Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

РАДОВИ] Ранко

(1935, Подгорица - 2005, Београд)

Студирао у Београду (дипл. 1962).

Запослен у Институту за архитектуру и

урбанизам Србије и као наставник на

Архитектонском факултету у Београду

(1971 - 92). @ивео и радио у

Јапану и Финској током деведесетих

година. Запослен као наставник и оснива~

Одсека за архитектуру на Техни~-

ком факултету у Новом Саду крајем

деведесетих година. Докторирао на

Сорбони (1979).

Ранко Радови} није припадао само једном

простору. Путовао је по свету као

мисионар и истра`ива~ архитектуре.

Најви{е је боравио у Јапану и Финској.

У Цукуби је радио три године као редовни

професор, а у Хелсинкију ~етири

године као професор на Катедри за

ме|ународне пост-дипломске студије

“Елиел Сааринен” на Техни~ком универзитету.

На оба универзитета је

до{ао по позиву професора и архитеката

тих земаqа. Тамо је испунио и

`еqу да је на додир архитектуре светских

мајстора, којима се на студијама у

Београду надахнуо, архитектуре Алвар

Алта, Кензо Тангеа и других.

Где год је Радови} био у свету, радо је

~екан да се врати, те данас тамо wегово

име носи ме|ународна награда за

студентске радове основана од Ме|ународне

федерације за урбанизам и

становаwе 2006. Исте године је и у Београду

од стране УЛУПУДС-а основана

тако|е награда која носи име Ранка

Радови}а. У Новом Саду 1996. основао

је Одсек за архитектуру на Факултету

техни~ких наука, где је до смрти био

редовни професор. Свугде је стизао,

тако да је једно време био и министар у

Влади Републике Црне Горе. У стилу wегових

сталних одлазака и долазака, он

се у Паризу, где је завр{ио малу матуру,

вратио кад је требало да докторира

на Сорбони. Поред француског, владао

је руским, италијанским и енглеским

језиком на којем је две кwиге написао.

Архитектура је преко Ранка Радови}а

проговорила на неколико на~ина, искристалисаних

до перфекције. Пројектоваwем,

стрпqивим изу~аваwем и потврдом

заузетих ставова свугде по свету,

осна`ен искуством, он је веома успе{

но одр`ао бројна радио и ТВ предаваwа

о архитектури као {анси за боqи

`ивот. Стварао је амбијент у ~овеку

који је недостајао, без којег нестаје вредно

насле|е у архитектури. Само на Телевизији

Београд било је 36 емисија

wегових предаваwа. Гра|ани су то радо

слу{али, прибли`ено убедqиво{-

}у и qубавqу. Радови}ево бриqантно

до~араваwе и популарисаwе оп{тих

вредности архитектуре, заслу`ује да се

дефини{е као “изговорена архитектура”,

која је као ре~ “преносива архитектура”.

У истој сали “Коларца”, где је као

петнаестогоди{wак ~итао свој првонагра|

ени {колски рад из кwи`евности,

награ|ен на београдском текми~еwу, он

је касније, као професор на Архитектонском

факултету, одр`ао око 150 изузетно

посе}ених предаваwа. Све то, од

нау~ног, кwи`евног, ораторског, као и

wегових 22 самосталних и 11 колективних

изло`би слика, графика и црте`а,

као {ирина образоваwа - разноврсно{}

у која је увек красила велике мајсторе

- било је сна`но залети{те за

пројектоваwе на којем се посебно доказао.

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

340

Р.Радови}

Р.Радови},

Спомен ку}а битке

на Сутјесци на

Тјенти{ту, 1964 - 72

Р.Радови},

Хотел “Партизанка” у

Врwа~кој баwи, 1986

Највредније wегово дело је Спомен ку-

}а битке на Сутјесци на Тјенти{ту (1964-

72) која је зибеле`ена и у “Л'Арцхитецтуре

Д'Аујоурд'хуи: Едифицес Цултурелс”, бр.129,

Париз (децембар 1966 - јануар 1967).

Оплемеwеним пирамидалним сво|еwем

у свој врх, овај објекат на најлеп{и на-

~ин другује са околним брдима, јер је и

путаwом, и идентитетом запу}ена у истом

правцу. То је стварно као нестварно

- набубрених груди, у која се пуцало.

Контекст је са овим објектом добио

ре~: да лапидарном јасно}ом у секунди

све ка`е. А како би без нестварног изгледала

ку}а qуди којих нема, како а

да се све забеле`и оваквим успехом?

