Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИWЕВИ] \ор|ије

(1924, Бијело Поqе)

Студирао у Загребу (дипл.1953). Запослен

у Гра|евинском предузе}у “Црна

Гора”, Ник{и} (1953-56), Заводу за урбанизам

Оп{тине Ник{и} (1956-60), Пројектном

бироу ГП “Црна Гора”, Ник{и}

(1960-62), Републи~ком заводу за урбанизам

и пројектоваwе, Подгорица (1962-

73), Заводу за урбанизам и комуналне

делатности Србије (1973-77), Савету за

~овекову средину и просторно уре|еwе

Савезног извр{ног ве}а, Београд (1977-

89).

Незаобилазан је у историји архитектуре

простора Црне Горе друге половине

двадесетог века. Wегови објекти

су дали препознатqив карактер граду,

понајви{е Ник{и}у и @абqаку, где је

прете`но градио. Од слу~аја до слу~аја

употребqава једноставне форме које у

лапидарном изразу произилазе из функције

до сло`ених и разли~итих, а усагла{

еним издвојених целина.

Хирур{ко-гинеколо{ка болница, Ник{и}

(1960) одговара првом опредеqеwу, а

Дом културе, Ник{и} (1962) другом. На

Дому културе, искуством интернационалног

стила, без дуга окру`еwу доводи

то окру`еwе да му дугује оплемеwују}

и га, без традиционалног, које увек и

не мора да присуствује кад аутора понесу

инспирације. А да је то само ствар

{ирег дијапазона, доказ су wегови хотели

на @абqаку, посебно Хотел “@абqак”

(1969), где је водиqу препустио

прелепом амбијенту којим доминирају

брда.

Овај објекат је редак {колски пример

да контура објекта ~ини ви{е од половине

карактера и вредности објекта,

те је погодан за угледаwе у едукацији

кадрова. Линија контуре кре}е се изме-

|у о~екиваног и нео~екиваног са кона~-

но изабраним правим местом, формирају}

и облик неправилног трапеза, који

није самосталан, но се као сна`ан вал

прелива у маwе, којим се умирује према

обали језера, која и не мора да је у

том правцу, јер валови егзистирају самостално.

Остварен је својеврсни тест напетости,

којег подупиру ~исте вертикале

као `ице на виолини ~ији се звук види.

То је дуги говор са малим бројем ре~и,

који не остаје уоби~ајено ствар првог

тренутка, но и накнадног разми{qаwа

у наметнуто одло`еној провери. Објекат,

којем нема {та да се дода, лако

подноси суд времена и недирнут опстаје

у свим стиловима које генерације

доносе.

А. М.

Дела: Гимназија, Ник{и} (1957); Фабрика

“Вунарски комбинат”, Бијело Поqе

(1959); Реконструкција Римског моста

из ИИИ века на Мо{таници, Ник{и} (1960);

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

280

\.Миwеви},

Дом културе у

Ник{и}у, 1962

\.Миwеви}

О.Мини}

Основна {кола “Ратко [ари}”, Ник{и}

(1961); Зграда Оп{тине Ник{и} (1962);

Педаго{ка академија, Ник{и} (1962);

Генерални планови Улциwа и Бара из

програма УН-а Ју`ни Јадран, касније назван

Јадран 1, за Црну Гору (1968), као

руководилац радне групе у сарадwи са

иностраним експертима; Комплетан пројекат

Јадран 1, са ~етири генерална, ~етири

детаqна и два регионална плана

(1968-70), као директор РЗУП-а координатор

изме|у иностраних експерата,

радних тимова и Владе; Хотел “@абqак”,

@абqак (1969); Генерални план

Папренице, Доwи Милановац (1975);

Хотел “Језера”, @абqак (1978); Хотел

“Планинка”, @абqак (1984).

Библ.: “Миwеви}и - хроника братства”

2004, 1-147; Уре|еwе простора Националног

парка Дурмитор, Зборник Економског

института Црне Горе 1981.