Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

НЕСТОРОВИ] Богдан

(1901- 1975, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1923). Боравио

у Паризу (1923-25). Запослен у Архитектонском

бироу “Архитект” (1926-

30) и као наставник на Архитектонском

факултету у Београду (1930 до пензионисаwа).

Добитник Седмојулске награде

за `ивотно дело (1971).

Ме|у београдским архитектонским породицама

- Милутинови}, Илки}, Владисавqеви},

Леко, Несторови} - последwе

две су без икакве сумwе зна~ајније

од осталих. За разлику од других, и ~ланови

породице Леко и ~ланови породице

Несторови} играли су првораз-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

296

Б.Несторови}

Ј.Неволе,

Капетан Ми{ино

здаwе, 1858 - 63

редну улогу на српској архитектонској

сцени кроз обе генерације - а то зна~и

да су својом делатно{}у испунили ~итав

период од краја 19. до средине 20.

века.

Изгледа да су и они сами били свесни

своје посебне улоге. “Вру}и” рат изме-

|у Николе Несторови}а и Димитрија Т.

Лека пренео се у “тихом” облику и на

сина односно синовца. Али поред ове

узајамне нетрпеqивости, каквих је пуна

историја зна~ајних српских породица

у 19. веку, и Лека и Несторови}а красиле

су и заједни~ке особине патријархално

одгојене београдске господе: мирно}

а, одмереност, помало супериорни

став према околини, “европска веза”,

нема~ка {кола код не{то старијег Лека

и француска код Несторови}а.

Богдан Несторови} је припадник генерације

која је после Првог светског рата

била сва про`ета франкофилским

осе}аwима. Али Несторови} се није приклонио

оној огромној ве}ини која се трудила

да по повратку из Париза {то пре

заборави своје “француско искуство”.

Уз Борисавqеви}а и Најмана, Несторови}

се најви{е трудио да у својим

делима задр`и дух “француске {коле”,

и то не пуристи~ке авангарде, ве}

оне типи~не ме{авине академских волумена,

~врсто везаних за тло, и равних

безорнаменталних, или веома мало

орнаментисаних фасада.

Тог француског утицаја, који је бивао

све даqи {то је време ви{е одмицало,

Несторови} се др`ао као једне од битних

црта сопственог идентитета. Друге

су произлазиле из wеговог карактера.

Сли~но томе како је `ивео, пову~ено,

тихо, без јавно и бу~но декларисаних

амбиција, Богдан Несторови} је оставио

за собом дело помало изван на{их

уоби~ајених схема. Ни академи~ар, ни

модерниста, ни фолклориста, он је на-

{а повремена балканска “усијаwа” нај-

~е{}е др`ао само за ефемерна, узалудна

настојаwа.

Богдан Несторови} је своју архитектонску

каријеру запо~ео победом на конкурсу

за Светосавски храм. То није био

тријумф какав је до`ивео Никола Доброви}

на конкурсу за Теразијску терасу.

Несторови} је добио другу, најви{у награду.

Али, ако није било тријумфа, није

било ни “утапаwа” ме|у остале награ-

|ене конкуренте. Тре}а награда није била

додеqена. Од самог по~етка, дакле,

Несторови} је на београдској архитектонској

сцени у`ивао изузетни поло-

`ај, ни обавезно победни~ки, али ни губитни~

ки.

Тај изузетни поло`ај помогао му је да

лако преброди те{ко}е које су се појавиле

током реализације конкурсне идеје.

Несторови}ев конкурсни пројекат био

је конципиран према гра~ани~ком моделу.

Ме|утим, убрзо након одр`аног конкурса

инвеститор је по~ео да се преми{

qа и, како је то у српској средини

~ест слу~ај, меwа ве} једном донету одлуку.

Нови пројекат, овога пута по моделу

Аја Софије и уз зна~ајну асистенцију

Александра Дерока, Несторови} је завр-

{ио пред крај 1931. године. Пројекат је

издр`ао бурне дебате по~етком 1932.

године, нападе незадовоqних уметника

и уметни~ких крити~ара ме|у којима

су се на{ли и Никола Доброви}, Иван

Ме{трови}, Коста Страјни}, др Милутин

Борисавqеви}, Драги{а Бра{ован.

Тек по~етком 1939. године осве-

}ени су темеqи Храма који је услед рата

остао недовр{ен.

Друго рано Несторови}ево дело, конкурсни

пројекат за Ратни~ки дом, био је

по свом романти~арском карактеру бли-

`и реализованом објекту него првонагра|

ени пројекат Јованови}а и Пиперског

који је, тако|е, у каснијој разради

до`ивео су{тинске измене.

Несторови}еви монументални објекти

у на{е доба су остали у сенци других

области којима се бавио. Сада{wе генерације

архитеката памте Несторови}а

по активностима у области стамбене

проблематике (дуго година је на Архитектонском

факултету предавао предмет

“Стамбене зграде”) као и по великом

труду којег је уло`ио у потпуно необра|

ено подру~је архитектонске историографије.

У периоду изме|у два рата,

ме|утим, он је био далеко познатији

као градитеq јавних објеката ме|у којима

се исти~е циклус објеката Народне

банке.

