Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ТАБАКОВИ] \ор|е
(1897, Арад, Румунија - 1971, Нови Сад)
Студирао у Будимпе{ти (1915-18) и Београду
(1919-22). Запослен у гра|евинском
предузе}у “Пионир” (1921-23). Борави
у Паризу (1923-24) а потом се сели
у Арад и ради у бироу свог оца Милана
Табакови}а. Самостални аутор у Новом
Саду (1926-41). Запослен као наставник
у Средwетехни~ој {коли (1945-53)
и у Ви{ој педаго{кој {коли у Новом
Саду (1953 до пензионисаwа).
Један је од најзна~ајнијих српских архитеката
модерниста који су деловали
изме|у два светска рата на подру~ју
Војводине. Ро|ен у архитектонској породици
Милана Табакови}а, једног од воде}
их српских архитеката свога доба,
студирао у Будимпе{ти, дипломирао на
Техни~ком факултету у Београду 1922.
године. Др`авни испит пола`е 1927.
~име сти~е право на самостални пројектантски
рад. После студија кратко
време проводи у Паризу, где се упознаје
са најновијим стремqеwима у европској
архитектури. Од 1928. године `иви
и ради у Новом Саду, граду у коме је
пројектовао нека од својих највреднијих
дела.
На по~етку каријере пројектује под утицајем
академског образоваwа Хотел
“Парк” (1929) и неколико приватних ку-
}а, да би ве} од по~етка тридесетих
година потпуно прихватио модеран стил
у архитектури. У својој релативно краткој
стварала~кој каријери у Новом Саду
је пројектовао преко педесет од укупно
око стотину објеката разли~итих волумена
и намена - у Сремским Карловцима,
Ин|ији, Суботици, Зреwанину, Кикинди,
Земуну, Врбасу итд. Изме|у осталог,
радио је планове за породи~не
ку}е и виле, стамбене зграде разли-
~итих вели~ина, зграде јавних, де~ијих
и {колских установа, индустријску архитектуру,
соколске и радни~ке домове
као и храмове за Српску православну
цркву: Војвода Степа (1939), Мо{орин
(1938), Хорго{ (1931), Стаји}ево и Руско
Село (1935).
У Новом Саду се налазе нека од wегових
најлеп{их дела, која уједно припадају и
самом врху српске архитектуре модернизма:
Клајнова (1933) и Танурyи}ева палата
(1936), зграде Црвеног крста (1929),
Дом Новосадске тргова~ке омладине
(1932), палате Југословенског дневника
(1934), Соколски дом (1936), и Пензионог
фонда Тргова~ке и обртне банке
(1938), ку}е породица Де~ански (1933)
и Рак (1937) и бројна друга у којима
доказује своју привр`еност модерном
стилу.
У послератном периоду Табакови} је
после неколико пројеката за задру`не
домове и водне заједнице - Бе~еј, Србобран,
Зреwанин, Врбас, Ба~ка Паланка,
Кула - полако напу{тао активну пројектантску
праксу и окренуо се педаго-
{ком раду, сценографији, опреми кwига,
прево|еwу, нацртима за израду наме{
таја и, посебно, сликарству. Аутор
је на десетине лирских акварела који
су овекове~или и прославили Нови Сад.
В.Ми.
Дела: Ку}а ин`. Петра Ристи}а у Сеwа~
кој 3 у Београду (1929, 1939); Стамбено
пословни објекат “Црвени крст” у
Булевару Михаила Пупина 21 у Новом
Саду (1929, пројекат, Л.Дун|ерски, \.Табакови});
Хотел “Парк” у Новом Саду
(1930); Танурyи}ева палата у Новом Саду
(1931); Соколски дом у Новом Саду
(1932-36); Берза рада у Суботици (1936);
Клајнова палата у Новом Саду (око
1938); Ку}а Драгана Томqенови}а у Ул.
22 октобра 7-11 у Земуну (1939-40); Доградwа
зграде Радни~ке коморе у Новом
Саду (1940).
Библ.: Бездин, Ра{ка, Београд 1929.
Младен Лесковац, Откри}е озбиqног
домета, Политика 1.10.1967, 18; Зоран
Маневи}, \ор|е Табакови} 1897-1971,
^овјек и простор, бр.11, Загреб 1971,
17; Зоран Маневи}, Тихи одлазак, НИН;
Оливера Радованови}, Архитекта \ор-
|е Табакови}, ДаНС, изд.Дру{тво архитеката
Новог Сада, Нови Сад 1982, 22;
Владимр Митрови}, \ор|е Табакови}.
А модерн арцхитецт ин Нови Сад, До.цо.мо.
Јоурнал, бр.13, јун 1995.
