Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
БОЈОВИЋ Милета (1941, Жабљак, Црна Гора)
Студирао у Београду (дипл. 1966). Стручна усавршавања у Паризу и Нансију (1964–69) у атељеу проф. Jean Faugeron-а, проф. Henri Lefebvre-а и Института за урбанизам, Париз (1975–78). Запослен у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање, Подгорица (1969 – 1994) и сопственом “Урба пројект”-у, Подгорица (1994 до данас).
Његову архитектуру карактеришу изучене форме које се намећу у глобалној поставци, без накнадних битних дотеривања, што је, иначе, била тежња времена кад је он стварао своја најбоља дела. Пројектовао је све зграде на простору Детаљног урбанистичког плана Блока V у Подгорици, које је његово најбоље остварење.
ДУП је израдио Вукота Тупа Вукотић 1976. године, који је и данас, непревазиђен у области урбанизма у Црној Гори. Објекти су изведени практично одједном до 1983, те је план неуобичајено до тада заживео без измена. Инвеститор је до пројекта ових зграда дошао на конкурсу, што је Милети Бојовићу дало прилику, коју је искористио, да створи дело за историју градње црногорских простора.
На стартне снажно иницијалне урбанистичке поставке, Бојовић се очекивано надовезао разуђеним објектима у све три димензије. Основе ових зграда асоцирају, у међусобној комбинацији, на недешифровано писмо са словима у облику “И”, “Л” до различито обликованог и постављеног “П”. Зграде садрже од 7 до 12 улаза. У принципу, усвајањем истих решења станова за читав објекат, поготову за већи број објеката на једном простору, знатно појевтињује радове, али изазива монотонију и отуђеност, поготову кад је од истог пројектанта.
Овде је то другачији случај, чиме су остварена два тешко спојива циља, што је посебна вредност. Први пут на овом простору, попречно постављеним конструктивним зидовима на распону од 580 см, са армиранобетонском плочом преко, обезбеђена је максимална флексибилност, јер су станови без подела унутрашњим носећим зидовима. Истовремено, отворене су додатне могућности за обликовање, јер је попречним постављањем конструктивних зидова ослобођена фасада за игру различитих препуста (од неколико метара), са могућношћу статичких висина конзола колико је и спрат. Системом зграде Хабитат у Монтреалу Moshe Safdia, скривеним конзолама, ненавикнутом грађанину створен је посебан ефекат у постепеном откривању начина опстајања у простору. Од најистуренијих тачака препуста, из спрата у спрат врши се поступно степенасто враћање на почетну фасадну раван, а потом се у истој величини залази у унутрашњост засецањем.
Разлика између ова два хода је велика, што је оставило трага на основној контури објекта, чинећи је (у централној пројекцији) интересантно изломљеном, а при брзом кретању – нестатичном, равномерно променљивом. Исти случај је и са испустима на нижим нивоима. Утисак би био још интересантнији да је поштован пројекат аутора о бојама фасада, да сенке препричају интересантне форме у пластици фасаде. Сада су код неких објеката површи веома контрастно обојене, те је поремећена очекивана изразита игра тамног и светлог.
Али, и то није угушило постигнуте ефекте. Посебан квалитет нађен је у одустајању од уобичајеног, усвајањем да фасадни зидови не деле судбину својих темеља. Са њима је направљен прави плес – кораком напред, кораком назад – у чистим и прегледним волуменима.
Додатна особеност је укрупњавање и обједињавање елемената, “терањем” прозорских отвора у углове, који су и по форми, и по томе што су једнокрилни, у складу са традицијом. Исти принцип поједностављења и обједињавања примењен је и на другим садржајима. Коначан ефекат је асоцијација на сликање уљем – шпахтлом, где се јасно види почетак и крај свих диференцираних и нијансираних потеза.
А. Маркуш
Остала дела: Урбанистички планови Херцег Новог (1969–70); Плужина (1984–89); Жабљака (1984–89); Туристичког насеља Пржно, Тиват (1970); Грудске Махале, Никшић (1981–82); Робна кућа, Жабљак (1973–75); Градска капела, Жабљак (1976); Зграда Централне банке, Скупштине општине, МУП-а, Жабљак (1975–89); Резиденцијални објекат МУП-а “Јелика”, Жабљак (1980); Интернат, Жабљак (1980, у изградњи); Насеље “Градска Махала”, објекти 4 и 5, Никшић (1981–82); Стамбено-пословни објекат, Плужине (1986); Детаљни урбанистички план градског центра “Нова варош“, Подгорица (1990 – 93); Детаљни урбанистички план “Крушевца”, Подгорица (1990-93); Гимназија, Никшић (1993 - 94); Адаптација објекта Републике Црне Горе на Дедињу (1994), Стамбено - пословни објекат у Београдској улици, Подгорица (1996); Адаптација објекта Председника Републике Црне Горе, Подгорица (1996); Дечији вртић, Жабљак (2004, у реализацији); Трг, Жабљак (2004, реализована прва фаза); Тржни центар, Жабљак (2004, у реализацији).