Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ОБРАДОВИ] Оливера

(1928, ^а~ак)

Студирала у Београду (1947-53). Запослена

у “Енергопројекту” (1954 до пензионисаwа

1985).

Богату градитеqску делатност Оливере

Обрадови} карактери{е истинска

посве}еност позиву, ентузијазам, дисциплинованост,

високи критеријуми и доследност

у ускла|иваwу форме и функције

објеката, ве{то уклапаwе у непосредно

окру`еwе, храбре и проми{-

qене новине које превазилазе круте

функционалне захтеве. Основни став

овог аутора је да је архитектонско дело

ре{еwе функције коју треба обликовати,

као и то да је активно у~е{}е архитекте

неопходно у ствараwу дела по-

~ев од израде програма, преко свих фаза

пројектоваwа, до врло тесне сарадwе

са инвеститорима. То је дало бројна

успела ауторска дела. За wих је карактеристи~

но да не исказују претенциозност

у обликоваwу, ве} представqају

логи~ан израз успелих, ~есто и врло

смелих функционалних ре{еwа, као {то

су Основна {кола у Новој Варо{и (1970-

72) и Трафо станица Београд 6 у Хиландарској

улици. Генерални и детаqни

урбанисти~ки план насеqа Плу`ине

(1970-75) је успео пример интегрисаwа

архитектуре објеката и природног

амбијента.

Ј.М.

Дела: Средwотехни~ка {кола у Смедереву

(1959-62); Енергана и објекат за хемијску

прераду воде при @елезари

“Скопqе”, Македонија (1962); Хотел и

Осмогоди{wа {кола у Плу`инама, Црна

Гора (1970-73); Осмогоди{wа {кола

у Смедереву (1970-74); Робна ку}а у

Кwа`евцу (пројекат, О.Обрадови}, С.Сими});

Медицински центар у Бијелом Поqу

(1974-75); Комбинована де~ија установа

у Кладову (1975-77); Дом здравqа

у Биха}у, Босна и Херцеговина, (1978-80);

Де~ија установа у Блоку 61 у Новом Београду

(1980).

  Салон, 1974; Салон, 1975; Салон, 1976,

17; Салон, 1977, 40; Стојанови}, Мартинови},

1978, 220, 226.