Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

НИКОЛИ] Владимир

(1857, Сента - 1922, Сремски Карловци)

Студирао у Минхену 1879-80, потом завр{

ио Високу техни~ку {колу у Бе~у а

1883 уписао Ликовну академију у Бе~у.

Запослен у Министарству гра|евина

(1884-91). Самостални аутор, `иви и ради

у Сремским Карловцима (1891 до смрти).

Владимир Николи} један је од најве}их

српских архитеката XИX и по~етка XX века

који је ро|ен и деловао на подру~ју

Војводине. Ро|ен у Сенти, гимназију

поха|ао у Пан~еву и Марибору. Студије

архитектуре запо~ео у Минхену (1879 -

80) а потом завр{ио Високу техни~ку

{колу у Бе~у где 1883. уписује Ликовну

академију. На позив Министарства

гра|евина Краqевине Србије пре{ао у

Београд (1884 - 1891). У десетогоди{-

wем боравку у српској престоници као

архитекта Министарства гра|евина

пројектовао и извео ви{е {колских

зграда и Гимназију у Лесковцу (сру{ена

за време Другог светског рата). На

позив патријарха Георгија Бранкови}а

долази у Сремске Карловце у којима }е

боравити до краја `ивота. У Сремским

Карловцима је пројектовао и подигао

неке од највели~анственијих гра|евина:

Патријар{ијски двор (1892-94), неоренесансну

ку}у породице ]ири} (1894),

зграду Богословског семинара (1901),

зграду Народно-црквеног фонда и Богословски

семинар (1902), Стефанеум

(1903), Све{тени~ки конвикт (1904), породи~

ну капелу Николи} св. Катарине

на ^ератском гробqу (1905) и зграду Основне

{коле (1913). Током 1909-10 Николи}

је извео преправку фасаде Саборне

цркве ~име је, како је тад коментарисано,

уклоwен несклад изме|у ренесансне

зграде Патријар{ијског двора

и барокног Саборног храма. У Новом

Саду Николи} је, тако|е, пројектовао и

извео ви{е монументалних гра|евина.

Позори{те Дун|ерских био је први Николи}

ев изведени пројекат. Гра|ено изме|

у 1892-95, у неоренесансном стилу,

Позори{те је изгорело 23. јануара 1928.

Током 1897. за породицу Јованови} вр-

{и реконструкцију и доградwу ку}е на

углу улица Па{и}еве и Гр~ко{колске.

Српску Велику гимназију, данас Гимназију

“Јован Јованови} Змај”, Николи} }е

после низа проблема пројектовати 1899.

Влади~ански двор (1901) следе}и је Николи}

ев успе{ан пројекат, овог пута

остварен као еклекти~ка компилација

стилова, {то је јединствено у wеговој

каријери. Остале Николи}еве зграде,

подигнуте у Сомбору, Бе~еју, Сремској

Митровици, Новом Саду и Сремским

Карловцима, стилски јасније су дефинисане

применом скоро искqу~иво неоренесансног

украсног програма.

В.Ми.

Дела: Ку}а породице Попови}, Сремски

Карловци (1892), Српски дом, Сремска

Митровица (1894), У~итеqска {кола

- Препарандија, Сомбор (1895), Капела св.

Николе, Меленци (1895), Влади~ански

двор, Будимпе{та (1896), Хотел “Гранд”,

Вуковар (1896), Породи~на ку}а, Сента

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

302

В.Ники},

Пословна зграда

“Еуро пацт” у Тузима,

2000

В.Николи}

В.Николи},

Зграда

Црквено народних

фондова, Сремски

Карловци, 1902

(1897), Палата баронице Јови}, Бе~еј

(1904), Капела св. Георгија, манастир Бео-

~ин (1905), Палата Крони}, Сомбор (1907),

Судска зграда, Ириг (1914).

   Донка Стан~и}, Архитект Владимир

Николи}, Нови Сад 1999, 1-266.

  [ематизам, 1885-93; Изло`ба, 1912,

45; Н.Несторови}, 1937, 67-68; Б.Несторови},

рук., 459, 464, 471, 548, 574;

Маневи}, 1972, 11; Б.Несторови}, Преглед,

1974, 163; ЛЕЈ, 1987, 4467; Коwику{

и}, 1988/89, 117.

  ...,Владимир Николи}, Политика 6.3.

1922; В. Митрови}, Владимир Николи},

у: Градитеqи Новог Сада, ДаНС бр. 30,

Нови Сад, 2000; Д. Стан~и}, Нови Сад -

Од ку}е до ку}е, Нови Сад, 2005.