Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КОВАQЕВСКИ (Јуриј) \ор|е   (Јелисаветград, Русија, 1888 - ?)

Име \ор|а Павлови}а Коваqевског везује се за први Генерални урбанисти~ки план Београда из 1923. године. У Кијеву је Коваqевски био {еф у Одеqеwу за генерални план града и професор на Политехни~ком институту. Допринос реализацији Генералног урбанисти~ког плана Београда су wегове визије регулације Топ~идера или парцеларни план за насеqе Во`довац, са ^иновни~ком колонијом, као једним од најранијих плански формираних насеqа.

Са истим циqем просторног обједиwаваwа Коваqевски је 1931. године радио и Генерални и нивелациони план Земуна и села Бе`анија са детаqним плановима пројектоваwа улица, где се ули~на мре`а појавqује као координатор у обједиwаваwу простора. Године 1930. \ор|е Коваqевски је урадио идејну скицу за уре|еwе Теразијске терасе, а 1933. године идејни пројекат за искори{}аваwе простора испод моста Краqа Александра И, где је предло`ио израду магацина и пијаца. Истих година радио је скице за трг изме|у Новог двора и Парламента, где је предлагао да се подигне споменик краqу Александру и Обелиск као обеле`је уједиwеwа.

Ме|у реализованим објектима \ор|а Коваqевског у Београду исти~у се: Дом краqа Александра (Студентски дом), Де~ије обдани{те бр. 3, [етали{те на Калемегдану, Надгробни споменик Николаја Хартвига.

У Ба~кој Тополи је урадио пројекат за цркву, а у Крагујевцу најлеп{у пија~ну халу у Србији (1928) и Дом по`арне дру`ине (Ватрогасни дом, 1934), оба у сарадwи са Михаилом Радованови}ем.

М.Вукотић Лазар

Општа лит.:  ЕЛУ, 1964, 234; Митрови}, 1975, 10; ЛЕЈ, 1987, 113.

Остала лит.: С.Неди}, Генерални урбанисти~ки план Београда из 1923 године, ГГБ, кw. XXИВ, Београд 1977, 301-309; А.Арсеwев, Биографски именик руских емиграната, Руска емиграција у српској култури XX века, том ИИ, кw. ИВ, Београд 1994, 225-326.