Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МУГО[А Ратимир

(1942, Подгорица)

Студирао у Ни{у (дипл. 1971). Запослен

у Оп{те гра|евинском предузе}у,

Подгорица (1971-72), Фабрици станова,

Спу` (1973-76), Градwа “Дрина”, Гора`

де, Подгорица (1976-78), “Агроекономском

институту”, Подгорица (1978-

86), Националном парку “Скадарско језеро”,

Подгорица (1986-89), сопственом

пројектном бироу “Техноекономски ин-

`еwеринг”, Подгорица (1989-1999), РЗУПу,

Подгорица (1999-2001) и у сопственом

бироу “Монтенегроин`еwеринг”, Подгорица

(2001 до данас).

Једнако се интересује за све врсте објеката,

по~ев од индивидуалних и колективних

стамбених зграда, пословних,

индустријских... до мостова. Бави

се и урбанизмом. Од слу~аја до слу-

~аја, руково|ен инспирацијама, разли-

~ито третира простор којим се бави. У

томе, као пример, интересантна је разлика

изме|у Виле Бе{ови}а у Загори~

у (1978) и Виле Митрови}а на Ибри~

евини (1997), обе у Подгорици. Код

једне је примеwена слободна форма, а

код друге традиционална архитектура.

Вила Бе{ови}а разу|ена је по хоризонтали

и вертикали, са релативно крупнијим

геометријским формама у детаqима,

нај~е{}е у комбинацији са троугловима,

динами~но кре}у}и се од оп{-

тег ка поједина~ном, у свему атипи~но.

Смирују}е је у том покрету нескривено

полази{те - имагинарни омот у облику

призме, од којег је одсецаwем и засецаwем

са свих страна (а негде вра-

}аwем маwих елемената) настала Вила

Бе{ови}а. Објекат је у ~етири нивоа,

од којих је задњи поткровqе са

двоводним кровом поставqеним по дијагонали,

тако да је кровна повр{ина у

облику два троугла који се додирују по

хипотенузи - грбини. Избегнуто је да се

објекат, мимо доwег дела, мирно завр{

и са хоризонталом. То је ура|ено

тако {то је грбина на средини засе-

~ена троугластом формом, која се као

неотеловqена доводи у реално (не{то

ни`е на крову) са три троугласте баyе,

које завр{авају (испуwавају) доwи угао

кровне равни. Од поменуте зами{-

qене основе призме квадратног облика,

одсе~ени су, у облику маwих квадрата,

углови, како би настала крстата

форма приземqа, {то се провла~и јо{

кроз спрат, с разликом {то је на спрату

део одузетог вра}ен и конзолно ре-

{ен над приземqем, ~име се добија разу|

ен крст као основа спрата. Тим додаваwем

створена је инерција за вра-

}аwе у полазну квадратну основу на

другом спрату. Потом, као додатна поступност,

али сада према отвореном простору,

на спрату су формиране отворене

угаоне ло|е (са карактером балкона).

Динамика, то јест косе линије, као

странице троугла ({то је кори{}ено у

свим приликама где је могло) доследно

је спроведена и у плиткој обради - реqефу

балконских парапета.

Вила Митрови}а, како је ре~ено, су{та

је супротност у стилу, вра}аwем на изворне

поступке традиционалне архитектуре

са местими~ним одмереним

стилизацијама детаqа. Сваком архитекти,

као у овом слу~ају Муго{и, не би

требало да је те{ко да понекад пројектује

и овакве објекте - објекте са наслаwаwем

на традицију. Тако, не}е се

дога|ати, какви су данас ~ести слу-

~ајеви, да се архитекти, без овако изгра|

ених сензора, некоректно и неспособно

односе према старим градским

структурама.

Муго{а се успе{но руководи програмским

захтевима и условима амбијента.

На Робној ку}и у Тузима (1980), ~ипкастим

хоризонталним низовима са полукру`

ним исе~цима, као и алуминијским

апликацијама (са низовима пирамида на

реqефу) у фрагментима, асоцирао је

на апстрактне карактере детаqа исламске

архитектуре. Али, треба ре}и да

би све то, поводом асоцијација, остало

неприме}ено да је објекат направqен у

некој другој средини, где исламска архитектура

није толико практикована, {то

зна~и да се то на{ло у спектру ви{е

моу}их тума~еwа, са оп{те примеwиваним

композиционим принципима.

Индустријске објекте ре{ава ~исто, неисфорсирано.

За Магацин “Кока - коле”

(1994) на Старом аеродрому у Подгорици,

распона 25 метара, ду`ине 68

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

292

Р. Муго{а,

Вила Бе{ови}а

у Загори~у, 1978

Р.Муго{а

метара, примеwује монта`на носе}а

зидна платна са преднапрегнутим “А”

кровним носа~има.

Стамбено - пословна зграда “Максим”,

Подгорици (2006) налази се на углу Булевара

Стетог Петра Цетиwског и Московске

улице. Изнад кру`ног дела основе

на углу, формирана је обли~аста кула

са десет спратова, уз коју су два

крила са по седам спратова. Гара`е су

у подземном делу у два нивоа. Глобалну

поставку карактери{е обли~аста

кула, која доминира не само по вертикали.

На додиру куле и wених крила

није извр{ена ја~а диференцијација фасадних

повр{ина (искораком из исте

равни), не у мери колико је то ура|ено

на палати “Албанија” (1939) у Београду,

и како би се о~екивало према скоку по

вертикали на том месту. Да то није ни

био циq, казују делови поменутих крила

који су се одвојили од wих самих да

би у два растера “побегли” уз кулу тангирају}

и је, остварују}и благи контакт.

Сродним поступцима преносе се детаqи

фасаде крила на кулу, преносе се

поменутим “побеглим” деловима у два

растера. На другом делу, кула је показала

свој посебан карактер, који се о~екује.

Палатом “Албанија”, као упоре|еwе,

која је тада била прави ледоломац

(не само по облику), уводила се нова

~иста архитектура, ре{еwе са растере}

еним детаqима крилних делова објекта,

које је пренето на комплетну кулу.

А. М.

Дела: ^етири типска супермаркета, Подгорица

(1981); Рибwаци: Бу~е у Иванграду,

Растовац у Ник{и}у и Стабне у

Плу`инама (1984 - 1988); Капта`а на

Марези, Подгорица (1981); Робна ку}а

“Сахат - кула”, Подгорица (1990); Фабрика

“Екстрабиqе”, Рисан (1990); Стамбене

зграде: Хумци, Рудо поqе, Ник-

{и} (1993); Склади{та КАП-а у Подгорици

и Кола{ину (1992); Реконструкција

Психијатријске болнице, Доброта

(1996); Стамбена зграда РТВ Црне Горе,

Стари аеродром, Подгорица (1998);

Стамбене зграде МУП-а, Стари аеродром,

Подгорица (2002); Геоло{ки завод,

Подгорица (2001); Пословна зграда

водовода, Подгорица (2004, радови

у току); Телекомуникациони тораw са

видиковцем, Подгорица (2006, радови у

току); Просторни план Републике Црне

Горе (као координатор, 2007).