Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

 

КОРУНОВИ] Момир   (1883, Глоговац код Јагодине - 1969, Београд)

Студирао у Београду. Запослен у Министарству гра|евина (1906-10 и 1912-47). Као питомац Министарства просвете боравио на Техни~ком одсеку Универзитета у Прагу (1910), потом у Риму и Паризу.

Од свих српских архитеката новијег доба Корунови} је најбли`и идеалу “националног архитекте”: таква су била wегова морална и полити~ка увереwа, тако се пона{ао у свакодневном `ивоту, таква су му била стру~на опредеqеwа. ^итавим својим делом (како наводи у кратком тексту “Моравски стил”) те`ио је васпоставqаwу народне градитеqске традиције, не запа`ају}и да је управо wегово дело, као и Пле~никово у словена~кој култури, за~етак једне сасвим нове националне градитеqске традиције, ослоwене ви{е на дух касне сецесије него на дух сакралне средwовековне или профане фолклорне архитектуре.

Оваква оцена Корунови}евог поло`аја у укупној српској архитектури резултат је новијих ви|еwа, по~ев од текста Михајла Митрови}а “Судбине на{их токова”, објавqеног у дневном листу Политика 1965 године. Пре појаве овог текста Корунови} је био занемарена појава и прогоwена ли~ност, wегова су дела ру{ена без милости, нај~е{}е због wиховог православног или симболи~ког садр`аја (цркве, споменици) али и архитектуре која је сматрана “декадентном” (По{та Београд 2 код @елезни~ке станице, после делими~них о{те}еwа у Другом светском рату).

Корунови} је у архитектуру у{ао по~етком 20. века. Дипломирао је на Архитектонском одсеку Техни~ког факултета 1906. године и одмах се запослио, најпре у Техни~кој дирекцији Београдске оп{тине а потом у Министарству гра|евина, где је потом провео ~итав свој радни век, поносе}и се својим ~иновни~ким поло`ајем и слу`еwем др`ави.

У конкурсним надметаwима, провереном методу стицаwа стру~ног ауторитета, Корунови} је у~ествовао само једном: на по~етку каријере. И - никада ви{е. Био је то конкурс за палату Управе монопола на раскрсници улица Кнеза Мило{а и Немаwине, на којој су после Првог светског рата изгра|ене палате Министарстава. Прва награда на овом великом ме|ународном конкурсу додеqена је руским академи~арима, другу су освојили \ор|еви} и Несторови}, док је Корунови}ев пројекат, допадqив са ликовног станови{та, остао без признаwа `ирија.

Пресудну улогу у Корунови}евој каријери одиграо је студијски боравак у Прагу 1910 године. Праг је у то време био центар сецесијског регионализма, стварала се идеја о националном стилу. У Прагу је деловао Јосип Пле~ник. У Прагу је, суде}и по датираwу (1911) могао настати и Корунови}ев идеални пројекат Соколског дома, “Гнездо моје бра}е соколова” како је записао на маргинама скице. Лу~ни аркадни низови, куле ~ија се фасадна структура меwа из спрата у спрат, богата орнаментација која одра`ава екстровертни дух српских градитеqа, назнаке су Корунови- }евог метода развијаног у свим каснијим делима.

Корунови}ево стварала{тво обухвата ~етири велике теме: монументалне јавне објекте, соколске домове, спомен обеле` ја и црквене гра|евине. За сваку од ових тема Корунови} се дуго и темеqно припремао.

За зграду По{те на @елезни~кој станици Корунови} је израдио три студије. Прва од wих датира из 1912. године и представqа образац романти~арског схватаwа. Из пирамидалног тела гра|евине издвајају се угаоне куле и среди{wа купола. Орнаментација је богата, она је ви{е сликарска него скулпторска, ви{е је аплицирана него угра|ена. Архитектонски елементи, прозори који се уситwавају {то је спрат ви{и, облик надвратника, трифоре при врху, све то подсе}а на ре~ник српсковизантијског стила, иако се овако богато орнаментисане структуре у оквирима српсковизантијског стила не сре}у.

Касније Корунови}еве студије, из којих је произи{ао објекат По{те, разликују се од провобитне по сво|еwу, стилизацији и уве}аној “архитектони~ности” декорације. Корунови} је о~игледно па`qиво проу~ио “~е{ку {колу” Котере, Јанака, Го~ара и других, који су те`или кубисти~кој стилизацији народних мотива у идејном простору изме|у касне сецесије и раног кубизма. Тада се код Корунови}а за~иwе карактеристи~ни рогqасти мотив на угловима гра|евине.

