Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ТРОЈАНОВИЋ Мијат (1902, Београд - 1984, Београд)

Студирао у Београду на Техни~ком факултету, Гра|евински одсек (дипл. 1925). Усавр{авао се на “Тецхнисцхе Хохсцхуле" у Бе~у ({ест месеци) и на “Ецоле Натионале дес Понтс ет Цхауссîес" у Паризу (десет месеци). Запослен у “Грандс Травауx де Марсеилле” у Паризу (1926 - 1928), Техни~ком бироу градили{та “Земунског моста” (1930 - 1935), у сопственом бироу (од 1935 до по~етка Другог светског рата). После заробqени{тва (1941 - 1945) анга`ован на пословима Министарства гра|евина и Министарства саобра}аја, да би каријеру наставио као професор Гра|евинског факултета у Београду (1947 - 1973). По~асни доктор наука Универзитета у Београду. Добитник Ордена рада са црвеном заставом и Ордена заслуга за народ са златном звездом.

Wеговим најбоqим делом, Мостом на Тари (1938 - 40) врхунски је опевана Тара. Мост је својеврсна друга река у истом кориту - транспонована да скоковито лети са једним великим (од 116 метара) и ~етири мала вала (лука), којима, као и Тара, рефлектује природан осе}ај за терен по којем те~е. То је надреално које врхуни у реално, река изнад реке са обрнуто (симетри~но) поставqеним садр`ајима. Са доwе стране према терену су јој својеврсни валови, а горе је равна, како, мо`да, и теку Бо`је реке.

То је организам који није ро|ени близанац, али је поистове}ен пристао тако да `иви са Таром. То је витки мост - река која је до{ла из руке пројектанта Мијата Тројанови}а, и у благом луку ухватила правац да те~е Таром, вели~анствено се интегри{у}и с каwоном. Тројанови}еви студенти на Гра|евинском факултету у Београду једнако су у~или из уyбеника које им је написао о бетонским мостовима и мостовима од преднапрегнутог бетона и гледају}и “`иви мост” на Тари, који је у недирнуту природу тихо у{ао најавqују}и ново време и нове потребе у саобра}ају. У и{~итаваwу страница које су овим мостом исписане, приме}ујемо како је Тројанови} издигао Тару без подизаwа бране којом неки сада{wи одро|ени градитеqи мисле да је убију.

Мост је ви{е од дела амбијента, тиме {то је, посматрано са повр{ине реке, пропиwаwем у недоглед, направqен помирqив прелаз од терена к небу, као одбегли зов уз ехо са те стране. То је гра|евина која се споqа види изнутра, која се прозирно{}у ме{а са облацима. Овим мостом надогра|ени су и теорија, и песни~ки исказ, који се уоби~ајено опробавају на мостовима. Отеловqеном ма{том, која је овде на дохват руке, многи }е видети {та су јо{ заборавили да ка`у о мостовима. Растају}и се од моста нама се сплетом wегових карактера, успут и даqе отварају додатне слике, којим се ви{е види но {то отворене о~и могу одмах да приме. Мост је изгра|ен на надморској висини од 806 до 811 метара, ду`ине 370 метара, {ирине 7 метара, са коловозном траком на 150 метара изнад средwег водостаја реке.

Мијат Тројанови} је своје искуство у науци и пракси једнако знала~ки преносио на слу{аоце предаваwа као путоказ по свим сегментима градwе мостова, којима се најви{е бавио. Прете`но победама на ме|ународним конкурсима изборио се за wихову изградwу. Мост на Тари, тако|е изгра|ен после победе на конкурсу, слу`ио је као путоказ мултидисциплинарног прилаза. Једнаким зна~ајем интегрисао је пројектоваwе конструкције, технику гра|еwа, рационалност, трајност и сигурност, са естетиком као неизоставном пратиqом, све укорак са последwим достигну}има у овој области. Резултати провера које се данас вр{е под новим условима саобра}аја и оптере}еwа, са толиком видовито{}у у доба пре 1940. године, задивqују. Мост је прилика, која не би требало само да се завр{и мостом, но и не~им од свих нас, које као свој део никада не заборавqамо, {то је Тројанови} знао и остварио у савр{еном и узбудqивом односу сигурности, смелости и естетике, због ~ега је био изузетно цеwен у свету у реду конструктора.

А.Маркуш

Дела: Мост од преднапрегнутог бетона изведен на реци Еуфрат, Ирак (1962-67), на путу Багдад - Дамаск - Бејрут, (после победе на ме|ународном конкурсу тима Тројанови} - Даријеви} - Гојкови}); Мост на реци Усора од 87,9 м (1939); У~ествује у ре{аваwу проблематике санације Старог моста на Неретви, Мостар (1960 - 70). Поред ви{е армирано-бетонских мостова средwег и великог распона свих система (гредни, лу~ни) које је пројектовао , пројектује и друге врсте конструкција, као {то су зграда Др`авне {тампарије у Београду, армирано - бетонски резервоари, и тако даqе. Посебно признаwе добија за уво|еwе и испитиваwе армирано-бетонских прагова `елезни~ких пруга разорених после Другог светског рата.

Библ.: Бетонски Мостови И (1960); Бетонски мостови ИИ (1964), Мостови од армираног и преднапрегнутог бетона до 1960 (бетонски мостови у свету од 1870 до 1960), Београд 1968; Савремени мостови од армираног и преднапрегнутог бетона (као наставак тре}е кwиге са најзна~ајнијим бетонским мостовима у свету од 1960 до 1968, у ~аст стогоди{wице wиховог постојаwа) Београд 1974. Објавио је ви{е од 25 нау~них радова и у~ествовао на бројним дома}им и страним конгресима и симпозијумима.