Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МАРИ] Милан (1940, Нови Сад)

Студирао у Београду (дипл. 1964). Запослен у Пројектном атеqеу План (1965 до пензонисаwа).

Ве} у свом првом изведеном објекту, згради Тениског клуба Војводина у Дунавском парку (1970) најавио је нагла{ени модернисти~ки приступ пројектоваwу као и висок интелектуални потенцијал. У wеговом архитектонском опусу исти~у се објекти настали осамдесетих година - доградwа и адаптација Хотела Путник (1981) и Институт за хемију и географију (1988), где се по{тују}и утилитарност објеката па`wа концентри{е на фасадне структуре изведене нагла{еном пласти~но{}у и употреби стакла, ~име даје нови подстицај новосадској архитектури.

Доградwа Библиотеке Матице српске, невелики анекс гра|ен током ду`ег временског периода (1990 - 2002), представqа одјек дома}ег постмодернизма у коме се ве{то, и са духом, комбинују асоцијативни елементи фасаде са зате~ене гра|евине настале по~етком XX века. Мари}ев свакако најзна~ајнији и најви{е награ|ивани објекат је Завод за кукуруз (2001) где аутор ураwа у традицију панонског градитеqства кроз савремени третман фасада и кровних повр{ина. Мари} је комплексни садр`ај успе{но сместио у приземни објекат павиqонског типа до{ав{и до прести`не, рационалне и допадqиве архитектуре органски уса|ене у вредности традиције и духа места.

В.Митровић

Дела: Стамбена зграда са локалом, Буковац (1973), Стамбене куле, Ново насеqе (са Миркови}ем и Грби}ем, 1980), Стамбени низови, Кара|ор|ево (1979), Индивидуалне и двојне ку}е, Сремски Карловци (1980), Објекти на Римским {ан~евима (1990-1998).

Општа лит.:  СалонСМ, 1977; Салон, 1981; Салон, 1982; Салон, 1983; [траус, 1991, 242; Ретроспективна изло`ба, Нови Сад 2005.

Остала лит.: С.Јованови}, Зграда Тенис клуба, Дневник, Нови Сад, 25.9.1970; Д.Проданови}, Хотел Путник у Новом Саду, Архитектура урбанизам бр. 90-91, Београд, 1983; М.Митрови}, На сала{у пријатеqа мог, Политика, Београд, 8.9.2001; В. Митрови}, Доградwа анекса Библиотеке Матице српске, ДаНС бр. 42, Нови Сад, 2003.