Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КОЈИЋ Бранислав   (1899, Смедерево - 1987, Београд)

Студирао у Паризу (Ецоле Централе дес Артс ет Мануфацтурес, 1918-21). Запослен у Министарству гра|евина (1921-28) и као наставник на Архитектонском факултету у Београду (1928 до пензионисаwа). Добитник Седмојулске награде (1968).

“Системати~ан, упоран у раду. Врло одговоран (у односу на) сва обе}аwа и уговорене задатке. Одли~ан организатор, руководилац, председавају}и (на скуповима), добар менаyер”. Ову беле{ку о сопственим “карактерним цртама” оставио је Бранислав Који} у оп{ирном `ивотопису, депонованом у Архиву Српске академија наука и уметности. Слика је у су{тини исправна и не би се могло ре}и да је резултат претеране “самозаqубqености”, {то је у овом необи~ном послу препознаваwа сопствених особина изузетно редак слу~ај. Али, ако се нема {та одузети, овом аутопортрету се свакако има {та додати.

Лик једног градитеqа, ~ији су активност и дело тако дубоко уткани у саме основе развоја на{е ме|уратне архитектуре, не мо`е се цртати у једноставним потезима. У то доба привидне стабилности и су{тинске нестабилности, у доба које савремени истори~ари све ~е{- }е посматрају само као предах изме|у Првог и Другог светског рата, доба историјског сукоба “демократије на заласку” и “тоталитаризма на уранку”, архитекта је морао поседовати или врлину доследног припадни{тва једном од многих паралелно присутних дру{твених идеала, или ве{тину деловаwа у оквиру свих wих.

Скоро сви досада{wи погледи на Који}ево дело зауставqали су се скоро искqу~иво на wеговом раду у оквиру модернисти~ког покрета, {то је су`ен поглед и имплицира радикално одбациваwе других стилских токова, ме|усобно преплетених у ме|уратном периоду. Такав поглед је пристрасан и нета~ан. Он не мо`е да објасни низ збуwују}их одлука које је Који} у току своје дуге и богате градитеqске каријере доносио, гра|еwе романти~них или академских творевина у доба пуног процвата модернисти~ког покрета, на пример.

Који}ев градитеqски лик је, о~игледно, знатно сло`енији, и он укqу~ује необи~ну способност уклапаwа у све владају}е стилске тенденције. Он никада није робовао догмама, ни академским, ни модернисти~ким, и кад год је приступао пројектоваwу или гра|еwу једног објекта најпре би добро ослу{нуо карактер оп{тих `еqа инвеститора. Који}, стога, никада није осетио потребу да “вара” инвеститора модернизују}и српсковизантијски стил, како су то радила бра}а Крсти}и у пројекту за Игуманову палату, нити се у wеговим делима мо`е пратити постепено модернизоваwе академских облика, као у Злокови}евим. Избор оп{те стгилске оријентације препу{тао је по правилу инвеститору, а потом се трудио да за овако комплексно поставqен задатак на|е најједноставније и најефикасније ре{еwе. Та способност опсервације не само у оквиру градитеqског заната, ве} у оквиру развоја оп{тих дру{твених тенденција, способност поједноставqиваwа сло`ених захтева и нала`еwа директних одговора јесте најзна~ајнија карактерна црта Који}евог градитеqског лика.

Ова теза мо`е се поткрепити низом примера. За{то изме|у конкурсног пројекта за Уметни~ки павиqон “Цвијета Зузори}” и изгра|еног објекта нема никаквих сли~ности? Конкурс је расписан 1925. године у време када је романти~арски дух у гра|еwу јавних објеката био по`еqан или, ~ак, захтеван. У том духу били су, ове и следе}е године, расписивани конкурси за Павиqон у Филаделфији, Споменик војводи Путнику, Костурницу на Зејтинлику, Светосавски храм. У таквој ситуацији Који} је та~но проценио да }е `ири имати најви{е наклоности према облицима који нагове{тавају призвук оријенталног насле|а у једној европеизираној, Арт неувеау варијанти.

