Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ИЛКИ] Јован (1857, Земун - 1917, Не`идер, Ма|арска)

Студирао у Бе~у (Академија ликовних уметности). Запослен у Ханзеновом бироу за гра|еwе Парламента у Бе~у (до августа 1883) и по пресеqеwу у Србију у Министарству гра|евина (као контрактуални ин`еwер 1883-99, и редовни ин`еwер 1900-10). Током 1910-11 запослен у изградwи фабрике “Пелман” у Будимпе{ти.

Илки}ево дело, без сумwе зна~ајно у доба када је настало, засеwено је контроверзним сведо~еwима савременика о пореклу пројектантских идеја. Са овог станов{та најзна~ајнија Илки}ева дела су спорна: палата Народне скуп{тине (1902-36) готово до детаqа понавqа претходну идеју Константина Јованови}а из 1891. године док је фасада Хотела “Москва” (1906-07) конципирана у Петрограду и носи сва обеле`ја руске варијанте сецесије. Контроверзе око порекла идеја на којима се заснивају Илки}еви објекти сла`у се са описом wеговог предузимqивог духа, великим бројем остварених пројеката, на~ина рада у сопственом приватном бироу у коме је, по наводима wеговог сина Павла, “увек био запослен један архитект и неколико техни~ара”.

Градитеqску каријеру Илки} је запо~ео у Бе~у, као сарадник Теофила Ханзена у изградwи Бе~ког парламента. Са овог поло`аја у Србију га је 1883 године довео краq Милан, о~игледно незадовоqан способностима Александра Бугарског да окон~а гра|еwе Старог двора. Илки} је руководио завр{ним радовима и уре|еwем ентеријера. Потом је извео реконструкцију Ку}е Алексе Крсманови}а на Теразијама 34 (1885) у духу богата{ких пре~анских ку}а, оки}ених необарокном декорацијом. У доба послератне реконструкције дворова (1919-21) у овом објекту је била сме{тена краqевска резиденција и у wему је прогла{ено уједиwеwе Срба, Хрвата и Словенаца.

Официрски дом (данас Студентски културни центар, 1895) је заједни~ко дело Илки}а и Рувиди}а. Реплика овог објекта изгра|ена је у ^а~ку и у литератури атрибуирана Милораду Рувиди}у. Угаона кула као главни мотив, као и обеле`ја архитектуре ране ренесансе, представqају задате мотиве у пројектоваwу војних објеката.

Романти~ним тенденцијама у српској архитектури припада и Дом светог Саве у Улици цара Ду{ана 13 (1890). Намена објекта, прихватили{те сирома{не српске деце из крајева под турском или аустроугарском окупацијом, симболизована је не само пригодним медаqонима, ве} и укупном композицијом фасаде којом доминирају симболи средwевековне монументалне архитектуре.

У стамбеној архитектури Илки} је био наклоwен помодном неоренесансу (Ку}а Јована Ристи}а 1891; Ку}а Милана Пиро}анца у Француској 7, око 1885), али је био склон и претрпаваwу фасаде (Ку}а М.Ристи}а у Ул. краqа Петра 15, око 1890). Ве}и део Илки}евих стамбених објеката је сру{ен. Међу овим несталим објектима од најве}е су вредности поменута Ку}а Ј.Ристи}а на углу Ул. краqа Милана и Ресавске, као и Ку}а М.Пиро}анца у Бир~аниновој (око 1885).

З.Маневић

Дела: Ку}а Томе Лека на углу ул. Змај Јовине и Васине 11 у Београду (око 1885); Хотел “Гранд” у Земуну (1892); Црква манастира св. Петка Иверица у Си}ева~кој клисури (1898, С. Ива~кови}, Ј.Илки}); Ку}а Трифуна \ури}а у Кара|ор|евој 40 у Београду (1898); Сопствена ку}а у Ул. Мило{а Поцерца 32 (1898); Хир{ова ку}а у Ул. краqа Петра 11-13 (1898); Зграде На~елства и Суда у Ваqеву (око 1900); Црква у Пара}ину (око 1870, гра|еwе довр{ио Ј.Илки}, 1907); Ку}а Јездимира \оки}а у Хиландарској 13 у Београду (1906, доградwа и реконструкција 1936, М. Секули})

Основна лит.:   Богдан Несторови}, Јован Илки}, београдски архитекта, Годи{wак града Београда, кw.XИX, Београд 1972, 253-269.

Општа лит.:  [ематизам, 1891-1910; Стојановић, 1912, 2022, 97; Н.Несторови}, 1937, 74- 75, 77, 79-81, 83; Митрови}, 1975, 6; Б. Несторови}, 1954, 168-170; Круни}, 1954; Мамбриани, 1969, 75; Му{и~, 1969, 390; Маневи}, 1972, 13, 15, 17, 36; Мартинови}, 1973, 27; Б.Несторови}, 1973, 344-345, 378; Б.Несторови}, Преглед, 1974, 142, 151-152, 155-159, 161, 167; Б. Несторови}, рук., 308, 327, 331, 335, 341, 351, 356-364, 381-384, 407, 432, 441, 453, 462, 464, 475, 489, 500, 510- 511, 526, 539, 546-548, 573-574; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 109; ЛЕЈ, 1984, 630-631; Јованови}, 1987, 110, 120, 124, 128; Миленкови}, 1988, 214; Маневи}, 1997, 75-76.

Остала лит.:  ...,Пројект за српски Парламент, [тампа, 6.7.1907, 1; ...,Зграда српског Парламента, [тампа 12.7.1907 и 13.7.1907, 1; ...,Илки}ева фасада Парламента, [тампа 3.9.1907 и 4.9.1907, 1; Иван Здравкови}, Јован Илки}, Правда 1.9. 1940; Бранислав Који}, Јован Илки}, Архитектура урбанизам, бр.3, Београд 1960, 32-33.