институт, Посебна издаwа, кw.18, Београд 1981, 1-164; Прва сопствена искуства, проблеми, перспективе. Се}аwа конзерватора, изд. Републи~ки завод за за{титу споменика културе, Београд 1982, 15- 27; (и М. ^анак Меди}) Архитектура Немаwиног доба И, Споменици српске архитектуре средwег века - корпус сакралних гра|евина, изд. Републи~ки завод за за{титу споменика културе и Археоло{ки институт, Београд 1986, 1-175.

Општа лит.:  Изложба, 1928, 1; Маневић, 1972, 22, 27, 38; ЛЕЈ 1984, 179; Кадијевић, 1997, 6, 144, 168, 188, 212-213, 224.

Остала лит.:  Зборник Ђурђа Бошковића, Старинар, Београд 1970; Р.(адован) Попови}, @ивот посве}ен про{лости, Политика 11.2.1978, 15; Милка ^анак-Меди}, \ур|е Бо{кови}. Ин мемориам, Политика 8.12.1990, 15; Анка Стојакови}, Ин мемориам. \ур|е Бо{кови} (1904-1990), Гласник Дру{тва конзерватора Србије, бр.15, Београд 1991, 251-252; (Мило{ Јевти}, ур.) Исто~ници Радомира Стани}а, изд. Републи~ки завод за за{титу споменика културе, Београд 1997, 22 - 23.