Две године касније, када се приступило гра|еwу, ситуација се сасвим изменила. Године 1926. пропао је Бра{ованов поку{ај да палату Министарства {ума и руда изгради у романти~ној ма|арско - византијској ме{авини стилова. Тих година руски архитекти, Краснов, Баумгартен, Рик, граде у еклекти~ном маниру низ објеката које су инвеститори сматрали узорним. Укус средине померао се од романти~ног ка академском; отуда и одлука председника Београдске оп{тине да карактер архитектуре Уметни~ког павиqона мора бити измеwен. Који} је одлуку примио без роптаwа: резултат су били јонски стубови у про~еqу зграде.

Који}ев опус по~иwе да се у пуној мери развија тек од 1926. године, када је и формално, поло`ив{и др`авни испит у Министарству гра|евина, своју ин`еwерску диплому заменио архитектонском. Те године саградио је сопствену ку}у у Задарској улици, ку}у ин`еwера Маринкови}а на Коте` Неимару и израдио скице за Хирур{ки павиqон др Коена, касније Прву хирур{ку клинику у склопу Оп{те др`авне болнице на Вра~ару.

Полазна скица за зграду у Задарској улици носила је фолклористи~ко обеле` је, али су те{ко}е са одводwаваwем натерале Који}а да поједностави ре{еwе крова, ~име се фолклористи~ки карактер објекта изгубио, па се заталасана фасада пре мо`е повезивати са експресионисти~ким, неголи са фолклористи~ким насле|ем. Ку}а ин`еwера Маринкови}а била је првобитно зами{qена као уоби~ајена градска вила, сли~на околним објектима у Улици интернационалних бригада, али је одлука да се објекат изгради “у националном стилу” донела тако препознатqиве детаqе као {то су заобqени испад диванхане и дрвена капија са двоводним крови}ем. Ма да нека каснија Који}ева дела далеко ви{е ли~е на конаке са краја 18. и по~етка 19. века, ова два добро уо~ена детаqа способна су да Ку}у ин`еwера Маринкови}а уврсте у врхунска оствареwа фолклористи~ке стилске групе.

И скица за Хирур{ки павиqон из 1926. године указује на Који}еву особину да за предло`ак одабере праве примере. Предло`ак за овај најранији модернисти~ки пројекат у српској архитектури, који би се, ина~е, могао поредити са сли~ним раним Иблеровим делима, на|ен је недавно, сасвим слу~ајно, у једном комплету ~е{ког ~асописа “Стил” који је кру`ио по Министарству гра|евина и који је са~увао Који}ев колега Војин Сими}. Био је то три године старији пројекат Јозефа Го~ара за један јавни објекат. Приступају}и модерној форми, као једном од могу}их одговора за архитектонске проблеме, Који} је, дакле, за узор изабрао ~е{ку {колу која је двадесетих и по~етком тридесетих година најконзеквентније примеwивала “интернационални стил”.

Који}ев прагмати~ни став према архитектури огледа се и у избору дела која изла`е на неколико архитектонских изло`би које су у згуснутом ритму организоване изме|у 1929. и 1931. године. Група архитеката модерног правца, основана пред крај 1928. године са задатком да се унутар архитектонске организације - а не одвајаwем од wе - бори за победу функционалисти~ких идеја, организовала је средином 1929. године Први салон архитектуре, нај{иру и, мо`да, најзна~ајнију смотру дела архитеката разли~итих идејних опредеqеwа. На овој изло`би, једно поред другог, на{ла су се дела Момира Корунови}а и Јана Дубовог, Милана Злокови}а и Јездимира Дени}а, Димитрија М. Лека и Милице Крсти}. Који} је изло`ио неколико објеката и скица ентеријера, као и један “архитектонски снимак”, вероватно црте` Конака кнегиwе Qубице.

