Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПАНТОВИ] Милорад
(1910, Заје~ар - 1986, Београд)
Студирао у Београду (дипл.1935), Запослен
у Нема~кој (Фирма “Сиеменс”, 1935),
и као сарадник Ле Корбизјеа (1936).
После Другог светског рата запослен у
Министарству гра|евина (1947) а од 1953
наставник на Архитектонском факултету
у Београду. Добитник Седмојулске
награде (1966). ^лан САНУ (1983).
Ме|у бројним титулама које је с правом
носио, ~лан САНУ, професор Архитектонског
факултета, лауреат Седмојулске
и Октобарске награде, лауреат САСа,
Милорад Пантови} најрадије је истицао
једну незвани~ну титулу: сарадник
Ле Корбизјеа. Ову не тако ретку титулу
заслу`ује бар јо{ десетак архитеката
са подру~ја бив{е Југославије, па ипак,
они је никада нису везивали за своје
име онако присно, онако потпуно, без
остатка, како је то ~инио Пантови}. Кадгод
га је било ко од колега сретао, у било
каквој прилици, Пантови} је одавао
утисак ~овека који је воqан да ~итав
свој архитектонски `ивот безрезервно
поло`и на олтар признатог архитектонског
месије.
Наравно, у питаwу је једна од типи~них
Пантови}евих “ерских” по{алица у којима
препознајемо генетске особине “унука
у`и~ког бојаyије” како у наслову новинског
текста Пантови}а назива један
савременик. Истовремено, Пантови} је
и син угледног београдског хирурга, полиглота
и глобтротер. Поред несумwивог
дивqеwа кога је целог `ивота исказивао
према великом у~итеqу Ле Корбизјеу,
у ~ијој је приватној {коли - бироу
у Руе де Сервес 35 провео не{то ви-
{е од годину дана, Пантови} је, ипак, у
својој каријери развијеној у ви{е праваца
(урбанизам, пројектоваwе великих
јавних ојеката, стамбених објеката, ентеријера,
наме{таја) ослу{кивао и многе
друге гласове, многих других у~итеqа,
наро~ито у свом најзна~ајнијем делу,
комплексу Београдског сајма, ~ије
се хале обликом ни хипотети~но не могу
везивати за Корбизјеа.
Свакако, Корбизјеа нема на Пантови-
}евом видику при крају каријере, али га
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
308
М.Пантови}
М. Пантови},
В. Максимови},
Палата “Албанија”,
светосавски темат,
пројекат, 1935
М.Пантови},
Културни центар
у Београду,
дипломски пројекат,
1935
нема ни на по~етку. Прво публиковано
дело, пројекат за Палату “Албанија”, изра|
ен у заједници са Владетом Максимови}
ем јо{ на студијама, као “светосавски
темат”, ослаwа се на ~исте и заобqене
менделсеновске форме, алтернирају}
и по висини непрекинуте траке
“пуног” и “празног”. И дипломски рад из
1935. године, Централни дом културе, и
темом и обликом и презентацијом пре
се мо`е везивати за методе конструктивиста,
који су у то време у моди, него
за Корбизјеа, ~ије дело београдска архитектонска
средина једва да је запа-
`ала.
После завр{ених студија, амбициозни
и иму}ни млади архитекта, који је претходно
имао прилике да оби|е Аустрију
и Италију, да види Праг, Дрезден, Лајпциг,
Берлин и Хамбург, па ~ак и да посети
велику гра|евинску изло`бу одр-
`ану 1931. године у Берлину, кре}е трагом
првих генерација своје архитектонске
сабра}е са краја 19. века и уписује
се на “допунско” {коловаwе на Високој
техни~кој {коли у Берлину. Истовремено,
запо{qава се у гра|евинском одеqеwу
Сименсовог концерна.
Али, високе техни~ке {коле и велики
гра|евински бирои у Нема~кој године
1935. немају ону прогресивну духовну
климу какву је затекао Никола Несторови}
крајем 19. и по~етком 20. века.
Функционалисти~ко насле|е Баухауса,
које се јо{ осе}а у Пантови}евом пројекту
дизајнираних светиqки за ~увену
Унтер ден Линден, припадало је насле-
|у које је нацизам немилосрдно уни{-
тавао. Нема~ка 1935. године није ви{е
била центар прогресивних архитектонских
идеја.
