Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КАРАЏИЋ Бранислав  (1929, Ужице - 2007, Београд)

Студирао у Београду (1948 - 55). Запослен у предузећу “Тунелоградња” (1955 - 57) и Институту за испитивање материјала Србије (1957 до пензионисања).

Као водећи пројектант Одељења за зградарство у Институту за испитивање материјала, од средине педесетих година 20. века до пензионисања, израдио је низ урбанистичко-архитектонских пројеката насеља и стамбених, пословних, школских зграда и дечијих установа у Београду, Бањалуци, Ћуприји, Осијеку, Тузли, Ужицу, као и на Куби, у Анголи, Русији итд.

Приликом пројектовања стамбеног насеља у блоковима 22 и 23 у Новом Београду (1969-78, са Б. Јанковићем и А. Стјепановићем) пошло се од идеје повратка градском амбијенту и оживљавања улице као његовом значајном сегменту. Обликоваwем стамбених објеката различитих форми, од кула, квадратних волумена, меандерског типа, до волумена састављених од подужних тракастих елемената, створене су живописне визуре са различитим варијацијама у композиционом склопу.

Функционални концепт стана са заједничким језгром на које се везују остали простори, омогућио је вишедимензионалну организацију стамбених јединица које садрже јасну поделу простора на породични и друштвени део. Објекти пратећег садржаја обрађени су са посебном пажњом као сложени организам који се складно утапа у хумани амбијент насеља, о чему сведочи осмогодишња школа “Седам секретара СКОЈ-а” у Блоку 23 (1975-77, са Б.Јанковићем и А. Стјепановићем). Школа је подељена на две етаже са јасно издвојеним школским и рекреативним деловима. Као креативно и свеже решење динамичног израза, својим разуђеним и покренутим облицима даје посебан акценат и ликовност читавом амбијенту.

Урбанистичка концепција стамбеног насеља “Бањица” у Београду решена је као сложена просторна композиција изразите усклађености изграђених, саобраћајних и слободних површина. Функционалан просторни распоред са јасно издвојеним наменама заснива се на основном организационом језгру стамбене ћелије чијим се растом добијају различити типови станова. Коришћењем природе терена, избегавањем затворене форме и поделом волумена у вертикалном плану, каскадни стамбени блокови омогућили су максимално искоришћење природног осунчавања и слободних визура, чиме је досегнута тежња ка стварању хуманог амбијента.

С.Тошева

Дела: (в. АУТОРСКИ ТИМОВИ / ЈАНКОВИЋ, КАРАЏИЋ, СТЈЕПАНОВИЋ) и: Сликарска галерија “Борова глава” на Златибору (1975); Ватрогасни дом у Ужицу (1981-84, Б.Караџић, С.Ковачевић); “Гарант” банка у Савској ул. у Београду (1981-84, Б.Караџић, С.Ковачеви}, Д.Тешић); Осмогодишња њкола у Тивту (1983); Дечија установа у Ужицу (1985); Стамбене групације у оквиру VII месне заједнице у Миријеву (1985-88, Б. Јанковић, Б.Караџић); Зграда Привредне коморе у Тузли (1989, са Б.Јанковићем); Туристичко насеqе “Језеро” (1991).