Ме|у изло`еним објектима на{ли су се зграда Окру`не банке у Крагујевцу и Вила Едварда Замбонија у Добра~иној улици у Београду. Оба објекта карактери{е умерени еклектицизам. Изло`ена је и “једна приватна зграда”, мо`да сопствена ку}а или Вила ин`еwера Маринкови}а. Два експоната носе идеоло{ки предзнак и wих познајемо по необи~ним насловима: “Поку{ај у националном стилу" и “Ентеријер а ла Корбизје”. Који би то други српски архитект икада јавно признао директну везу неког свог дела са било којим савременим иностраним аутором? Је ли мо`да у овом ~удном наслову угра|ена и `еqа да се на овако {ироко конципираној изло`би модернисти~ким опредеqеwима не придаје суви{е зна~аја? Како, ина~е, објаснити ~иwеницу да Који} није на{ао за потребно да изло`и своје конкурсне радове за зграде Позори{та и Радни~ке коморе у Новом Саду, који се данас с правом сврставају у најзна~ајнија дела раног модернизма?

Изостала са Салона архитектуре, модернисти~ка дела су се појавила неколико месеци касније, на изло`би “Облика”, одр`аној пред крај 1929. године. Од пет изло`ених дела, ~етири су са~увана до данас: Хигијенски завод у Сарајеву, Позори{те и Радни~ка комора у Новом Саду, Виле за уметнике. Пето изло`ено дело, “Један просветни дом”, могао би бити маwе зна~ајни стари пројекат за Основну {колу у селу Боји}у (1923), и то би, онда, било једино “искакаwе” из концепта.

Средином 1930. године српски модернисти били су позвани да изла`у у Прагу. Каталог за изло`бу са~увао је Бранко Крсти}. Називи излаганих дела недвосмислено указују да је ме|у свим модернистима једино Бранислав Који} та~но знао {та треба, а {та не треба излагати у Прагу. За ту изузетну прилику Баби} је, на пример, припремио романти~арски конципирану Цркву у Добоју, Злокови} своје пола деценије старе пројекте фолклористи~ке оријентације, Бра{ован ~ак академски конципирани Кара|ор|ев дом у Ра~и. Који} је селекцији припремqеној за изло`бу “Облика" додао пројекат Хирур{ког павиqона др Коена који је, како смо ве} навели, недсвосмислено подсе}ао на Го~ара.

И на првој изло`би југословенске савремене архитектуре (1931) Који}ев избор је беспрекорно усагла{ен са карактером манифестације. Присутна је модернисти~ка скица зграде Управе полиције у Новом Саду, али је изоставqен зна~ајни конкурсни пројекат за урбанисти~ко - архитектонско ре{еwе централног трга у Скопqу, у који је уло`ено далеко ви{е труда. За{то? Зато {то се излагаwе овог пројекта не би слагало са карактером изло`бе, без обзира {то му је он донео најви{а признаwа.

По~етком тридесетих година, у оквиру нове организације др`аве, Скопqе је постало центар Вардарске бановине, а старе идеје о обнови “Ду{анове престонице" по~иwу да ја~ају. Градона~елник, архитекта Јосиф Михајлови}, националиста по убе|еwу, позива своје београдске пријатеqе, Који}а, Дубовог, Драгомира Попови}а, да у оквиру једног анкетног конкурса предло`е уре|еwе градског трга. Који} је на овај конкурс послао два рада, и оба су награ|ена најви{ом наградом. Суде}и по са~уваним скицама, један од wих предви|ао је да “оквир” Трга буде изгра|ен у фолклористи~ки конципираним објектима, други у монументалним формама, блиским духу српсковизантијског стила. У истој прилици Јан Дубови се силно му~ио додају}и својим модернисти~ким објектима фолклористи~ ке елементе. Који} се није му~ио, ни{та није “додавао". Он је прецизно претпоставио `еqе инвеститора, као {то је два месеца касније та~но знао {та ваqа, а {та не ваqа излагати на једној модернисти~кој архитектонској смотри.

