Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЗДРАВКОВИ] Радмило (1912, Крагујевац - 1992, При{тина)

Студирао у Београду (дипл. 1937). Запослен као ин`еwер Тимо~ке дивизије (1938 - 41), у Архитектонском одсеку Техни~ког факултета у Софији (1943 -46), предузе}у Електроисток, Београд (1946 - 49), Пројектном бироу Народне Републике Србије, Београд (1949-51), Пројектантском заводу НР Црне Горе, Подгорица (1951 - 62), Југословенском гра|евинском центру, Београд (1963 - 77).

Поред великих градитеqа, професора Мијата Тројанови}а и \ор|а Лазареви}а и Здравкови} је био у нема~ком заробqени{тву. Тројанови} је тамо, колико је могао, олак{авао себи ситуацију др`е}и затвореницима предаваwа о новим могу}ностима градwе, а Здравкови} је, тврде}и да је ро|ен у Македонији, која је била под бугарском окупацијом, успео да се ослободи, али је морао да др`и предаваwа на Архитектонском факултету у Софији.

Радмило Здравкови} долази у Црну Гору да настави дело Вујадина Попови}а, пионира архитектуре црногорских простора са по~етка друге половине XX века, аутора препознатqивог лика Подгорице. Попови} и Здравкови} су за првих петнаест година, после Другог светског рата, постали симболи архитектуре Подгорице, а и Црне Горе. У пору{еној Подгорици од савезни~ког бомбардоваwа, са десеткованим становни{твом, сведеним на број од свега пет хиqада, Вујадин Попови} даје неизбрисив карактер граду, уводе}и Булевар Леwина са визионарских 90 метара {ирине, у коме гради своје објекте антологијске вредности за Црну Гору (Хотел "Црна Гора", 1953 и Зграду По{те, 1948), који су постали неписана норма.

Здравкови} то по{тује тако {то истом мирно}ом и монументално{}у усагла{ених односа и висина гради уз По{ту у Улици Слободе Стамбено пословну зграду (1953), која је истовремено и угаоно ре{еwе за суседну Кара|ор|еву улицу. Зграда Извр{ног ве}а (1958) на углу Булевара Петра Првог и Улице Станка Драгојеви}а уз леву обалу Мора~е је најбоqе дело Радмила Здравкови} а, којим се ду` Булевара на најлеп{и на~ин завр{ава ред зграда од Хотела до Мора~е. Тај концепт Булевара, са тим зградама, колико год се град буде меwао, остаје wегов основни потпис. Овај склоп са толико {ироким Булеваром дао је Подгорици јо{ ви{е светлости, којег су се каснији пројектанти те{ко одрицали.

На овим делима Радмила Здравкови}а видимо да поседује сигурну теоријску подлогу како принципијелно ре{авати објекат на углу. Угаони завр{етак је формиран у одустајаwу да се класи~но завр{и као прост пресек су~еqених равни. На згради Извр{ног ве}а хоризонталне и вертикалне линије мирно теку наспрам `устрог водотока Мора~е. ^исто геометријско утемеqеwе, са истакнутом монументално{}у, ~ини да објекат, као вредан допринос, траје кроз сва ова времена.

А.Маркуш

Дела: Објекти војног карактера Тимо~ке дивизијске области, (1938-41, зграда Дивизије, Војна болница, магацини, у Заје~ару, Пара}ину, Кwа`евцу); @елезни~ка станица у Самену, Биоскоп у Софији, неколико ресторана и барова у Софији, укупно девет објеката, 1943-46); Стамбене зграде у Београду, Новом Саду и др. (1946 - 49); Стамбени и привредни објекти у Ни{у, Скопqу, Пријепоqу, Младеновцу, Подгорици, Зреwанину (1949 - 51); Зграда Електропривреде, касније Уставног суда, Булевар Петра И, Подгорица (1959); Две стамбене зграде наспрам Споменика Јовану Тома{еви}у, Подгорица; Управна зграда По{те, уз Мост бра}е Злати~ана, Стара варо{, Подгорица; Зграда По{те, Будва (1951 - 62).