Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ТЕ[И] Ду{ан
(1948, [ибеник, Хрватска)
Студирао у Београду (1967-72, Одсек
за архитектуру Факултета примеwених
уметности). Запослен у Пројектном бироу
предузе}а “Техно - опрема” (1973-80),
Пројектно - техни~ком центру (1980-81).
Од 1981 до данас самостални аутор.
Један од најаутенти~нијих представника
унутра{wе архитектуре у Србији.
[колован у атеqеу поборника Баухауса:
\.Креки}а, З.Вебера, Д.Таври}а и
М.Белобрка, али и на сазнаwима да
архитектура и ентеријер у функ-ционалном,
обликовном и културоло{ком
погледу, су{тински представqају исто
- димензионисаwе простора. У обимном,
по квалитету уједна~еном стварала~
ком опусу, у стилском погледу
кре}е се од пост модернизма, минимализма,
конструктивизма и деконструктивизма,
уз повремену “пле~никовски”
рафинирану примену (искqу-
~иво у декоративном смислу), искустава
из на{е градитеqске про{лости
(Фризерски салон “Боба”, Антикварница
породице Зари}, Атеqе 212, 1992
и др.), до кона~ног става да је буду}
ност архитектуре у индустријском
на~ину разми{qаwа. То не подразумева
дословну предфабрикацију, ве} бескрајну
могу}ност комбинација предфабрикованих
елемената.
Низом пословних објеката за потребе
“Зептер”-а (Београд, 1997, са В.Милунови}
ем и Б.Митрови}ем, Букуре{т,
Атина, Москва, Монте Карло итд.) прибли`
ава се у градитеqском смислу
логици “хигх-тецх”-а, свестан да му техни~
ке могу}ности дозвоqавају само
материјалиацију духа, сурогатима материјала
које “хигх-тецх” претпоставqа.
Уз примену ли~не “архитектонске граматике”,
по{тују}и задату тему, ствара
композиције јасног садр`аја и јаке поруке
у којима контрапункт (хладни материјали
- топао облик; динамика - напетост;
закривqена форма - о{тре
равни које ремете ред хоризонтале и
вертикале) добија посебно место.
М.В.Л.
Дела: Клуб ЈНА у Тивту, Бока Которска
(1985, А.\оки}, Б.\унисијеви}, Д.Те{и});
Депанданс Хотела “Бристол” у Булевару
Октобарске револуције (Д.Те{и},
Ј.Пиласанови}, З.Лазови}); Уре|еwе
ентеријера Кафе бара у Котору.
Миленкови}, 1987, 100; Салон, 1993,
26-28; Вуји}, 2002, 124 - 125.