Прагматизам је, како смо уо~или, основна црта Који}евог градитеqског става и ова особина водила га је ка ~истим ре{еwима. Слу~ај са Ку}ом др \ор|а Радина на Копитаревој градини карактеристи~ан је пример. Пројекат за једноспратну породи~ну ку}у Који} је израдио по~етком 1931. године. Фасада зграде скицирана је у модернисти~ком маниру, са хоризонталним прозорским тракама и реqефом при врху, {то је у то време сасвим уоби~ајена појава. Инвеститору се структура зграде допала, али му се није допала фасада. Да би задовоqио инвеститора и задр`ао анга`ман, Који} се није прихватао “академизираwа” постоје}ег пројекта, како би то радила бра}а Крсти}и, ве} је једноставно пројектовао нову фасаду. Изме|у старе и нове фасаде нема никаквих сли~ности: прва је модернисти~ка до краја, друга је академска до краја.

Овакво слободно опредеqиваwе омогу}ило је Који}у да своја дела везује за признате узоре. Ме|у wеговим фолклористи~ким делима најзна~ајније место заузима Вила Николе \ор|еви}а на Топ~идерском брду. Она је о~игледно инспирисана добро проу~еним примерима конака, а извесни карактеристи~ни детаqи директно је везују за класи~но дело народног градитеqства, Конак кнегиwе Qубице. Виле за уметнике, зна~ајно дело са краја двадесетих година, ~ини се авангардним када се упореди са истовременим поку{ајима других српских модерниста. Не треба, ме|утим, заборавити да је у то време било ве} добро познато Корбизјеово вртно насеqе Пессац код Бордоа. Поре|еwем се не умаwује зна~ај Који}евог дела, ве} се исти~е способност, тако ретка код српских архитеката, да се опредеqиваwе за један узор извр{и доследно, без провинцијалних импровизација.

Или, “Скица за облакодер”, најранији пројекат палате “Албанија” и, практи~но, прва представа модерног облакодера у дома}ој средини. Као и огромна ве}ина других модерних облакодера {иром света, и овај се мо`е поредити са Гропијусовим пројектом за “^икаго трибјун”. Неоспорно је, ме|утим, да је управо ово Који}ево дело из 1930. године унело праву “европску димензију” у национални модернисти~ки покрет. Сли~ни квалификатив “европског дела” мо`е се мирне ду{е ставити и уз конкурсне пројекте за Танурyи}еву палату у Новом Саду или У~итеqску {колу на Цетиwу, оба из 1931. године.

Ме|у реализованим Који}евим делима, Ку}а др \ури}а на углу Призренске и Реqине улице (позната и по дугогоди{wем закупцу пословних просторија, {вајцарској компанији “Сwиссаир” заузима посебно место. Проблеми које је Који} овде морао да ре{и били су ви{еструки. Терен је био витоперан, у знатном паду према Бранковој улици, као и према Сави. Тре}ина програма гра|евине била је пословног карактера. Све је то требало уклопити у целовиту просторну композицију.

“Лом” изазван особинама терена Који} је ре{ио масивним постаментом, развијају} и слободно горwи део објекта, отварају} и га према Сави ви{е него према Призренској улици. Поре|еwем првобитне скице и оствареног дела мо`е се закqу~ити да је и овом приликом аутор одлуке доносио прагмати~но, у току гра|еwа, у директном контакту са особеностима околине, а не како су то академи~ари уоби~авали, уз помо} неразру{ивих геометријских схема.

