Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

 ИГЊАТОВИЋ Богдан  (1912, Београд)

Студирао у Београду (1930-36). Запослен у приватним бироима Д.Бра{ована и Јосифа Најмана (1937), у Техни~кој дирекцији Оп{тине града Београда (1938-41), Техни~ком бироу ИОНО града Београда (1945-68), пројектном бироу “Стил” (касније интегрисан са “Комграпом”, 1968 до пензионисаwа 1974).

Дела: Хипотекарна банка у Новом Саду у Ул. Модене (1940, Б.Игwатови}, Т.Иванови}); Зграда Београдског драмског позори{та на Црвеном крсту у Београду (1947-48, пројектована као Дом културе ИВ реона); Дом културе “Бра}а Стаменкови}” (1947-50); Галерија фресака у Ул. цара Уро{а 20 (1950-53); Зграда предузе}а “Инеx” на углу Београдске и Булевара краqа Александра (1953: Стамбено пословни блок на углу ул. Балканске и Адмирала Гепрата (1956 - 60, Б.Игwатови}, Л.Кабиqо); Хотел “Славија” (1960-62 и 1968-73); Административна зграда Владе Србије у Немаwиној ул. (1961-63); Основна {кола “Алекса [анти}” у Ул. Светозара Маркови}а (1964); Пословна зграда предузе}а “Комграп” на Теразијама 4 (1965); Зграда Амбасаде Савезне Републике Нема~ке у Ул. кнеза Мило{а (око 1970).

Библ.: О слободном формираwу група архитеката, 20 октобар 16.12.1951, 5; Подигнимо ве}и број културних домова, Рад, бр.1, Београд 5.11.1962; Савремена југословенска архитектура (уводни текст у каталогу истоимене изло`бе), Qубqана 1959, непаг.; Савремени Београд - јединство старог и новог, Београдска недеqа 6.1.1963.

Општа лит.:  Изложба, 1958, 79; Изложба, 1964; Маневић, 1972, 31; Белоусов, 1973, 94, 113; Стојановић, Мартиновић, 1978, 14, 77, 102, 112, 139-141; ЛЕЈ, 1984, 616; Штраус, 1991, 78-79.

Остала лит.:  Никола Мамузић, Архитектура хотела “Славија”. Први потез будућег трга, Мозаик, бр.12, Београд 1962.