Објекат је ре{ен као поткровqе не~ег

испод земqе, са истовременим осе}ајем

да лебди као ~удна летелица која је

ту само привремено. Брзим покретом и

једноставним поступком, {то би у црте`

у био кроки-потез, све је, као изненадна

експлозија, ре{ено једним принципом,

као једном судбином: истим кровним

нагибом али разли~итим пеwаwем

у висине, постепеним истицаwем централног

дела. Разу|ена основа дала је

разу|ен кров. Кров се ~ита у основи:

ве}ој висини одговара ве}е одстојаwе

зидова са којих полази. Сти~е се утисак,

гледају}и овај објекат, да је Радови}

био у скандинавским земqама пре

но је тамо оти{ао, јер се наме}е асоцијација

на пливају}е, с гле~ера спу{тене

ледене громаде, које су попут кретаwа

у колони овде опкоqених бораца. На

објекту је извр{ен постепени прелаз

од глобалних поставки гибаwа кровних

равни ка рустици тих повр{и. То је прво

спроведено местими~ним доградwама

над слеменом, доградwама у истом

правцу пру`аwа, да би се наставило

маwим елементима у намени надсветла

и баyа, за које се сти~е утисак да

клизе, а откривају успутна задр`аваwа

аутора да тим облицима, попут птице,

открије погодна места за гнезда. На

свим Радови}евим објектима приме}ује

се аутор који је сигуран у себе, сигуран

у своје поступке у пројектоваwу да

увек на|е особен дизајн да се у секундарној

архитектури wиме, као акцентом,

потпи{е.

Добитник је Медал оф Хоноур Ме|ународне

организације за урбанизам и становаwе.

Ви{е година у Хагу био је председник

ме|ународног `ирија за Студентски

конкурс за архитектуру и филм о

градовима и архитектури. У ~етири мандата

(1984 - 92) био је и председник Ме-

|ународне федерације за урбанизам и

становаwе. Добитник је Вукове награде

(1997), Награде УЛУПУДС-а за `ивотно

дело, Награде Београдског салона за

графику (1987), Табакови}еве награде

(2001).

А.М.

Дела: Спомен ку}а битке на Сутјесци

на Тјенти{ту (1964 - 72); Занатско услу`

ни центар “Гради} Пејтон” на ^убури

(1968-71); Оп{тина Аран|еловац

(1974); Спомен обеле`је, Qутотук, Даниловград

(1976); Банка, Врwа~ка Баwа

(1976); По{та, Врwа~ка Баwа (1975 -

76); урбанисти~ки пројекти насеqа у Ал-

`иру, Бе`аја (1985); Хотел “Партизанка”,

Врwа~ка Баwа (1986); Урбанисти-

~ки пројекат централног дела Коломба

(1986); Зграда По{те и Банке, Апатин

(1986); Позори{те Атеqе 212 у Светогорској

улици, Београд (1992, са Р.

Динулови}ем); Урбанисти~ки пројект

новог дела Хелсинкија, Вуоосари (1994 -

95); Доградwа ФТН за архитектонски

одсек, Нови Сад (1998 и 2003); Спортска

хала, Димитровград (1996-2001).

Библ.: Склоп градова у региону. Савремене

урбанисти~ке теме, св. 2, изд.

ИАУС, Београд, 1965; Физи~ка структура

града, Посебна издаwа, ИАУС, Београд,

1972; Класификација и типологија

физи~ких структура града, изд. ИАУС,

Београд 1972; Физи~ке структуре, Универзитет

у Београду, 1977; @иви простор,

Независна издаwа, Београд, 1979;

Текстови архитеката (антологија), АУ,

Београд 1984; Антологија ку}а, изд.

Гра|евинска кwига, Београд, 1985; Врт

или кавез, “Прометеј", Нови Сад, 1995;

Он Цитиес, Планнинг & Урбан Десигн, Финисх

еxпериенце 1991-1995, YТК Хелсинкy Унивеситy,

Центар фор Урбан анд Регионал Студиес,

1996; Савремена архитектура: Изме|

у сталности и промена идеја и облика,

ФТН и Стyлос, Нови Сад, 1998; Нова

атологија ку}а, Гра|евинска кwига,

Београд, 2001; Форма града, основе,

теорија и пракса, Стyлос Нови Сад,

ОрионАрт, Београд, 2003 (дело је награ|

ено на Двадесетом салону урбанизма

2003); Нови врт и стари кавез,

Стyлос, Нови Сад, 2005.

   Мило{ Јевти}, Слојевити путеви

Ранка Радови}а, Београд, 1995, 1-150.

  Салон, 1975; Салон, 1976, 23; Стојанови},

Мартинови}, 1978, 78, 243; Салон,

1981, 43; ЛЕЈ, 1987, 685; Миленкови},

1987, 90; [траус, 1991, 157; Салон,

1993, 29.