У касним тридесетим годинама Који} се и даqе бави пројектоваwем и гра|еwем (Стамбена зграда Драгог Јанкови}а у Ни{у, Палата дневног листа “Време” - данас део Палате “Борба” - конкурсни пројекат за Институт “Никола Тесла”), али паралелно развија педаго{ку, истра`ива~ку и публицисти~ку делатност. Дугогоди{wа проу~аваwа традиционалног сеоског градитеqства претапа у студију коју пред сам рат публикује под насловом “Архитектура српског села, [умадија и Поморавqе, развој од 18. века до данас”.

Ратне године Који} проводи припремају}и, изме|у осталог, и рукопис своје најзна~ајније студије о старој градској и сеоској архитектури, публиковане 1949. године. И у педаго{ком раду, коме се скоро искqу~иво посве}ује, он демонстрира свој необи~ни смисао за уклапаwе у среди{wе токове дру{твеног развоја. Оснива - у “земqи радника и сеqака” - два потпуно нова предмета: “Уре|еwе села” и “Индустријска архитектура”.

Пред крај {ездесетих година, у ве} касно `ивотно доба, руководи Институтом за архитектуру и урбанизам СР Србије и бави се проблемима регионалног планираwа. Бранислав Који} није никада био тако харизмати~на ли~ност као Никола Доброви} или Милан Злокови}. Па ипак, ни Доброви}, ни Злокови}, нису до`ивели тако {ирока дру{твена признаwа каква је до`ивео Који}. Ни Доброви}у, ни Злокови}у, колектив Архитектонског факултета није се оду`ио посебном споменицом, Који}у јесте. Ни Доброви}, ни Злокови}, нису промовисани у по~асне докторе Београдског универзитета, Који} јесте. У педантно во|еном списку, под насловом “признаwа, награде, декорације”, у Који}евој аутобиографији забеле`ено је петнаест награда, медаqа и по~асних титула, којима је, углавном у послератном периоду, заслу`ено дариван. Остала је неевидентирана само награда мати~ног стру~ног удру`еwа, Савеза архитеката Србије.

