Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПОПОВИ] Милан

 

(1934, ? - 1985, Подгорица)

Студирао у Београду (дипл. 1959). Запослен

у Пројектантском атеqеу, Београд

(1959 - 60), Оп{те гра|евинском

предузе}у, Подгорица (1960 - 61), Предузе}

у за пројектоваwе које се потом

трансформи{е у Републи~ки завод за

урбанизам и пројектоваwе, Подгорица

(1969 до смрти).

Вероватно да је он једини у тада{wој Југославији

добитник укупно седам републи~

ких Борбиних награда за архитектуру,

при ~ему мо`емо само да замислимо

{та би јо{ томе додао да није

само педесетак година `ивео. Једна

улица у Подгорици носи wегово име.

Добитник је Децембарске награде Подгорице

за 1965. годину. Много је пројектовао,

на {та су упу}ивале потребе тог

најве}ег бироа у Црној Гори, ~ему су

погодовали и добри сарадници - техни-

~ари, којима је на модуларној мре`и

поставqао ре{еwа за разраду, прелазе}

и потом на друге пројекте, због

~ега је у том бироу и назван “ма{ином

за пројектоваwе”. А да то није била само

брзина, но и квалитет, доказ су толика

признаwа и победе на конкурсима,

које је изли{но све наводити. @урио је,

као да је знао да води и `ивотну трку.

Успеси и домети су релативни у оцени,

али није релативан закqу~ак да би са

ви{е времена и он постигао боqе резултате.

Веома погодан за сарадwу коауторски

је пројектовао Хотел “Олива”

(1965), Петровац на Мору, са Владиславом

Пламенцем, Клини~ки болни~ки

центар (1973, са Бо`идаром Мили}ем)

и зграду Техни~ких факултета (1975) у

Подгорици са Павлом Попови}ем.

У архитектури тог времена, растере}еној

суви{них детаqа као накнадних “украса”,

Попови} је знала~ки интерпретирао

дух сврсисходно формираног простора,

који је тек тада давао право

аутору да јо{ не{то, руку под руку са

претходним, ка`е, боqе ре}и завр{и

епилогом, као својим од по~етка во|еним

изразом. Без падова у нивоу, wегова

ре{еwа оди{у сигурно{}у {колованих

потеза у низу, да је код оних који

су познавали wегову архитектуру стварао

навику да }е у сваком следе}ем

примеру успети.

И{~итаваwе дела оваквих аутора је као

у доброј партији {аха: успела провера

и потврда следе}их потеза, идентификацијом:

“И ја бих тако одиграо”, којим

путем се прихвата и омиqена музика

која нас поступно уводи у свој ритам. А

када се, као овде, од слу~аја до слу~аја

музика само наслу}ује и распли}е у

разми{qаwима - то је не{то ви{е. У

задwем периоду, у време нових, ~есто

и хаоти~них дога|аwа на архитектонској

сцени, он се у неким слу~ајевима, у

облику истра`иваwа, много удаqио од

својих основних опредеqеwа. Тада, како

оби~но бива у првим поку{ајима, није

остварио претходни резултат, у ~ему

га, да би се то развило, спре~ава прерана

смрт.

А.М.

Дела: Правни и Економски факултет

(1962); Основна {кола “Максим Горки”,

Подгорица (1965); Зграда “Зетафилма”,

Будва (1965); Хотел “Корали”, Сутоморе

(1968); Хотел “Монтенегро”, Бе~и}и (1970);

Дом помораца, Котор (1971); Хотел

“Плави хоризонти”, Тиват (1972); Нови студентски

дом са рестораном (1977); три хотела

у Ираку (1978), Хотел “Кастел Ластва”,

Петровац на мору (1975); Стамбено

насеqе “Нервин”, Петровац на Мору

(1975); Хотел “Мило~ер”, Мило~ер (1978).