Ако се први Пантови}ев избор показао
несре}ним, други је заиста био онај прави:
Париз и Ле Корбизје. У Корбизјеов
атеqе ступало се као у храм, а индоктринација
којој су били подвргнути у~еници
била је брза, ефикасна и свеобухватна.
Ве} неколико месеци по доласку
Пантови} мисли и црта као Корбизје.
Мада су и ранија wегова дела указивала
на способност да се `иво прати и
усваја модерна европска архитектонска
мисао, тек је конкурсним пројектом
за реконструкцију Новог Сада, ра|еним
у бироу Ле Корбизјеа, Пантови} демонстрирао
особину тако ретку у српској
средини: способност да се инострани
модел пренесе без импровизације. Пантови}
је буду}и Нови Сад сагледао у
оквирима доктринарних ре{еwа пренетих
из Атинске повеqе. Сасвим сли~-
но поступио је и не{то ранији Корбизјеов
сарадник Јурај Најдхарт. Саобра-
}ају је обезбе|ена главна улога у глобалној
подели простора. Стамбене јединице
~ине иденти~ни блокови разли-
~ито оријентисани и изгубqени у слободном
простору. Блок је “ма{ина за
становаwе”, расте или се смаwује механи~
ким додаваwем или одузимаwем
јединица.
Функционалисти~ки урбанизам и кубисти~
ко сликарство до`ивqавају идили~
ну синтезу. Је ли то био разлог да
Пантови} пре|е у Лондон и упи{е се у
Озанфанову сликарску {колу? После
кра}ег боравка у овој {коли Пантови}
одлази за Wујорк. Било је ве} доба
непосредно пред рат. У Wујорку је тада
одр`авана светска изло`ба и
“Политика” објавqује Пантови}ев допис
са овог светског ва{ара уз скицу објеката
који припадају визионарским архитектонским
ре{еwима. Визионарски
дух провејава и у конкурсном пројекту
за Др`авну оперу у Београду који је
Пантови}, у заједници са Бо`идаром
Обрадови}ем, израдио по повратку у
земqу, крајем 1939. и по~етком 1940.
године. Био је то ~удан конкурс, сасвим
изван реалног света, и у wему су узели
у~е{}а безмало сви представници зара}
ених страна. У овом нереалном конкурсу
награде су биле одраз полити~-
ких реалности.
Први пар награда додеqен је Италијанима
и загреба~ким модернистима
за дела супротне идејне оријентације,
други пар награда Немцима и једном
Белгијанцу. Најзад, две тре}е награде
додеqене су руским емигрантима из
Америке и једном београдском архитекти,
Ивану Савкови}у. @ири, у коме
су се уз ве}ину лаика на{ли и представници
старије архитектонске генерације,
Едо [ен, Иван Вурник, Светозар
Јованови} и Димитрије М. Леко, у грдном
страху да му уз о~игледни полити~
ки опортунизам не буде приписана
и конзервативна искqу~ивост, донео је
мудру одлуку да се специјална награда
додели Пантови}евом пројекту који се
и идејом и презентацијом разликовао
од свих осталих.
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
309
М.Пантови},
Др`авна опера у
Београду, конкурсни
пројекат, 1940
Последwе Пантови}ево дело које се о~игледно
везује за искуства из Корбизјеовог
атеqеа јесте мало позната
“Студија туристи~ког историјско - културног
насеqа Београд”, настала поводом
одр`аваwа туристи~ке изло`бе
на Београдском сајму 1940. године. Била
је то вероватно једна од најрадикалније
зами{qених трансформација
Београда ме|у свим до тада познатим,
укqу~ују}и и замисли белгијског архитекте
Камбона из 1907. године. Др`е}и
се стриктно Корбизјеове урбанисти~ке
доктрине, Пантови} је редуцирао Београд
на неколико зона (рекреација, индустрија,
линеарни дру{твени центар,
нова насеqа) изме|у којих једва да приме}
ујемо културно - историјско насле-
|е, неколико цркава, зграде Парламента
и дворова, зграде министарстава
на пресеку Немаwине и Кнеза Мило{
а улице.