З.Маневић

Дела: Породи~на ку}а у Ранкеовој 1 (1922-23); Основна {кола у селу Боји}у (1923, пројекат); Југословенски павиqон на Ме|ународној изло`би декоративних уметности у Паризу (1925); Сопствена ку}а у Задарској 6 (1926-27); Вила Едварда Замбонија у Добра~иној 39 (1927-28, данас у не{то измеwеном облику); Зграда Позори{та у Новом Саду (1928-29, конкурсни пројекат); Зграда Радни~ке коморе у Новом Саду (1929, конкурсни пројекат); Хотел “По{та” у Савској ул. 3-5 (1929, пројекат); Реконструкција Трга краqа Петра у Скопqу (1929, конкурсни пројекат, данас Трг Македонија); Вила г. А.Г-}а на Топ~идерском брду (око 1929, пројекат); Зграда Осигуравају}ег дру{тва “Југославија” на Теразијама (1930, конкурсни пројекат); Хигијенски завод у Сарајеву (1930, конкурсни пројекат); Зграда Управе града у Новом Саду (1930, скица); Црква Св. Спаса у Скопqу (1930, нереализовани пројекат реконструкције); Ку}а Светозара Милојеви}а у Ул. мајке Јевросиме 16 (1930); Ку}а Мирослава Мокраwца у Цвији}евој 37 (1931); У~итеqска {кола на Цетиwу (1931, конкурсни пројекат); @елезни~ка станица у Скопqу (1931, конкурсни пројекат); Студентски дом у Скопqу (1930-34, пору{ен у земqотресу 1963 године); Ку}а Вилме Фелнер у Ул. Лазе Сими}а 5 (1930, пројекат); Уметни~ки павиqон “[тросмајер” у Загребу (1931, конкурсни пројекат); Соколски дом “Београд ИИИ” у Ул. @арка Зреwанина у Београду (1931); Основна {кола “\ура Јак{и}” у Скопqу (1931-32); Основна {кола “Цар Ду{ан” у Скопqу (1931-32); Основна {кола у Земуну (1932); [тампарија “Немаwа” у Скопqу (око 1931, делими~но реализовано дело); Ку}а др \ор|а Радина у Ул. Јелене ]еткови} 10 (1931-32); Ку}а др Буки}а Пијаде у Влајкови}евој 11 (1932, пројекат фасаде); \а~ки дом у Скопqу (1932-33, касније пору{ен); Стамбена зграда (пре 1932, скица); Стамбена зграда у Влајкови}евој 22 (1932, надградwа); Стамбена зграда у Цетиwској 18 (1932); Ку}а Ристе Госту{ког у Ул. светог Саве 21 (1932, двори{на зграда); Ку}а др Недеqкови}а у Ул. проте Матеје 49 (1932); Ку}а Драгоqуба Или}а у Ул. Радоја Даки}а 66 (1932); Ку}а Ан|елије и Александра Обрадови}а у Ма~ванској 28 (1932); Ку}а Светислава Мароди}а у Илирској 3 (1932); Вила Михаила Који}а у Ул. Лазе Сими}а 36; Ку}а Смиqке Станкови} у Ул. зелени венац 4 (1935); Ку}а Ру`е \ури} у Булевару мира 12 (1935); Планинарски дом “Олга Дедијер” на Копаонику (1936); Ку}а Јелене Који} у Ул. \уре Салаја 17 (1937); Вила “Ерна” у Ни{кој баwи (1937); Ку}а Драгог Јанкови}а у Во`довој 45 у Ни{у (1937); Ку}а адвоката ^и~анови}а у Лесковцу (1937); Ку}а Тодора Дрндарског у Балканској 6 (1937); Зграда @енске гимназије у Скопqу (1937-38); Ку}а Qубе Маринкови}а у Лесковцу (1937-38); Три виле у Букови~кој баwи код Аран|еловца (1940); Конаци у манастиру Гра~аница (1939-40, Б.Који}, Б.Несторови}); Институт “Никола Тесла” (1940, конкурсни пројекат); Стамбена зграда у Миле{евској ул. 47 (1940, пројекат); Урбанисти~ко ре{еwе насеqа Поqопривредног добра “Пан~ева~ки рит” (1947, идејна скица).

