дсе

 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (2008)

АНТОНОВИЋ  Милан

(1868, Београд - 1929, Београд) 

Студирао у Цириху (1886-87) и Минхену (1887-91). Запослен у Техничкој дирекцији Општине града Београда, потом међу првима основао приватни архитектонски биро.

Најранија Антоновићева дела настала су у периоду када је као општински архитекта пројектовао зграду Палилулске основне школе и Болницу краљице Драге, на Врачару. Обе грађевине, подигнуте крајем 19. и почетком двадесетог века, ни у чему не одступају од стандарда свога доба.

Отварањем самосталног бироа Антоновић се нужно отворио и према новим ликовним тенденцијама у архитектури, најпре и највише према сецесији. Зграда Хотела "Гранд" у Чика Љубиној ул. (порушена у време грађења нове зграде Филозофског факултета) била је по Н.Несторовићу "прва зграда у Београду на којој је примењен нови стил сецесије" (1900). Такође је то била и једна од свакако најранијих грађевина у чијој се конструкцији нашао армирани бетон, таванице у "Monier" систему. 

Елементи сецесије у обликоваwу фасаде присутни су и у оригиналном изгледу палате "Зора" (касније дограђена и реконструисана у модерном духу по пројекту А.Јанковића, данас позната под називом “Америчка читаоница”). Палата "Анкер" на Теразијама (1898-99) је најпознатије Антоновићево дело, настало у доба између његовог државног и приватног ангажмана. Академска формула донекле је коригована упрошћеним облицима декоративних елемената, плитким лизенама које се протежу кроз оба спрата. Са историјског становишта од већег су значаја његови сецесијски обликовани објекти, Атеље фотографа Јовановића на Теразијама (1902-03) и Зграда Друштва за улепшавање Врачара у Његошевој ул. (1901-02). Низ мањих стамбених објеката такође је ближи сецесији него академском маниризму. 

З.Маневић

 

Дела: Кућа Димитрија Живадиновића у Грачаничкој 16 (1905); Кућа Милана Павловића на углу Кнез Михаилове 49 и Краља Петра 23 (1906-07); Сопствена кућа у Хиландарској 11 (1908); Кућа Драгољуба Антоновића у Хиландарској 9 (1907); Дом "Бритиша" у Чика Љубиној 9 (1908, касније надграђен); Кућа адвоката Милића Милићевића у Делиградској 4 (1921-22); Санаторијум др Живковића на углу Крунске 55 и Браће Недића 2 (1922-27). 

Лит.: Љубомир Никић, Архитект Милан Антоновић, Урбанизам Београда, бр. 51, 1979, 57-64. 

Општа литература: Стојановић, 1912, 20, 22-23, 56, 83; Н.Несторовић, 1937, 89; Гордић, 1966, 44, 52, 55, 56, 65, 87; Шкаламера, 1967, 321, 335; Маневић, 1972, 16-17, 36; Гордић, 1972, 129; Несторовић, Преглед, 1974, 157-158; Ђурић Замоло, 1981, 17 19, ЛЕЈ, 1984, 28; Коњикушић, 1988-89, 115.

Остала литература: Вера Павловић Лончарски, Зграда фотографског атељеа Милана Јовановића, Гласник Друштва конзерватора Србије, књ.17, 1993, 198-202.