Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЈОВАНОВИЋ Светозар  (1882, Ћуприја - 1970, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1905). Запослен у Министарству грађевина (1906). У периоду 1907-12 боравио у Charlottenburg-у. Од 1923 године запослен као наставник на Техничком факултету. Добитник Седмојулске награде за животно дело (1967).

Дела: Зграда Официрске задруге (1906-10, Д.Владисавqевић, С.Јовановић, В.Поповић); Стамбена зграда на углу Крунске и Курсулине ул. (1922, пројекат); Палата Министарства саобраћаја (1922, 1928-30); Зграда Физиолошког и Хистолошког института Медицинског факултета на Врачару (1924, порушена у Другом светском рату); Вила инж. Емила Давида у Ужичкој 5 (1925-28, са П.Илкићем); Стамбена зграда у Косовској 13 (1926); Стамбена зграда у Улици војводе Драгомира 15 (1927); Кућа судије Момчила Здравковића у Ул. краљице Наталије 36 (1928); Стамбена зграда у Ул. кнеза Милоша 46 (1928); Кућа адвоката Драгољуба Маринковића у Булевару краља Александра 26 (1928); Стамбена зграда у Крунској 50 (1932).

Општа лит.: Изложба, 1912, 43; Н.Несторовић, 1937, 75; Крунић, 1954; Мамбриани, 1969, 76; Б.Несторовић, рук., 432, 476, 506, 521- 522; Маневић, 1972, 18, 37, 79; Мартиновић, 1973, 25, 32; Б.Несторовић, 1973, 347, 378; Б.Несторовић, Преглед, 1974, 159; Стојановић, Мартиновић, 1978, 109; ЛЕЈ, 1984, 704-705; Кадијевић, 1997, 152.

Остала лит.:  Вук Трнавски, Посета старом архитекти, Политика 13.7.1967, 9.