Библ.: Архитектура Београда, Време 6.1.1929, 23; Хисторицкy прехлед арцхитектурy в Белехраде, Ставба, бр.12, год.ВИИ, Праг, јун 1929, 177-179; XИ Интернационални конгрес архитеката у Холандији - 1927 године, Техни~ки лист, бр.12, Загреб 1929, 183-185; Историјски преглед архитектуре Београда, Београдске оп{тинске новине, бр.12, Београд 1932, 804-805; Стремqеwа модерне архитектуре, Архитектура, бр.8, Qубqана 1932, 218; Ми о Лоосу, Архитектура, бр.11, Qубqана 1933, 176-177; Балканска профана архитектура, Српски кwи`евни гласник, кw.40, Београд 1933, 273-281; Законска за{тита архитектуре градова, Вардар, Скопqе 5.10.1933; Споменици старе архитектуре у Београду, Српски кwи`евни гласник, кw.41, Београд 1934, 435-443; Архитектура и декор, Српски кwи`евни гласник, кw.43, Београд 1934, 427-431 (репринт у: [тампа 21.11.1934, 5); Коси или равни кров као одраз облика у савременој архитектонској техници, Гра|евински вјесник, бр.11, Загреб 1934, 172-173; Архитект и ин`еwер. Уметност у wиховим делима, Техни~ки лист, бр.13-14, Загреб 1934, 201-203; Ку}а у Србији на по~етку XИX века, Годи{wак Техни~ког факултета, Београд 1935, 121-128; Балканска профана архитектура, Техни~ки лист, бр.1-2, Загреб 1935, 1-6; Архитектура на{ег села, Техни~ки лист, бр.7-8, Загреб 1935, 106- 108; Нове тенденције у модерној архитектури и wихов приказ, Техни~ки лист, бр.1-2, Загреб 1936, 1-6; Архитектура, архитект и гра|анин, Политика 6.1.1936; Конак кнегиwе Qубице, Уметни~ки преглед, бр.4, Београд 1938, 118-119; Зна~ај француске архитектуре XИX века, Уметни~ки преглед, бр.5, Београд 1939, 134-135; Симболизам у архитектури, Техни~ки лист, бр.15-16, Загреб 1939, 185-187; Београдски архитекти и на{е село, Време 6.2.1941; [умадија и Поморавqе. Архитектура српског села, Београд 1941; Архитектура руског села, Архитектура, бр.4-6, Загреб 1947, 12-13; Стари архитектонски споменици у НР Србији, Кwи`евне новине 26.10.1948; Поqопривредно гра|евинарство. Део И: основе конструкција, изд. Нау~на кwига, Београд 1948, 1-127; Пројектоваwе привредних и индустријских зграда. Део 1-2, изд. Нау~на кwига, Београд 1949- 50; Поqопривредне зграде, изд. Нау~на кwига, Београд 1949 (ИИ издаwе под називом “Пројектоваwе привредних и индустријских зграда. Поqопривредна архитектура”, изд. Нау~на кwига, Београд 1954, 1-162+5; ИИИ издаwе под називом “Поqопривредна архитектура. Пројектоваwе привредних и индустријских зграда”, изд. Нау~на кwига, Београд 1957, 1-164); Стара градска и сеоска архитектура у Србији, изд. Просвета, Београд 1949, 1-188+4; Улога архитекте у изградwи задру`ног села, Архитектура, бр.5-6, Загреб 1950, 65-72; Новија сеоска ку}а у Србији, Зборник радова, 4, изд. Етнографски институт САНУ, кw.1, Београд 1950, 293-307; Изградwа задру`ног села, Техника, Београд 1950, 111-118; Руризам и поqопривредна архитектура. Реферати за И саветоваwе архитеката и урбаниста Југославије, Београд 1950, 153-161 (исто у: Архитектура, Загреб 1951, 44-47); Дневно осветqеwе у зградама, Зборник радова Архитектонског факултета Техни~ке велике {коле 1951-1952, Београд 1952, 19-38; Архитектура и наука, Наука и техника, Београд 1952, 75-81; Архитектонско уре|еwе села, изд. Нау~на кwига, Библиотека КНУ, Београд 1954, 1-20; Проблеми у развоју савремене архитектуре, Преглед архитектуре, Београд 1955, 74-79; Сеоски атари, Зборник радова Архитектонског факултета 1953-1956, Београд 1956, 101-110; Ме|ународни конгрес о актуелним урбанисти~ким проблемима у вези са споменицима културе и са насле|еним амбијентима, Зборник за{тите споменика културе, кw.ИX, Београд 1958, 129; Сеоска архитектура и руризам. Теорија и елементи. Графи~ка опрема и сви црте`и арх Зоран Б.Петрови}, изд. Гра|евинска кwига, Београд 1958, 1-203 (ИИ издаwе Београд 1973); Фазе развитка сеоске архитектуре у Србији и wен дана{wи преобра`ај, Зборник радова САНУ, Етнографски институт кw. ИИИ, Београд 1960, 31-37; Насеqа у Војводини. Генеза, садр`ина и урбанисти~ка структура према архивским подацима, Глас САНУ, Одеqеwе дру{твених наука, кw.X, Београд 1961, 63-82; Индустријска архитектура. Пројектоваwе привредних зграда, изд. Нау~на кwига, Београд 1962, 1-208; Архитектонски лик Београда, Београд 1963 (в. и Глас САНУ, кw.XИИ, 59-66); Улога науке у развитку савремене архитектуре, Посебан отисак из Споменице у ~аст новоизабраних ~ланова САНУ, кw.XXВИ, Београд 1964; Систематизација насеqа у Србији, Глас САНУ, Одеqеwе дру{твених наука, кw.XИИИ, Београд 1966, 175-220; Сеоска ку}а и сеоско насеqе у Војводини, Летопис Матице српске, Нови Сад 1966, 471-481; Стогоди{wица закона о местима Кне`евине Србије и дана{wи проблем категоризације насеqа, Гласник Етнографског института САНУ 1962 - 1966, Београд 1969, 169-177; Структура сеоских насеqа у Србији, Глас САНУ, св.273, Београд 1969, 113-129; Архитектура, светлост и ~овек, X саветоваwе Југословенског комитета за осветqеwе, Београд 1970, 7-12; Варо{ице у Србији, Београд 1970; Неколико погледа на проблем сукоба насле|а и нових захтева у архитектонско - урбанисти~ким оквирима старих градова, Анали Правног факултета, бр.1-3, Београд 1972, 310 - 317; Систематизација насеqа Србије, изд. ИАУС, Београд 1973; Густина насеqености, степен дисперзије, показатеqи одстојаwа и ~естине насеобина, Глас САНУ, св.288, Београд 1974, 89 - 113; Архитектура Београда у XИX веку у: Историја Београда, изд. САНУ, Београд 1974, 326-334; Архитектура изме|у два светска рата у: Историја Београда, том 3, изд. САНУ, Београд 1974, 185-189; Архитектура од 1945. до данас у: Историја Београда, том 3, изд. САНУ, Београд 1974; (и \ор|е Симонови}) Сеоска насеqа Србије, изд. Издава~ко - информативни центар студената, Београд 1975; Утицајни ~иниоци на однос руралног и урбаног становни{тва на професионалну структуру руралног становни{тва у`е Србије, Саоп{теwа, изд. ИАУС, Београд 1975; Приградска села у Србији, Глас САНУ, св.294, Београд 1975, 281-334; Топ~идер и Топ~идерско брдо до 1914. у: Београд у се}аwима 1900-1918, Београд 1977, 142-150; Дру{твени услови развитка архитектонске струке у Београду 1920-1940 године, изд. САНУ, Посебна издаwа кw. ДXВИ, Одеqеwе дру{твених наука, кw.81, Београд 1979.

