Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЛЕКО Димитрије Т.  (1863, Београд - 1915, Крагујевац).

Студирао у Минхену (1884-86) и Ахену. Запослен у Министарству гра|евина, Техни~кој дирекцији Оп{тине града Београда и Министарству војном.

Темеqно образоваwе које је стекао у иностранству Леко је користио да би у српску средину увео новине: северwа~ки романти~ни смисао за слободну интерпретацију класи~них предло`ака и о{тру, на моменте саркасти~ну критику дома}е урбане сцене. Обе ове новине узбудиле су српску архитектонску средину и Леко је јо{ за `ивота био прогла{ен “енфант террибле”-ом.

Најранији Леков објекат, Метеороло{ка опсерваторија на Вра~ару (1889-91) јесте умерена експликација романти~ног схватаwа гра|евине: степеноваwе маса, декоративни систем заснован на елементима ране ренесансе. Богатија у облицима је зграда Војне академије (1898). У горwим зонама ове гра|евине присутни су бурни ломови кровног венца и каприциозно поставqаwе основе угаоне куле.

Најпознатије Леково дело, Палата “Атина” на Теразијама (1902) својом ~ипкастом фасадном структуром ви{е је украс градског центра него допринос развоју архитектонске мисли. Два маwе позната Лекова дела, Ву~ина зграда у Кара|ор|евој 61 (1908) и, наро~ито, Дом стараца у Делиградској улици (1909), представqају праве примере Лековог схватаwа модерног метода: пространа степени{та, богато осветqен ентеријер, сецесијска декорација која не разла`е основну масу.

Непознати су Лекови нереализовани пројекти. Од наро~итог зна~аја могао је бити конкурсни пројекат за Светосавски храм (1907). У овај пројекат је, суде}и по не{то ранијој полемици са А.Стеванови}ем око конкурса за Цркву св. \ор|а на Опленцу, Леко уло`ио много духовног напора. Лекова схватаwа ви{е су присутна у текстовима него у објектима. Један део текстова сакупио је у кwигу “На{е прилике” (1909) која и насловом опомиwе како је Леко гајио у себи осе}ај интелектуалне надмо}и једног истинског Европејца.

З.Маневић

Дела: ]еле кула у Ни{у (1902, Спомен капела око постоје}ег објекта); Ву~ина ку}а у Делиградској 2 (око 1900); Уре|еwе Малог Калемегдана (око 1903); Пројекат регулације Дунавског краја у Београду (1904); Основна {кола у Ул.Гаврила Принципа 32 (1907-08, пору{ена у Другом светском рату); Основна {кола “Свети Сава” у Макензијевој улици (око 1908, пору{ена у Другом светском рату); Трг св.Марка код Цркве св. Марка у Београду (1907, пројекат); План за уре|еwе Теразија (око 1912, конкурсни пројекат); Регулациони план Скопqа (1914, пројекат).

Библ.: У лету кроз Београд, Београд 1899; ]уд светине и регулација варо{и, Техни~ки гласник, бр.3 и 4, Београд 1901; Престоница {вапска паланка, Техни~ки гласник, бр.9, Београд 1901; Торта на слу`авнику, Техни~ки гласник, бр.10, Београд 1901; ^увајмо се коми~не блама`е, Техни~ки гласник, бр. 13, Београд 1901; Искqу~ени страни конкурент, Техни~ки гласник, бр.14, Београд 1901; Скице за нову цркву у Тополи (репринт из: Дело, кw.30, Београд фебруар 1904, 271-280), изд аутора, Београд 1904; Мисли о могућности примене српског стила, Српски техни~ки лист, бр.30, Београд 1908; На{е прилике, Београд 1909; Реклама професора Универзитета г.Николе Несторови}а, Београд 1909; (в. Васа Те{и}, Гра|еwе Дома за народно представни{тво, Српски техни~ки лист, бр.1, Београд 1910, 3-4); Зграда Народне скуп{тине, Српски техни~ки лист, бр.17, Београд 1910, 134; Странац, Српски техни~ки лист, бр.52, Београд 1910, 386; Радени~ки станови, Српски техни~ки лист, бр.2, Београд 1911, 19; “Изве{}е о поступку и циqу извр{еwа радова за преобра`ај града Битоqа", Српски техни~ки лист, бр.18, Београд 4.5.1914, 129-131.

Општа лит.:  Стојанови}, 1912, 18-20; Н.Несторови}, 1937, 77, 88; Б.Несторови}, 1954, 172-173; Маневи}, 1972, 13, 15-17, 36, 79; Б.Несторови}, рук., 325-326, 341, 343-344, 381, 383, 389, 399-401, 422-423, 430, 475, 520, 552-554, 557, 575-576; Б.Несторови}, Преглед, 1974, 142, 157, 159; Митрови}, 1975, 14; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 109; ЛЕЈ, 1987, 182; Коwику{и}, 1988/89, 117.

Остала лит.:  Зоран Маневи}, Једна полемика из 1904. године, Архитектура урбанизам, бр.49-50, Београд 1968, 114-115; Светлана Неди}, Зграда Метеороло{ке опсерваторије у Београду, Годи{wак града Београда, кw. XXXВИИ, Београд 1990, 121-127.