Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИЛО[ЕВИ] Јован

(1929, Котор)

Студирао у Qубqани (дипл. 1956). Запослен

у @елезни~ко - транспортном предузе}

у, Сарајево (1956 - 57), Одеqеwу

за урбанизам Оп{тине Подгорица (1957-

58), Пројектном бироу Оп{те гра|евинског

предузе}а, Подгорица (1959 - 65),

Републи~ком заводу за урбанизам и

пројектоваwе, Подгорица (1965 - 71), Заводу

за урбанизам, Котор (1971-75), Пројектном

бироу Гра|евинског предузе}а

“Ставбар”, Марибор (1975 - 78), Ин`еwеринг

- бироу, Марибор (1978 - 79), Пројектном

бироу Гра|евинског предузе}а

“Ставбар”, Марибор (1979 - 90, када одлази

у пензију).

Wегова стамбена зграда у Булевару

Св. Петра Цетиwског, Подгорица (1962)

улази у нају`и круг најбоqих архитектонских

дела на простору Црне Горе

друге половине XX века. Ретко у граду,

било којем, по архитектури не мо`емо

препознати време када су зграде гра-

|ене. За ову зграду, за послератни период

градwе није могу}е одредити то

време, јер тада се на овом простору

овако није градило. Кад би се где појавио

овакав искорак, могао је да буде

прихва}ен као ли~ан - изолован став

ван уходаних норми, са убе|еwем да }е

га ход архитектуре оставити по страни,

{то нико није `елео свом објекту.

По{товала су се ва`е}а правила. То је

било време диктата функције и конструкције

објекта, које је претерано занемарило

ванфизи~ки, то јест интелектуални

ток, који је регуларна потреба.

Ова стамбена зграда је са пет спратова

и три улаза, код које је приземqе

издигнуто, колико да се формирају уоби~

ајено мали прозори подрума. На приземqу

нема испада из равни фасаде,

јер би се, за поставqене урбанисти~ке

услове, ометало кретаwе тротоаром који

је одмах уз објекат. Гледају}и по ду-

`ини објекта, прва ~етири спрата су

препу{тена у {ирини половине одстојаwа

изме|у улаза, то јест за готово ~е-

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

277

С.Мили}еви},

Хотел “Цроатиа” у

Цавтату,

1973

Ј. Мило{еви},

Стамбена зграда у

Подгорици, 1962

Д.Мило{еви}

Ј.Мило{еви}

тири метра, {то је за то време било

изузетно. Пети, последwи спрат комплетно

је препу{тен за 85 сантиметара.

На по~етној позицији остало је само

приземqе.

Овај концепт са сна`ним препустима,

као и прилаз ре{аваwу детаqа, утицао

је две деценије касније (1983) у глобалној

поставци на веома успелу архитектуру

Блока В, Милете Бојови}а, која је

за антологију ових простора. У оба слу-

~аја заступqени су доминантно ~исти и

једноставни потези, као од сликарске

{пахтле поре|ани са сли~ним третманом

односа вели~ина једнокрилних

прозора, примеwених групација маса,

статуса `ардиwера и ограда.

Три поменуте целине, које су у препусту,

претходно су себи, као слика на зиду,

обезбедиле сна`ан паспарту и оквир,

који нису пасивног статуса, јер разли~

итим дубинама ло|а рефлектују претходну

динамику. Доминира пријатан утисак

од ве}ег броја фасадних равни, поре-

|аних једних иза других у јединству разли~

итости. Избегнуто је wихово потпуно

преклапаwе, то јест заклаwаwе. Оне

су као разву~ене карте у игри - да свака

до|е до изра`аја.

Остварен је утисак иницијалног назираwа.

Све те фасадне равни у помераwу

налазе своје место у препусту од

380 сантиметара, са скоковитим разликама

одстојаwа, по~ев од стартног са 85

сантиметара. Тиме се у игру уводе разли~

ите дистанце сагледаваwа, ритмом

посебних идентитета, али истих усмереwа.

Стамбено - пословним објектом “Лент”

уз Драву, у~ествовао је у обнови старог

градског језгра Марибора, за које је са

осталим у~есницима, то јест ауторима

урбанисти~ког и другог концепта добио

републи~ку Борбину награду Словеније

(1986, Б. Реицхенберг, Игор Рецер, М.

Коцмут, Ј. Мило{еви}).

А.М.

Дела: Стамбена зграда, Булевар Св.

Петра Цетиwског, Подгорица (1962);

Стамбена зграда, Ул. Ивана Милутинови}

а, Подгорица (1963); Стамбена

зграда у Ул. Светозара Маркови}а, Подгорица

(1963); Стамбена зграда у Ул.

Светозара Маркови}а, Подгорица (1964);

Стамбени објекат, Даниловград (1964);

Стамбени објекат “Уједиwене нације”,

Котор (1964); Виле за функционере Републике

Црне Горе, Београдска улица,

Подгорица (1964); Хотел “Монтенегро”,

Бе~и}и (1969); Студентски дом, Котор

(1971); Монта`на електро станица, Словенија

(1976); Вила “Риби}”, Вара`дин

(1976); Стамбена зграда “Марибор југ”,

Марибор (1980); Стамбено-пословна зграда

“Ленарт”, Словенија (1981); Стамбено

- пословни објекат “Лент” уз Драву у старом

градском језгру Марибора (1986).