Ово зна~ајно Пантови}ево дело представqа,
без сумwе, једно од најзанимqивијих
сведо~анстава из најранијих
дана развоја на{е савремене урбанисти~
ке мисли. Документ отвара и многа
друга занимqива питаwа. Да ли је Никола
Доброви} знао за постојаwе овог
визионарског плана? За{то је при формираwу
свог Урбанисти~ког института,
коме је наменио најви{у улогу у теоријској
разради урбанисти~ких задатака,
заоби{ао Милорада Пантови}а, ~ији је
конкурсни рад за реконструкцију Новог
Сада морао познавати?
Списак Пантови}евих дела, насталих у
рано поратно доба, дуга~ак је, али бли-
`их података о самим делима нема.
Изузетак су реализовани Антитуберкулозни
диспанзер у Младеновцу и два
конкурсна рада за велике јавне објекте,
за Оперу у Новом Београду и Позори{
те у Новом Саду.
Пројекат за Оперу настао је крајем
1947. и по~етком 1948. године, када се
за тајне Стаqинове намере јо{ није знало,
у клими декларативне привр`ености
теоријским поставкама соцреализма,
~ији су експонирани протагонисти
били Бранко Максимови}, Братислав
Стојанови}, \ур|е Бо{кови}. Било је
то доба “великог неспоразума”, да се
послу`имо омиqеном Доброви}евом
терминологијом. У Пантови}евом слу-
~ају, било је то доба “великих страховаwа”,
доба када су предратне везе са
Корбизјеом наједном постале у најмаwу
руку неприли~не.
Понуда за у~е{}е на конкурсу за Оперу
(уз Острогови}а, Равникара, Стри-
`и}а) представqала је, пре свега, могу}
ност за извесну дру{твену рехабилитацију.
Била је то неравноправна борба
у којој су сви у~есници - осим Пантови-
}а - наступали са позиција аутора ве}
признате дру{твене вредности и ма
колико били приморани да ~ине уступке
духу времена, ипак су могли да за{-
тите су{тину својих идеја. Пантови},
једноставно, није смео прокоцкати {ансу,
и отуда је wегово одрицаwе од Корбизјеа,
па ~ак и од европског “интернационалног
стила” било потпуно, до детаqа.
Модел објекта, публикован у загреба~
кој “Архитектури” сведо~и не само
о уоби~ајеним компромисима са теоријом
соцреализма (нагла{ена монументалност,
гломазне масе, {ироки прилазни
проспекти), ве} и о једном комплетном
опона{аwу примера који су се крајем
тридесетих година могли срести подједнако
у оба тоталитарна ре`има, нацисти~
ком и стаqинисти~ком.
Са објавом резолуције Информбироа и
раскидом са соцреализмом нестаје Пантови}
ев страх од опту`би да верно слу-
`и својим западwа~ким узорима. У делима
насталим после 1948. године ви-
{е нема ни трага од соцреализма, али
нема ни трага од утицаја Корбизјеа.
Најзна~ајнија дела су конкурсни пројекат
за Синдикални дом у Подгорици
(који Пантови} датира у 1948. годину
али би по стилским особеностима могао
бити каснијег датума), пројекат за Серовакцинални
завод на Торлаку, неколико
ентеријера. У овим својим делима
Пантови} се прибли`ава новој, послератној
варијанти “интернационалног
стила”, знатно маwе кохерентној од
предратне, нападаној током {есте и
седме деценије екстравагантностима
бразилске, мекси~ке или јапанске {коле.
Др`е}и се матице идејних кретаwа,
Пантови} никада није одлазио у помодни
декоративизам, никада се није приб-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
310
М.Пантови},
Стамбени блок у
Новом Саду,
конкурсни пројекат,
1937
М.Пантови},
Велика опера у
Новом Београду,
конкурсни пројекат,
1948
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
311
М.Пантови}, Б.@е`еq, М.Крсти},
Београдски сајам,
1954 - 57
ли`ио фолклоризму и никада није
имао премного слуха за романти~но бујаwе
скулпторалних форми, тако омиqеној
у српској архитектури.
Синдикални дом у Подгорици зами{-
qен је као вертикални солитер на пространој
платформи, композиција која
се касније понавqала у безбројним варијантама,
све до на{их дана. Вертикални
део објекта био је намеwен администрацији,
приземни јавним скуповима,
изло`бама и другим сли~ним манифестацијама.
Завод на Торлаку био је
зами{qен у облику неколико павиqона
повезаних покривеним пролазима. И
овај облик био је касније нај{ире кори{}
ен у хотелским комплексима, {колским
објектима, болни~ким комплексима.
