Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

СТОЈАКОВИ] Анка

(1925, Могори})

Студирала у Београду (1945-51). Запослена

као наставник на Архитектонском

факултету у Београду (1951 до

пензионисаwа 1990). Паралелно је предавала

и на Факултету примеwених

уметности (1981-85). Докторирала на

Архитектонском факултету у Београду

(1965).

Нау~на активност Анке Стојакови} била

је од самог по~етка усмерена на

проу~аваwе тема из историје уметности

које се односе на архитектуру и wене

представе у делима ликовних уметности.

Првенствено је истра`ивала

представе архитектуре на средwевековним

фрескама, {то је било условqено

ви{егоди{wим теренским истра-

`иваwима на{их споменика одговарају}

е епохе и из осталих балканских

земаqа. Упоредо је студијски радила у

ви{е нау~них институција, не само у

на{ој земqи, ве} и ван wе. Проу-

~авала је пројекционе системе примеwене

у композицији средwевековних

зидних слика, осветqеwе у wима и однос

архитектонског простора и сликаних

призора у wему, обухватају}и не

само wихов физи~ки однос, ве} и преносни

смисао. Исходима својих истра-

`иваwа А.Стојакови} је успоставила

сасвим нову представу о композицијским

особеностима старог византијског

и српског сликарства, а изнела их је у

капиталном делу “Архитектонски простор

у сликарству средwовековне Србије”.

Оно је у великој мери утицало на

тума~еwе византијског сликарства од

стране потоwих истра`ива~а.

Резултате својих истра`иваwа, делом

публиковане, ~есто је претходно саоп{-

тавала на нау~ним скуповима, ме|у-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

356

А. Стјепанови}

А. Стојакови}

\.Стефанови}

народним и дома}им. Повремено, или

трајније, сара|ивала је са нау~ним институцијама

у земqи и иностранству.

М.^.М.

Библ.: Архитектонски простор у сликарству

средwевековне Србије, изд.

Матица српска, Нови Сад 1970, 1-338,

илустр.; Уне цонтрибутион Á л’ицонограпхие

де л’арцхитецтуре пеинте данс ла пеинтуре

мÕдиÕвале сербе, Ацтес ду XИИе ЦонгрÒс

Интернатионал дес Õтудес бyзантинес, Т.ИИИ,

353-362, илустр. Београд 1964; Ла цонцепцион

де л’еспаце дÕфини пар л’арцхитецтуре

пеинте данс ла пеинтурре мурале сербе

ду XИИИе сиÒцле, Л’Арт бyзантин ду XИИИе сиÒцле,

Сyмпосиум де Сопо}ани 1965, 169-

179, илустр, Београд 1967; Сцаенограпхиа

антиqуа, Зборник Светозара Радој~

и}а, изд.Филозофски факултет,

Београд 1969, 295-341, илустр.; ЈÕсус-

Цхрист, соурце де ла лумиÒре данс ла пеинтуре

бyзантине, Цахиерс де цивилисатион

мÕдиÕвале, УниверситÕ де Поитиерс, Центре

д’Етудес супÕриеурес де цивилисатион мÕдиÕвале,

XВИИИе АннÕе, Но 3-4, Поитиерс 1975,

269-273; Лес репрÕсентатионс д’едифицес

рÕелс данс ла пеинтуре де Студеница у:

Студеница ет л’арт бyзантине аутоур де л’аннÕе

1200, Цоллqуес сциентифиqуес, изд.

САНУ, Београд 1988, 225-231, илустр.;

Однос архитектуре и сликарства у Де-

~анима у: Де~ани и византијска уметност

средином XИВ века, Ме|ународни

скуп поводом 650 година манастира

Де~ани, изд. САНУ, Београд 1989, 379-

388; ^етврта димензија у сликарству,

Зборник за ликовне уметности, бр.26,

изд. Матица српска, Нови Сад 1990, 1-

11; Утицај пројекционог ми{qеwа на

карактер архитектуре, Де ре Аедифицаториа,

бр.2, изд. Гра|евинска кwига, Београд

1991, 49-62, илустр.; Архитектонски

простор у српском зидном сликарству

XВ-XВИ века, Нау~ни скуп “Српска

култура у првој половини XВИ века”,

Зборник за ликовне уметности, кw.27,

Нови Сад 1992, 257-270.