У исто време, средином тре}е деценије, Корунови} гради и друго своје монументално дело, палату Министарства по{та у Палмоти}евој улици. Оркестрација је овде сасвим експресионисти~ка, сна`на, облици се ве} скоро сасвим удаqавају од српсковизантијских предло`ака.

Темом соколских домова Корунови} је по~ео да се бави рано. ^лан соколског дру{тва постао је јо{ са дванаест година, и у wему остао непрестано до Другог светског рата. Један од првих Коруновићевих пројеката за које знамо управо је пројекат Соколског дома који је излагао на ^етвртој југословенској уметни~кој изло`би 1912. године. Вероватно је то управо онај непотписани пројекат Соколског дома који је објавио лист “Ве~ерwе новости” по~етком јануара 1912. године.

После Првог светског рата, у контексту присних полити~ких веза са ^ехослова~ком, по~иwе да се обнавqа идеја о подизаwу соколских домова. Гра|еwе београдског Соколског дома има занимqиву историју. Првобитна локација у Крунској улици показала се неподесном, па је на новој локацији, у Делиградској улици, копаwе темеqа запо~ето средином 1929. године. У ме|увремену, Корунови} је израдио пројекат који по многим елементима подсе}а на пројекат По{те из 1912. године.

Гра|еwе београдског Соколског дома трајало је дуго. Завр{ен је тек после {ест година. Када је најзад завр{ен, видело се да постоје две битне измене у односу на провобитну идеју: портал је постао знатно богатији и добио је све елементе српсковизантијског стила, док је, с друге стране, најви{и спрат изгубио романти~арска обеле`ја.

Током 1930-31. године Корунови} гради низ соколских домова по ~итавој земqи. У најзна~ајније свакако ваqа убројити Соколски дом у Куманову, са јасним асоцијацијама на облике Јанаковог Крематоријума у Пардубицама и експресионисти~ки обликованим сна`ним степени{ним кулама.

Момир Корунови} је био ме|у првима који су јавни споменик превели из домена скулптуре у домен архитектуре. У томе је он био прави прете~а Богдана Богданови}а, кога смо ина~е склони да сматрамо родона~елником архитектони~ног типа спомен обеле`ја. Даqа поре|еwа изме|у Коруновићеве и Богданови}еве формуле о споменицима др`е се у јо{ две карактеристи~не црте. И Корунови}, и Богданови}, сагледавали су споменик као део природног пејза`а. У Корунови}евим делима, то је или русти~на структура архаи~не ку}е од камена, као у споменику на Ма~ковом камену, или је то пирамидална експресионисти~ки обликована камена громада, као у пројекту за споменик у Битоqу.

Друга оп{та заједни~ка црта Корунови}евих и Богданови}евих споменика јесте кори{}еwе традиционалних архитектонских елемената, зидова, капија, ни{а, у једном фантасти~ном, ма{товитом склопу. Споменик на Зебрwаку, који је духовно везан за двадесете године 20. века а изгра|ен тек средином тридесетих, у оп{тој архитектонској схеми композиције, као и у пласти~ном третману постоqа, несумwиво подсе}а на једно ~исто архитектонско дело, популарну Ајн{тајнову кулу.

Али, оно {то раздваја Корунови}а (као и много касније Богданови}а) од аутора Ајн{тајнове куле јесте изра`ени романтицизам. Богданови} у својим делима користи као предло{ке остатке медитеранске градитеqске културе, док је Корунови} одре|еније везан за средwовековно насле|е. Кула на Зебрwаку извире из постоqа - твр|аве као у снови|еwу, сна`на ве} и услед своје физи~ке хипертрофираности. И ту се, опет, морамо подсетити Богданови}евог цвета у Јасеновцу.

Последwа, ~етврта велика тема којој се Корунови} посветио, била је црквена архитектура. Корунови} није био присталица монументалних црквених објеката. Избегао је у~е{}е на конкурсу за Светосавски храм (прихватив{и се за ~лана `ирија), а није узео у~е{}а ни на конкурсу за Храм Св. Марка. У дискусијама које су се распламтеле по~етком ~етврте деценије, око два опре~на модела, Гра~анице и Аја Софије, Корунови} се није изја{wавао. Он, једноставно, није био ли~ност која би следила било какве директне узоре.

