Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (2008)

БЈЕЛОВИЋ Јован (1905, Ужице - око 1970, Сао Паоло, Бразилија)

Студирао у Београду (1928-32). Запослен у бироу Ђ. Борошића (1932-35) а потом оснива сопствени биро "Неимар” који води све до краја другог светског рата. Службеник Министарства грађевина до 1948, оснивач Грађевинског предузећа “Неимар” (1948). Од 1952 до смрти борави и ради у Сао Паолу, Бразилија.

Јован Бјеловић је пореклом Србин из Херцеговине. Ради код архитекте Ђуре Борошића почетком тридесетих година. Момчило Белобрк је, по сопственом сведочењу, када је ступао у биро Борошића затекао Бјеловића. Пошто је отворио сопствени архитектонски биро Јован Бјеловић убрзо развија огромну грађевинску делатност, градећи објекте по свим крајевима града. О томе сведоче и спискови “Општинских новина”. Године 1937. изградио је преко двадесет објеката! Такође гради и неколико сопствених објеката: Доситејева 49а (1935), Смиљанићева 22 (1937), Макензијева 32 (1938), Змај Јовина 4 (“Лотос бар”, 1940).

Архитектура његових објеката представља стандардни, специфични београдски израз “куће за ренту” с краја тридесетих. Модерне пропорције отвора фасадног платна “умекшане” разним профилима, конзолицама, венцима, мансардним крововима итд. По врло особеном третману ентеријера, по врло добрим организацијама основе, на крају и по одличном познавању материјала и примени на фасади, он се свакако налази у врху оваквих стремљења архитектуре Београда између два рата, као, рецимо, Владета Максимовић или нека остварења Белобрка или Бранислава Маринковића. Бјеловић изналази један максимум у декоративистичком третману архитектуре својих зграда, а притом има развијен осећај мере и укуса.

Бјеловић се аматерски бавио и сликарством, као и многи други архитекти.

М.Миловановић

Дела: Кућа Симе Сотировића у Душановој 66 (1933); Кућа Ивана Ивановића у Ул. кнегиње Зорке 50 (1936); Кућа Давида Митровића, угао улица Кнеза Милоша и Бирчанинове (1936); Кућа Давида Митровића у Хиландарској 8 (1939); Кућа Велизара Митровића у Ул. Обилићев венац 23 - 25 (1937-40, Ј.Бјеловић, Ђ. Лазаревић); Централна пекара у Земуну (1950); Културно-просветна сала на Бановом брду (1950, пројекат).