Најзад, Пантови}еви ентеријери, од
којих су нам за сада једино познати
Ентеријер продавнице “Метеор” на Теразијама
и један црте` реконструкције
кафане Хотела “Москва” (ра|ен у заједници
са Владетом Максимови}ем) тако|
е нагове{тавају многа каснија сли~-
на дела разли~итих аутора, архитектуру
која је била условно модерна, али
којој је недостајало смелости у изразу,
префиwености у облику и реда у композицији.
Током 1953. и 1954. године Пантови} је
у~ествовао у два зна~ајна конкурса, најпре
у конкурсу за у`и~ки Трг партизана
а ускоро потом и у конкурсу за Београдски
сајам. У оба слу~аја реализација
није једноставно пратила конкурсни
резултат.
Конкурс за урбанисти~ки пројекат Трга
партизана у У`ицу расписан је на иницијативу
руководиоца израде Генералног
плана Ру`ице Или}. На конкурсу је
најви{а награда равноправно додеqена
радовима Милорада Пантови}а и
Станка Манди}а, с тим да аутори усагласе
своје ставове и из оба пројекта у
кратком року са~ине заједни~ко ре{еwе.
До нагодбе, ме|утим, није до{ло, и
Оп{тина издаје налог Ру`ици Или} да
из свих приспелих радова са~ини ре-
{еwе које је касније Станко Манди},
неопрезно, приписао себи. У ствари,
добитници најви{е награде на конкурсу
добили су у новом урбанисти~ком
пројекту, ~ији је аутор Ру`ица Или},
“уте{не” задатке: да архитектонски
обликују леву (Манди}) и десну (Пантови})
страну Трга. Пантови} је тај нови
задатак обавио коректно, саградив{и
стамбени блок и један солитер на улазу
у простор Трга.
На конкурсу за Београдски сајам, расписаном
пред крај 1953. године, раду
Пантови}а и Владете Максимови}а додеqена
је прва награда. Ово конкурсно
ре{еwе познајемо из публикованих скица.
Куби~ни сајамски објекти, повезани
пасарелама, пру`ају се линеарно ду`
савске обале. Основна урбанисти~ка
идеја наслаwа се на ранији Пантови}ев
пројекат из 1935. године.
Одмах по обавqеном конкурсу идеја о
подизаwу Сајма задобила је нај{иру подр{
ку полити~ара, и амбиције инвеститора,
~ије је интересе анга`овано заступала
Олга Дивац, и пројектаната по~иwу
да бујају. Отворено је тра`ено ре-
{еwе којим би београдска архитектура
могла да се равноправно укqу~и у савремене
европске токове. Пантови}
кре}е у обилазак тада{wих најзна~ајнијих
сајмова у Европи, у Хановеру, Минхену,
Паризу, Бриселу, Милану. “Свугде
је поне{то видео” - пи{е новинар М.
Симонови} у дневном листу “Борба”.
Резултат ових сусрета није, ме|утим,
био еклекти~ка ме{авина “свега {то је
видео”, ве} сасвим супротно, идеја да
се одустане од стереотипних куби~них
хала и оне замене куполастим облицима,
развијеним из ин`еwерске естетике.
Предло{ци Пантови}евим халама лако
се могу на}и у савременим делима конструктора,
која су била ~есто публикована
и изазивала праву лавину разних
куполастих хала по свим крајевима света.
Тако|е, не треба занемарити способност
конструктора @е`еqа и Крсти}а
да савладају знатне распоне, ме|у којима
је Хала И у то време предwа~ила у
европским размерама. Све ово, ме|утим,
ниуколико не умаwује Пантови}ев
допринос. Као у свим сли~ним тренуцима,
савременици су били свесни вели-
~ине дога|аја. За сликара Пе|у Милосавqеви}
а “подизаwе Сајми{та било
је најве}е узбу|еwе које је до`ивео те
године”.
"Ово је велико дело, ово је не{то вели~
анствено" - рекао је оби~но суздр-
`ани Александар Бели}, председник
САНУ. Вајар Петар Палави~ини тако|е
није могао одолети атмосфери оп{те
еуфори~ности нагла{авају}и да Сајам
“делује грандиозно”. Одмах потом, Палави~
ини изри~е и оцену да нас је Са-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
312
М. Пантови},
Трг партизана у
У`ицу, конкурсни
пројекат, 1953
јам “наједном уврстио у ред најнапреднијих
народа у гра|евинској техници”.