У исто време (1926-1931) Корунови} је пројектовао и изградио ~итав низ црквених објеката, {иром Југославије. Као и код споменика, и овде разликујемо два основна типа: објекте гра|ене у камену и друге, обра|ене у савременим фасадним материјалима. Првом типу припада маwи број објеката, ме|у којима истакнуто место припада цркви Св. ]ирила и Методија у Прилепу. Каменитом медитеранском амбијенту одговара камена структура која је и у својој примарној тектоници прилаго|ена медитеранским моделима. Други тип објеката, заснован је на елементима “Моравске {коле”. Овај тип црквених гра|евина био је веома популаран, од по~етка 20. века па све до Другог светског рата. У маwој мери него другде, Корунови} је и овде уносио свој немирни дух, свој особени стил. Ипак, како се то ина~е ~есто дога|а, објекти који су Корунови}у мо`да најви{е били прирасли за срце, најмаwе се могу сматрати правим репрезентантима wеговог опуса.

Своје идеје Корунови} је изнео и у са~уваном аутобиографском тексту. “Сваки свој архитектонски рад - пи{е Корунови} {ироким блок словима која подсе}ају на српсковизантијски стил - осим тога {то сам згра|ивао и изводио како сам најбоqе знао, умео и осе}ао, како су ме спремили ку}а, црква, {кола и ду`ност према Отаyбини и ^ове~анству, ја сам се трудио да обу~ем и обрадим на свој на~ин, а узимају}и за подлогу свега тога темеqитост народног духа”.

Пуна ревалоризација дела Момира Корунови}а тек предстоји. На `алост, ова рехабилитација сти`е по{то је ве} тело Момира Корунови}а, на волујским колима, пренето из родног Глоговца у село у коме се Корунови}и традиционално сахраwују, и тамо предато мајци земqи.

З.Маневић

Дела: Сеизмоло{ки завод на Та{мајдану (1908-09, спрат догра|ен по пројекту \.Бајалови}а); Спомен ~есма “Косово” у Призрену (1912); Регулациони план Призрена (1912-24); Реконструкција и надградwа Лу~не зграде изме|у Старог и Новог двора у Београду (1919-20, објекат сру{ен 1953 године); Капија “Победоносних [умадинаца” на Савинцу (1922, пројекат); Породи~на ку}а у Ламартиновој 10 (1923-24); Соколана у двори{ту Друге му{ке гимназије у Београду (1923-24, сру{ена 1941 године); Конак манастира ^оке{ина (1924); Споменик “^етиристо закланих” код Охрида (1925, сру{ен 1941 године); Црква - пирг светог Јована Владимира у манастиру Свети Наум (1925-29, сру{ен 1956 године); Спомен костурница у Јагодини (1925); Споменик Ко~и Ан|елкови}у у Текији (1925-26); Споменик Ко~и Ан|елкови} у у Јакови}у (1925-26); Зграда Министарства по{та у Палмоти}евој ул. (1926-30); Спомен костурница на Ма~ковом камену (1926-30); Црква св.Илије у селу Брзан код Лапова (1926-28); Краqевска дворска економија у Топ~идеру (1926-30); Ку}а Ради~а П.Корунови}а у Хаxи Милентијевој 80 (1926); Ку}а Стани{е П.Корунови}а у Ул. Хаyи Милентијевој 82 (1926); Ку}а Матије Детлингера у Ул. Qутице Богдана 34 (1926); Капија порте Нове цркве у Јагодини (1926); Црквена ку}а у порти Нове цркве у Јагодини (1926); Црква св. ]ирила и Методија у Прилепу (1926-35, недовр{ено дело); Црква св.Димитрија у селу Раткови} (1928); Сопствена породи~на летwа ку}а у Ул. @.Маринови}а 15 (1928); Поqопривредна {кола у манастиру Сви свети код Охрида (1926-28); Банка (1928, пројекат); Црква Христовог вазнесеwа с костурницом у Крупwу (1928-32); Спомен костурница у Битоqу (1928-29, пројекат); Спомен гимназија у Сремској Митровици (1928-30); Соколски дом у Уро{евцу (1928-35); Соколски дом у Бијеqини (1929); Црква св.Саве у Цеqу (1929-32, објекат сру{ен 1941 године); Соколски стадион - слети{те на простору Техни~ких факултета у Београду (1930, објекат сру{ен по завр{етку соколског слета); Соколски дом у Куманову (1930-31); Црква св.]ирила и Методија у Qубqани (1929); Парохијска ку}а у порти цркве св.]ирила и Методија у Qубqани (1930); Црква св. архангела Михаила на Делиграду (1930-33); Црквена ку}а у Алексинцу (1930-31); Капија порте Саборне цркве у Мостару (1931, објекат делими~но сру{ен 1993 године); Соколски дом у Јајцу (1931, пројекат); Соколски дом у Лозници (1930-31); Соколски дом у Обреновцу (1931-33); Соколски дом у Старој Пазови (1931-32); Дом јагодинских трговаца у Јагодини (1931-32, спрат догра|ен после 1956 године); Црква Покрова св. Богородице у Кајмак~аланској 55 (1932-33); Соколски дом у Автовцу код Гацка (1932-33, сру{ен после 1970 године); Споменик Петру И Кара|ор|еви}у у селу Ку~ково код Скопqа (1932-33, сру{ен 1941 - 50); Соколски дом у Прокупqу (1932-33); Црква св.]ирила и Методија у Вису (1932-33, сру{ена после 1970 године); Црква у селу Субатинац код Алексинца (1934-35); Црква св.Великому~еника Лазара у Марибору (1933-39, сру{ена 1941 године); Соколски дом Соко ИВ у Qе{кој ул. на ^укарици (1932-34); Црквена ку}а, звоник и црква св.Великому~еника Лазара на Булбудеру (1931-36); Црква св.Петке на Калемегдану (1934-37); Црква св. Успеwа Богородице у селу Кленак код [апца (1935-36); Соколски дом “Матица” у Делиградској 27 (1929-35, ентеријер потпуно измеwен); Соколски дом у Високом код Сарајева (1934-35); Соколски дом у Јагодини (1934-35, данас зграда Зави~ајног музеја); Црква Ро|еwа св.Богородице у селу Глоговац код Јагодине (1934-35); Црква у селу Милети}ево (1935); Црква св. Архангела Гаврила у Хумској ул. (пројекат); Соколски дом у У`ицу (1935-36, сру{ен 1974); Црква св.Јована Крститеqа у Грделици (1936-37); Црква Успеwа Богородице у селу Пецка код Крупwа (1936-38); Ку}а Стеве Димитријеви}а у Алексинцу (1938-39); Црква св. Георгија на Су{аку (1937-39); Црква Ро|еwа св. Јована Крститеqа у селу Негбина (1937-39); Епархијски дом брани~евске епархије у По`аревцу (1938-39, данас Команда гарнизона); Продавница све}а у порти манастира @и~а (1939); Богојавqенска ~есма у порти манастрира @и~а (1939); Параклис св.Јована Крститеqа у улазној кули манастира @и~а (1939); Трем, звоник и конаци манастира Буково (1939, делими~но реализовано дело); Црква св.Николе у селу Кова~евац код Младеновца (1940-55); Балдахин - олтар св.Петке у Вазнесеwској цркви у Београду (1950); Фабрика за прераду во}а у Призрену (1953-54, делими~но реализовани пројекат); Звоник у порти цркве св.Стефана Де~анског у @елезнику (1958).

