Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
НИКОЛИ] Владимир
(1857, Сента - 1922, Сремски Карловци)
Студирао у Минхену 1879-80, потом завр{
ио Високу техни~ку {колу у Бе~у а
1883 уписао Ликовну академију у Бе~у.
Запослен у Министарству гра|евина
(1884-91). Самостални аутор, `иви и ради
у Сремским Карловцима (1891 до смрти).
Владимир Николи} један је од најве}их
српских архитеката XИX и по~етка XX века
који је ро|ен и деловао на подру~ју
Војводине. Ро|ен у Сенти, гимназију
поха|ао у Пан~еву и Марибору. Студије
архитектуре запо~ео у Минхену (1879 -
80) а потом завр{ио Високу техни~ку
{колу у Бе~у где 1883. уписује Ликовну
академију. На позив Министарства
гра|евина Краqевине Србије пре{ао у
Београд (1884 - 1891). У десетогоди{-
wем боравку у српској престоници као
архитекта Министарства гра|евина
пројектовао и извео ви{е {колских
зграда и Гимназију у Лесковцу (сру{ена
за време Другог светског рата). На
позив патријарха Георгија Бранкови}а
долази у Сремске Карловце у којима }е
боравити до краја `ивота. У Сремским
Карловцима је пројектовао и подигао
неке од највели~анственијих гра|евина:
Патријар{ијски двор (1892-94), неоренесансну
ку}у породице ]ири} (1894),
зграду Богословског семинара (1901),
зграду Народно-црквеног фонда и Богословски
семинар (1902), Стефанеум
(1903), Све{тени~ки конвикт (1904), породи~
ну капелу Николи} св. Катарине
на ^ератском гробqу (1905) и зграду Основне
{коле (1913). Током 1909-10 Николи}
је извео преправку фасаде Саборне
цркве ~име је, како је тад коментарисано,
уклоwен несклад изме|у ренесансне
зграде Патријар{ијског двора
и барокног Саборног храма. У Новом
Саду Николи} је, тако|е, пројектовао и
извео ви{е монументалних гра|евина.
Позори{те Дун|ерских био је први Николи}
ев изведени пројекат. Гра|ено изме|
у 1892-95, у неоренесансном стилу,
Позори{те је изгорело 23. јануара 1928.
Током 1897. за породицу Јованови} вр-
{и реконструкцију и доградwу ку}е на
углу улица Па{и}еве и Гр~ко{колске.
Српску Велику гимназију, данас Гимназију
“Јован Јованови} Змај”, Николи} }е
после низа проблема пројектовати 1899.
Влади~ански двор (1901) следе}и је Николи}
ев успе{ан пројекат, овог пута
остварен као еклекти~ка компилација
стилова, {то је јединствено у wеговој
каријери. Остале Николи}еве зграде,
подигнуте у Сомбору, Бе~еју, Сремској
Митровици, Новом Саду и Сремским
Карловцима, стилски јасније су дефинисане
применом скоро искqу~иво неоренесансног
украсног програма.
В.Ми.
Дела: Ку}а породице Попови}, Сремски
Карловци (1892), Српски дом, Сремска
Митровица (1894), У~итеqска {кола
- Препарандија, Сомбор (1895), Капела св.
Николе, Меленци (1895), Влади~ански
двор, Будимпе{та (1896), Хотел “Гранд”,
Вуковар (1896), Породи~на ку}а, Сента
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
302
В.Ники},
Пословна зграда
“Еуро пацт” у Тузима,
2000
В.Николи}
В.Николи},
Зграда
Црквено народних
фондова, Сремски
Карловци, 1902
(1897), Палата баронице Јови}, Бе~еј
(1904), Капела св. Георгија, манастир Бео-
~ин (1905), Палата Крони}, Сомбор (1907),
Судска зграда, Ириг (1914).
Донка Стан~и}, Архитект Владимир
Николи}, Нови Сад 1999, 1-266.
[ематизам, 1885-93; Изло`ба, 1912,
45; Н.Несторови}, 1937, 67-68; Б.Несторови},
рук., 459, 464, 471, 548, 574;
Маневи}, 1972, 11; Б.Несторови}, Преглед,
1974, 163; ЛЕЈ, 1987, 4467; Коwику{
и}, 1988/89, 117.
...,Владимир Николи}, Политика 6.3.
1922; В. Митрови}, Владимир Николи},
у: Градитеqи Новог Сада, ДаНС бр. 30,
Нови Сад, 2000; Д. Стан~и}, Нови Сад -
Од ку}е до ку}е, Нови Сад, 2005.