Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КНЕ@ЕВИ] Василије  (?, 1941 - 2000, Подгорица)

Студирао у Београду (дипл.1966). Запослен у Заводу за за{титу споменика, Цетиwе (1967 - 1971), Заводу за изградwу Подгорице (1971 - 1975), Предузе}у за изградwу Спортског центра “Мора~а” (1975 - 1981), Републи~ком заводу за урбанизам и пројектоваwе (1981 - 1982), Музејима града Подгорице (1982 до смрти).

Најбоqе wегово дело, wегов знак препознаваwа, као и тог дела Подгорице, јесте веома успело уређеwе обала на у{}у Рибнице у Мора~у, испод зидина Немаwиног града, популарно названо - Скалине. Дубоко а прелепо корито ових река, до тада ве}ином неискори{}ено, сем за риболовце и најупорније, који су местими~ним пролазима, ~есто само козјим стазама и{ли ду` обале, и то само даwу. Кне`еви} је посебним осе}ајем за овај амбијент, које је показао и на Моми{и~кој пла`и, сабрао вредности природе и доброг пројекта, те није ~удно да су се гра|ани пона{али као да су тек тада добили Мора~у и Рибницу.

Природи није потребно дотераваwе, сем у мери да се задовоqи основни стандард за wену употребу. Аутор се не`но провла~ио изме|у пе}ина да их не повреди, кре}у}и се изохипсама, да би на појединим местима, за разбијаwе монотоније, вр{ио груписаwе потпуних обрада и недирнутих простора, дају}и завр{ну ре~ природи. Подгорица му дугује за ретко успело обеле`је града и {то је део дога|аwа, посебно окупqаwа младих, спустио на обале река. То је остварено као да је ре~ о коауторском делу природе и ~овека, где су се убрзо усталиле једном годи{wе манифестације “Проле}ни уранак”, “Пионирски походи” и једнодневне изло`бе.

Осе}ајем за једноставан и потпун израз, wему у свом опредеqеwу нису биле потребне ве}е инвестиције и ве}и простори да иска`е замисли. Као да је све `елео у минијатури - да кроки потезом, којим је илустровао де~ије новине, и овде пока`е лапидарност.

Био је велики заqубqеник насле|а у архитектури, ~ије је детаqе радо исцртавао ван обавезне форме, те је трагом тих склоности најви{е радио у музејима града и другим институцијама које се баве ~уваwем ба{тине културе. Изме|у осталог, радио је на пресеqеwу Пивског манастира и рестаурацији многих манастира, којим је активностима додао и своју спомени~ку архитектуру.

А.Маркуш

Дела: Споменик стреqаним таоцима, Фармаци, Подгорица (1983); Споменик палим дивизије Гарибалди, Пqевqа (1983); Споменик `ртвама бомбардоваwа Подгорице (1994).