Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ТАБАКОВИ] Милан

(1860, Арад - 1946, Нови Сад)

[коловао се најпре самостално, прелазе}

и пут од зидарског мајстора до пројектанта.

Студије је завр{ио у Будимпе{

ти 1888, ве} као искусни градитеq.

По повратку у Арад ради у архитектонском

бироу Нандора Јирасека, да би

убрзо (1892) основао сопствени пројектни

биро. До 1904. бавио се искqу~иво

пројектоваwем, а потом и предузима~-

ким и рестаураторским пословима,

углавном у Араду и на {ирем подру~ју

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

359

Т

\.Табакови}

\.Табакови},

Соколски дом у

Новом Саду, 1936

М.Табакови}

Баната, у Зреwанину, Кикинди. Пројектовао

је и извео велики број јавних

зграда, цркава и црквених домова, {кола

и болница, стамбених палата као и

ви{е маwих стамбених зграда, породи~

них ку}а и других објеката разних намена.

Прве зна~ајне пројекте, Најманову палату

и палату Арадско - ~анадске `елезни~

ке дирекције (1890) Табакови} је

израдио у монументалном еклекти~ком

стилу уз уздр`ану примену фасадног

украса. Истом мисаоном кругу припада

Миноритска црква са најамном зградом

(1901), као најве}и и најрепрезентативнији

арадски храм, доследно обликован

у необарокном духу са богатом лепезом

детаqа историјских стилова, примеwеним

под утицајем савремених нема~

ких узора. Слободнозидарска ло`а

(1904), тако|е у Араду, објекат конципиран

као маwи класи~ни храм укра{ен

сецесијском орнаментиком, најавио је

примену новог украсног програма на

стамбеним и пословним палатама. У

пројектима за [колу на Ердеqском путу

(1908) и Румунску гра|анску {колу са

интернатом (1912), као и у објектима

гра|еним у Кикинди, Табакови} показује

блискост са нема~ким југендстилом.

Капела породице Добри} на арадском

гробqу (1924) као и пројекат за неизведену

Руску цркву у Новом Саду (1940)

сведо~и о аутору заинтересованом за

традицију сакралног градитеqства.

Табакови}ево дело у целини је карактеристи~

но за српску архитектуру на

прелазу векова и стилски је разнолико,

од варијанти историјских неостилова и

симбиозе са сецесијом, до прибли`аваwа

националном стилу и модерној архитектури.

В. Ми.

Дела: Тргова~ка академија (1895); @упанијска

болница (1896); Српска црквена

оп{тина у Зреwанину (1898); Српска

гимназија у Новом Саду (1899, конкурсни

пројекат); Реформаторска црква

у Тисабе~у и На|паладу, Румунија

(1900); Фелдесова палата, У~итеqски

конвикт, Палата Поqопривредног дру{тва

(1901-05), Палата дневника “Трибуна”

(1906), Српска православна црквена

оп{тина (1911), све у Араду; Привредна

банка, Лапетадова банка (1912),

Биоскоп “Звезда”, све у Кикинди.

   @еqко [каламера, Архитекта Милан

Табакови} (1860-1946), Зборник за

ликовне уметности, св.6, Нови Сад 1970.

  ЕЛУ, 1966, 391.

  М.Ка{анин и В.Петрови}, Српска уметност

у Војводини, Нови Сад 1927, 43.