Основна лит.:  Зоран Маневи}, Који}, изд.САС, Београд 1984 (репринт у: Градитеqи 1, изд. Завод за за{титу споменика културе града Београда, Београд 1986, 27-38); Сне`ана То{ева, Бранислав Који}, изд. Гра|евинска кwига, Београд 1998, 1-208.

Општа лит.:  Изло`ба, 1929; Изло`ба, 1931, 7; Круни}, 1954; Изло`ба 1968; Мамбријани, 1969, 77; Му{и~, 1969, 392; Маневи}, 1970, 390; Маневи}, 1972, 15, 20-21, 23- 25, 27-28, 35, 37-38, 79; Горди}, 1972, 134; Мартинови}, 1973, 13, 17-18, 24-25, 50; Б.Несторови}, 1973, 360-361; Б.Несторови}, Преглед, 1974, 141; Митрови}, 1975, 6-7; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 38, 78, 102, 110-111; Маневи}, 1979, 11, 23, 30-31; Маневи}, 1980/4, 39-46; ЛЕЈ, 1987, 70.

Остала лит.:  Бранко Попови}, Уметни~ки павиqон у Београду. Јесеwа изло`ба београдских уметника, Српски кwи`евни гласник, кw.26, Београд 1929, 209-213; Др М.Борисавqеви}, Предаваwе једног ин`еwера о архитектури, Правда 31.12. 1929, 14; Бранко Максимови}, Нау~на освајаwа Бранислава Који}а, Политика 8.4.1978, 15; Зоран Петрови}, Професор архитекта Бранислав \.Који}, Урбанизам Београда, бр. 57, Београд 1980, 45-56.