Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПОПОВИЋ Велиша  (1894, Веље Брдо, Подгорица - 1974, Подгорица)

Студирао у Београду (дипл. 1923 као гра|евински ин`еwер). Запослен у Централној дирекцији Југословенских `елезница, Београд (1923), Министарству гра|евина, Београд (1923), Гра|евинској секцији Министарства гра|евина, Подгорица (1923 - 24), Гра|евинској секцији, Цетиwе (1924 - 25), Гра|евинској секцији, Подгорица (1925 - 27), Гра|евинској секцији, Ник{и} (1927 - 28); Гра|евинској секцији, Цетиwе (1928 - 29), Оп{тини Подгорица (1929 - 41) као хонорарни ин`еwер на Војном подру~ју, Подгорица (1945), Министарству гра|евина, Цетиwе (1945 - 46), Пројектантском заводу Црне Горе, Херцег Нови (1946 - 47) као први директор, генерални гра|евински инспектор, ~лан републи~ке ревизионе комисије и комисије за полагаwе др`авних испита ин`еwера и техни~ара, хонорарни наставник у Гра|евинско техни~кој {коли (1947 - 52), Гра|евинско техни~кој {коли (1952 - 63, када одлази у пензију).

Иако је на Техни~ком факултету у Београду завр{ио студије на Гра|евинском, а не на Архитектонском одсеку, он је, као и Глигорије Вук~еви}, тако|е гра|евински ин`еwер, пројектовао запа`ена архитектонска дела. Одмах после Другог светског рата Попови} је са Петром Пери{ом Вукоти}ем био веома активан у обнови пору{ених црногорских градова, наро~ито Подгорице. У недостатку кадрова, они су испред Министарстава гра|евина истовремено обавqали ви{е послова, поред осталог и републи~ких инспектора, ~ланова ревизионих комисија и комисија за полагаwе др`авних испита, наставника у Гра|евинско техни~кој {коли и друго.

Пред Други светски рат Вели{а Попови}, отац архитекте Павла Попови}а, био је афирмисани изво|а~ гра|евинских радова. Водио је 1925. надзор над обновом Wего{еве капеле, {то је ура|ено по пројекту руског академика Николе Краснова, за које је добио Орден Светог Саве. Из тог периода, {то је ва`- но за нека каснија спореwа, записана су wегова се}аwа да је Капела озидана од истог камена Цркве Светог Петра Цетиwског, коју су у Првом светском рату 1916. године сру{или Аустријанци. Озидана је над истим темеqима. Најинтересантнији објекти које је пројектовао и извео, су Оп{тински дом, који је и сада главна зграда Оп{тине Подгорица (1929 - 31) и зграда Коморе, данас зграда Синдиката и кwи`аре “У~ила”, Подгорица (1928). Зграда Оп{- тине је после Другог светског рата догра|ена за један спрат, {то није довело до битних промена, јер је задр`ана иста каскадна контура. Објекат карактери{е, посебно за време кад је гра|ен, једноставно ре{еwе, растере}ено тада ~естих “украса ради украса”. Гра|ен је као слободан, без наслаwаwа на друге, {то се дога|ало ретко у Подгорици у то време, ~име се и истакла намена и зна~ај објекта. У тим условима, аутор је добрим пропорцијама и одмереном симетријом остварио интимност и нагла{еност која се и сада тра`и за ову врсту објеката. Уз благо диференцираwе фасаде у две равни, редуцираwем броја прозорских крила на отворима иду}и према крајевима објекта, као да се ради о закривqености, изди`е се средина објекта. Све то прате балкони изразито разли~итих ду`ина, који интегри{у садр`аје фасадног плетива у пријатној форми.

Зграда Коморе није ни{та изгубила од далеког времена када је гра|ена. До у најмаwи детаq примеwена су беспрекорна ре{еwа за потпуно разли~ите а усагла{ене нивое. Делом у нео~екиваном а искори{}еном редоследу третирани су прозорски отвори и велики угаоно поставqени балкон. Објекат је 1966. догра|ен по пројекту Милана Попови}а, а у проду`етку године 1981. идеално се наставила зграда Слу`бе дру{твеног кwиговодства, дело Милорада Вукоти}а. За многе објекте у Подгорици и ван wе, где је код појединих и Попови} у~ествовао, није ме|у сарадницима пројектантима, пројектантима конструкције и изво|а~има радова потпуно утвр|ено {та је ко радио, {то је задатак да се накнадно утврди.

А.Маркуш

Дела: Путеви за Ку~е и Пипере (1923 - 25); реконструкција путева Ник{и} - Даниловград - Подгорица и Ник{и} - [авник (1927 - 28); пројектоваwе и изво|еwе Месаре, Подгорица (1928); изво|еwе Војног магацина, Подгорица (1928), пројектоваwе и изво|еwе ули~не канализације Wего{еве и Бал{и}а улице (1928); Официрски дом, данас Библиотека “Радосав Qумови}”, Подгорица (1938); изво|еwе тунела на путу Wегу{и - Котор, мостова и објеката на путу од Бара до Дебелог брега (1945); у~ествује у изво|еwу Лан~аног (војног) моста на Мора~и, Подгорица (1945); пројектује и изводи водовод за Подгорицу и Кола{ин (1947).