Библ.: Видо, Београд 1922; Моравски стил, На{е село, изд. Савремена оп{тина, Београд 1929, 148; Соколство - неимар духа и народне снаге, Београдске оп{тинске новине, бр.13, Београд 1930, 643-644; Аутобиографија (рукопис), 1964; Откри}е у Богородици Qеви{кој, Зограф, бр.5, Београд 1974, 68.

Основна лит.:   Александар Кадијеви}, Момир Корунови}, изд. Републи~ки завод за заштиту споменика културе, Београд 1996.

Општа лит.:  Изло`ба, 1912, 44; Изло`ба, 1929; Круни}, 1954; ЕЈ, 1962, 320; ЕЛУ, 1964, 224; Мамбриани, 1969, 76; Маневи}, 1972, 20, 22, 37, 79; Мартинови}, 1973, 31; Б. Несторови}, Преглед, 1974, 143; Б.Несторови}, (рукопис), 381, 568; Митрови}, 1975, 6; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 111; Који}, 1979, 186, 260, 263; Маневи}, 1981/6, бр.6, 49-54; Маневи}, 1986, 19-31; ЛЕЈ, 1987, 95; Миленкови}, 1988, 217; Брки}, 1992, 66, 69-70, 76, 114, 281- 282, 284, 314.

Остала лит.:  Несре|ена гра|а Министарства гра|евина Краqевине Србије, Списак привремених слу`бених листова за особqе Министарства гра|евина од новембра 1917, Архив Србије, привремена фасцикла бр.8; М.Митрови}, Судбине на{их токова, Политика 7.3.1965, 18; М.Митрови}, Умро доајен на{е архитектуре Момир Корунови}, Политика 27.4. 1969, 20; З.Маневи}, Новија српска архитектура, ^овјек и простор, бр.1, Загреб 1972, 8-10; А.Кадијеви}, Елементи експресионизма у српској архитектури изме|у два светска рата, Момент, бр.17, Београд 1990, 90-100; А.Кадијеви}, Архитектура спомен-обеле`ја на Зебрwаку, Враwски гласник XXВИ-XXВИИ, Враwе 1993-94, 153-163.