Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МАРТИНОВИ] Арсеније  (1932, Бајице, Цетиwе)

Поха|ао Средwетехни~ку {колу у Подгорици. Запослен у Пројектанском предузе} у, касније названом Републи~ки завод за урбанизам и пројектоваwе, Подгорица (1955 - 90, кад одлази у пензију).

Кад се ~овек роди за не{то, и затим томе посвети, тада {коле и факултети то само дора|ују, а негде и покваре. У Црној Гори, у пројектоваwу архитектонских објеката, веома добро доказали су се гра|евински ин`еwери Глигорије Вук~еви} (1888 - 1968) и Вели{а Попови} (1894 - 1974). А са Архитектонским смером Техни~ке средwе {коле сада имамо и Арсенија Мартинови}а. Арсеније Мартинови} остварио је једнак успех пројектују}и маwе зграде, као {то су индивидуалне стамбене, и пројектују} и ве}е комплексе са око 250 станова. ^есто у~ествује на конкурсима где беле`и добре резултате. На конкурсима се изборио за изградwу Блока станова солидарности, названог “Севап - сити”, Забјело, Подгорица (1974-76), и Блока стамбено - пословних зграда, Пqевqа (1985). Поред наведених победа на конкурсима, он је на три оп{та анонимна југословенска конкурса добио: ~етврту награду за Хотел у Будви (1967), тре}у за архитектонско - урбанисти~ко ре{еwе Зимског рекреативног центра за Мораково и Крупац, Ник{и} (1982) и тре}у награду за “Спомен дом”, @абqак (1983). На републи~ком конкурсу за Хотел “Подгорицу”, где је победила Светлала Кана Радеви}, по ~ијем је изузетном ре{еwу изведен објекат (1967), Мартинови} је добио тре}у награду.

Утисак о wеговом делу је исти гледају}и са дана{wе дистанце и оне из времена градwе. Заснованост на функцији и конструкцији {ездесетих година, за ауторе са идејом као {то је он, није била ограни~авају}и фактор, него само елемент који је задр`авао аутора да све ре{и у глобалу. То је лекција оног времена овом времену, као лапидарност и својеврсни просторни кроки кад се у томе успе. Кад се у не~ијем делу, као wеговом, примети да аутор истра- `ује форме, кад се примети да проба и проверава себе мо`е ли и}и нестандардно, тада се и пости`е препознатqивост.

И он као и други, тра`и помо}и са стране - помо} амбијента. ^есто одабраним склоповима кровних равни и другим елементима (којим их повезује са земqом) успе{но интерпретира планински амбијент. Сли`не поступке видимо и у обликоваwу детаqа. Он се успе{но огледао у пројектоваwу индивидуалних стамбених зграда, које су у комбинацији традиционалног и савременог.

У ре{еwима из новијег времена, сасвим лако употребqава исте принципе, усмерене ка сада ви{е примеwиваним детаqима. Материјали су у природној и неисфорсираној улози, {то се и о~екује за поменута полази{та.

А.Маркуш

Дела: Омладински дом, сада КИЦ “Будо Томови}”, Подгорица (1959-60); Стамбена зграда наспрам Основног суда, Подгорица (1960); Две стамбене зграде, Улица краqа Николе, Стара варо{, Подгорица (1964); Три мини-солитера у Ул. 13. јула, Подгорица (1965-70); Карантинска станица уз болницу, Бар (1967); Блок стамбених зграда солидарности, касније назван “Севап - сити”, са око 250 станова, Забјело, Подгорица (1974 - 76, победа на републи~ком конкурсу); Оп{тински суд, Бијело Поqе (1977); Де~ије одмарали{те, Бе~и}и (1979-80); Стамбена зграда, Ријека Црнојеви}а (1981); Зграда “Црна Гора пута”, Црквине, Кола{ин (1982); Блок стамбених зграда, Пqевqа (1985 - победа на позивном југословенском конкурсу); Зграда стоматологије у склопу Клини~ког центра, Подгорица (1988); Пословна зграда Петрови}а, Подгорица (1997).