Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПАВЛОВИЋ Момчило  (1921, Крагујевац - 2003, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1952). Запослен у ГП “Трудбеник” (1952-53) и као наставник на Архитектонском факултету у Београду (1953 до пензионисања 1983). Као асистент на предмету “Елементи пројектовања” сарађивао је у атељеу Милана Злоковића, затим, са звањем доцента, у атељеу Станка Мандића, да би 1979. године био изабран за редовног професора на предмету “Архитектонска организација простора”.

Разноврстан стваралачки опус М.Павловића обухвата стручне радове, анализе пројектантских програма и пројектантске задатке различитог садржаја и намене, од стамбених зграда, јавних објеката до ентеријера. Током шездесетих година бавио се проблемом типских објеката индустријски реализованих у “кастен систему“. Неколико врста типских пројеката у области сервисирања и продаје трактора и пољопривредних машина израђено је за Индустрију машина и трактора Нови Београд, док су до 1962. године реализовани објекти у Панчеву, Зајечару, Добановцима, Добоју и Прокупљу.

Институт за шумарство и дрвну индустрију у Улици кнеза Вишеслава 2 (1965) обликован је помоћу скелетног конструктивног система, апликацијом континуалне траке прозора на армиранобетонском скелету и полихромијом фасаде од вештачког камена и керамичких фасадних плочица. Стамбена зграда на углу Пожешке и Улице Надежде Петровић (1965, са Миланом Митровићем) пројектована је као солитер, са четири стана око једног затвореног система, уз тежњу да различито конципирани делови композиције чине јединствену целину.

Сложени програм индустријског комплекса “Хемофарм” у Вршцу (1968-70) М. Павловић је успешно решио, створивши јединствени урбо - архитектонски склоп једноставне геометријске контуре и чисте форме.

Најзначајније Павловићево дело је Друштвени центар у Пожешкој ул. на Бановом брду (1970), пројектован и изведен у оквиру краткотрајне сарадње са А.Радојевићем и З.Петровићем у групи ЗОМАЛ. Разуђене и експресивне форме овог објекта означиле су тренутак радикалног раскида са постмиисовским периодом и привођење српске архитектуре традиционалним обрасцима чија су полазишта у сфери магијског и литерарног.

С.Тошева

Дела: Биолошки институт у Београду (1963-69, У. Мартиновић, М. Павловић); Стамбена зграда у Пожешкој улици у Београду (1964, М.Павловић, М.Митровић); Институт за биолошке науке “Синиша Станковић” (1979); Дечије обданиште у Обреновцу (1982); Спомен школа “14 октобар” у селу Драгинци (1983, М.Павловић, З.Петровић); Школа у Лозници (1984); Фабрика лекова “Хемофарм” у Вршцу (1889); Тржни центар на Чукарици (1995).

Библ.: Једно виђење савремене станоградње, Преглед 11 - 12, Сарајево 1976; Административне зграде, Београд 1978; Живот и дело архитекте Милана Злоковића, Урбанизам Београда, бр.48, Београд 1978, 23-31; Модулација архитектонског пројектовања. Префабрикација станоградње, изд. Грађевинска књига, Београд 1982, 1-171.

Општа лит.:  Маневић, 1972, 138; Митровић, 1975, 114-115; Стојановић, Мартиновић, 1978, 187-1889, 220; ЛЕЈ, 1987, 542.