Ова оцена вајара Петра Палави~инија
временом је добила на снази. Својим најзна~
ајнијим делом Милорад Пантови}
је на~инио отвор у провинцијалном херметизму
српске архитектуре и тиме омогу}
ио историјски искорак који се мо`е
поредити са оним када је Милорад Мацура
пројектом за Војногеографски институт
1950. године раскинуо ланце соцреалисти~
ких догми.
Од пројектоваwа Београдског сајма
про{ло је ви{е од пола века, дуг период
у архитектури једне нације склоне
~естим и нео~екиваним променама. У
ме|увремену било је и других “европских”
подухвата изведених на ин`еwерској
основи: гра|еwе Аутопута, спортских
хала, стадиона, али сви ови подухвати
не могу се по свом историјском
зна~ају мерити са изградwом Сајма.
“Градитеq Београдског сајма” била би,
стога, права неофицијална титула, поред
силних официјалних, ако је икаква
бли`а одредница уоп{те данас потребна
се}аwу на Милорада Пантови}а.
З. М.
Библ.: Јесу ли досада{wи урбански системи
негативни?, Савремена оп{тина,
бр.10-12, Београд 1937, 253-260; Еволуција
проблематике савременог позори{
та у: Реферати за Прво саветоваwе
архитеката и урбаниста Југославије,
изд. Нау~на кwига, Београд 1950,
139-145; Ново београдско сајми{те, Годи{
wак града Београда, кw.ИВ, Београд
1957, 597-609; Изло`бе и сајмови
и нове тенденције у савременој архитектури,
Архитектура урбанизам, бр.14,
Београд 1962, 33-35, 51; Визионарска
архитектура и нови видици, Архитектура
урбанизам, бр.25, Београд 1964, 48-
50; Атеqе Л.Ц. - Руе де Севрес 35, Архитектура
урбанизам, бр.35-36, Београд
1965, 80-81.
Изло`ба, 1958, 98, 100; Изло`ба,
1964; Изло`ба, 1968; Му{и~, 1969, 389,
392-393, 395; Мамбриани, 1969, 180;
Маневи}, 1972, 30; Горди}, 1972, 138;
Белоусов, 1973, 60, 154-155; Мартинови},
1973, 25; Митрови}, 1975, 10-11,
112-113, 129; Стојанови}, Мартинови},
1978, 24-25, 112, 122-124; Култерман,
1985, 215; ЛЕЈ, 1987, 531-532; Миленкови},
1987, 34, 78, 146, 209; Миленкови},
1988, 242; [траус, 1991, 22-23,
32, 42; Маневи}, 1997, 77.
А.Л., Да ли }е се на Теразијама, уместо
“Албаније” и околних зграда поди}и
облакодер, Правда 3.3.1934, 7; В.Л., Дом
културе, у гво`|у и стаклу, за Београд
буду}ности, Политика 6.5.1935, 8; Оливер
Мини}, Нови Београдски сајам, једно
од зна~ајних архитектонских и урбанисти~
ких оствареwа Београда, Сајамски
курир, бр.1, Београд 1.8.1957, 8;
Н.Бурзан, Савремено и оригинално.
Пројектант Београдског сајма арх. Милорад
Пантови} о свом делу, Борба
20.8.1957; ...,Архитект - стваралац Милорад
Пантови}, Трговински гласник,
Београд 23.8.1957, 2; Ристо То{ови},
Лепота стварала{тва, Политика 24.8.
1957, 3; Угqе{а Богунови}, Мерило вредности,
Политика 25.8.1957, 15; Драгоqуб
Д.Јова{еви}, Унук у`и~ког бојаyије
творац Београдског сајми{та, Вести,
У`ице 31.10.1957, 3; С.(лободан) Васиqеви},
Београдски сајам, Борба 11.11.
1958, 7; ...,Милорад Пантови}. Архитектура
није само кров над главом. Разговор
са уметницима који су добили
Седмојулске награде, Политика 3.7.1966,
15; Спасоје Убави}, Милорад Пантови}.
Архитекта, професор, писац, сликар и
светски путник. Творац бетонских небеса,
Свет, Београд 6.4.1973, 24-25; М.
С.Максимови}, Рукопис из фијоке,
Политика 12.4.1997.