Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ЈОВАНОВИЋ Константин (1849, Беч - 1923, Цирих)
Студирао у Цириху (Eidgenossische Polutechnische Schule, 1867-70) и дипломирао код Готфрида Семпера. Деловао као самостални аутор у Бечу.
Непосредно по завршетку редовног школовања Јовановић је боравио у Италији и током неколико година помно студирао ренесансно градитељско наслеђе. Потом је отворио приватни архитектонски атеље у Бечу. Јовановићев дугогодишњи рад у Бечу није до данас истраживан, а сам аутор није о томе оставио било каквог трага. У Београду се Јовановић појавио средином осамдесетих година 19. века, када је изградио породичну кућу трговца Марка Стојановића на углу Кнез Михаилове и Париске улице. Овај објекат је отворио нове наруџбине: пројекат за велики стамбени објекат Николе Спасића у Кнез Михаиловој 33 (1889) и за Породичну кућу Косте Миленковића у Змај Јовиној 9 (око 1900). Упоредо са овим објектима, у којима је показао изванредно познавање академског метода, Јовановић је изградио палату Народне банке у Улици краља Петра (1889, део према Грачаничкој улици дограђен после Првог светског рата, 1921 - 26).
Палата Народне банке је најзначајнији објекат српског академизма, образац доследног придржавања ренесансног модела грађевине. Почетком деведесетих година 19. века Јовановић је израдио и пројекат за палату Парламента, реализован касније у функционалној преради Ј.Илкића, после конкурса из 1902 године. Јовановић је израдио и пројекте за два кључна средишта српске духовности, за палату Краљевске академије наука (1908-09) и Храм св. Саве, али су ови пројекти остали нереализовани. Позната су и Јовановићева дела изграђена на тлу Бугарске, пре свега зграда бугарског Парламента у Софији (“Собрање”, 1884).
З.Маневић
Дела: Кућа Драгомира Радуловића на углу ул. Вука Караџића 12 и Делијске (око 1900); Кућа Марка Стојановића у Париској 15 (1900); Кућа Димитрија Живановића на углу Кнез Михаилове 41 и Ускочке 2 (1912, касније реконструисана).
Библ.: Форсцхунген Éбер ден Бау дер Петерскирцхе зу Ром, Беч 1877; Зу ден Стреитфраген ин дер Баугесцхицхте дер Петерскирцхе зу Ром - Еине Ерwидерунг ан Херрн Рудолф Редтенбацхер, Беч 1878; Éбер Готтфриед Семперс баулицхе Тäтигкеит ин Wиен, Аугсбургер Аллгемеине Зеитунг, 20.5.1879; Éбер дие неуе Рицхтунг им хеутиген Кунстгеwербе, (рукопис, заоставштина А.Јовановића у Музеју града Београда)
Основна лит.: Љиљана Бабић, Живот и рад архитекте Косте А.Јовановића, Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, св.6 и 7, Београд 1961; Љубомир Никић, Архитект Константин Јовановић, Годишњак града Београда, књ.IV, Београд 1957, 345-358; Милан Шћекић, Константин Јовановић, Београд 1998.
Општа лит.: Н.Несторовић, 1937, 68; Б.Несторовић, 1954, 167-168; Б.Несторовић, рук., 334, 341, 345, 362, 366-372, 384-385, 407, 552; Мамбријани, 1969, 52; Маневић, 1972, 11-12, 36, 79; Б.Несторовић, 1973, 344; Б.Несторовић, Преглед, 1974, 142, 156-157; Митровић, 1975, 13- 14; Стојановић, Мартиновић, 1978, 109; ЛЕЈ, 1984, 702; Маневић, 1997, 75.
Остала лит.: ...,Зграда Српског парламента, Штампа 12.7.1907 и 13.7.1907; ...,Илкићева фасада Парламента, Штампа 3.9.1907 и 4.9.1907; Никола Вучо, Народна банка Краљевине Србије, Годишњак града Београда, књ.31, Београд 1984, 94; Зоран Маневић, Константин Јовановић и Београд, Политика 16.4.1988, 12.