Најве}а ме|у wима, Народна банка у

Скопqу из 1931 - 33. године, пору{ена

је у земqотресу 1963. године. Објекат

је био подигнут као пандан Баумгартеновом

Официрском дому, са полукру`

ним портиком на углу и фасадама

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

297

Б.Несторови},

Светосавски храм,

конкурсни пројекат,

1927

конципираним у архитектури која је под

о~игледним утицајем модерниста.

Зграда Народне банке у Битоqу типи~

на је провинцијска јавна гра|евина.

Српсковизантијски портик опомиwе на

полити~ка настојаwа да се осигура “дух

старе Србије” у македонским крајевима

ослобо|еним од вековне турске окупације.

Али у композицији спратног дела

средwег ризалида присутан је пре медитерански

него српсковизантијски дух.

Поготову је медитеранска по карактеру

зграда Народне банке у Дубровнику. С

друге стране, на строго дома}ем терену,

у крагујева~ком примеру зграде Народне

банке, Несторови} се др`ао академских

постулата у мери која је веома

блиска опредеqеwима дома}их академи~

ара, једног Јованови}а или Лека.

Био је то “стилизовани академизам”, разли~

ит од помпезних модела руских емиграната

Краснова или Баумгартена,

{то довоqно показује у којој је мери

Несторови} ува`авао карактер локалне

градитеqске културе тла.

Занатски дом (данас зграда Радио Београда)

био је први Несторови}ев модернисти~

ки конципиран јавни објекат.

Првобитни пројекат за зграду Занатског

дома израдио је Данило Владисавqеви},

јо{ пре Првог светског рата,

али се са гра|еwем објекта иза{ло тек

из темеqа када је рат букнуо. Пред крај

1931. године одр`ан је конкурс за ново

ре{еwе. На овом конкурсу Богдан Несторови}

је однео прву награду.

Несторови}ев конкурсни пројекат разликује

се од реализованог објекта у

неколико битних црта. Утицај сецесије,

и то wене монументалисти~ки настројене

гране, јасно је видqив у конкурсном

пројекту. ^еони мотив са порталом,

који тако много ли~и на ре{еwа

са новосадског конкурса за зграду Позори{

та (1929), сасвим је нестао у реализованом

објекту. То је битна разлика

која показује колико је модернисти~ки

утицај био јак 1931. године.

Други елеменат је угаона кула. Она постоји

и у конкурсном пројекту, и у реализованом

делу. Али, у реализацији она је

померена напред, ослобо|ена, постала

је ви{е завр{ни мотив ~итаве структуре

гра|евине, онако како је то позната

Плани}ева кула зграде “Напретка” у

Загребу или зграда компаније ББЦ у

Лондону. Најзад, хоризонтална ра{~лаwеност

фасада до{ла је у реализацији

потпуно до изра`аја, {то је тако|е један

од темеqних постулата модернисти~

ког метода.

Палата “Призад” је најпознатије, најви-

{е публиковано Несторови}ево дело.

Има и разлога. То је антологијски пример

градитеqске филозофије касног

модернизма, објекат који се мо`е поредити

са Бра{овановом Бановином у

Новом Саду.

Разлика изме|у конкурсног пројекта и

реализације и у овом примеру је уо~-

qива. У конкурсном пројекту о~игледан

је сукоб хоризонтала и вертикала,

мотод коме су београдски архитекти

били склони (сетимо се, само, Бра{ованове

[тампарије!). Овај сукоб Несторови}

је поку{ао да ре{и уво|еwем

монументалног про~еqа са стубовима,

архитравом и фигурама на врху, једне

структуре која је блиска утицајима из

архитектуре тоталитарних ре`има.

“По `еqи `ирија” - како то стоји записано

у новинском изве{тају савременика

- Несторови} је прерадио фасаду,

задр`авају}и мирни ритам прозорских

отвора, уједна~ени однос пуног и празног,

монументалност про~еqа без класицисти~

ких мотива.

Послератни Несторови}ев опус садр-

`и стамбене објекте, {коле, интернате

и студентске домове као и две банке: у

Заје~ару и Пqевqима. Мада је идејна

подлога ових дела препознатqива и

увек у сагласности са владају}им стилским

тенденцијама, ипак у овим архитектонским

структурама има и оне типи~

не Несторови}еве “дистанце”. “Никад

нисам тр~ао за модом” - рекао је

једном у разговору, и ова особина ~ини

се да је прави кqу~ за разумеваwе wеговог

дела.

З.М.

Дела: Палата Београдске задруге у Кара|

ор|евој 65 (1926 - 27); Стамбени блок

изме|у улица Кара|ор|еве, Загреба~ке

3-9 и Гаврила Принципа 16 (1926 - 29);

Светосавски храм (1926 - 27, конкурсни

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

298

Б.Несторови},

Палата Занатског

фонда (касније

Радио Београд),

1931 - 33

пројекат; 1934-41, Б.Несторови}, А.Дероко);

Стамбена зграда у Ул. кнеза Мило{

а 56 (1927, Б.Несторови}, М.Радованови});

Ку}а Витомира Константинови}

а у Ул. краqа Милана 3 (1926-27,

Б.Несторови}, Н.Несторови}); Стамбена

зграда у Ул. мар{ала Бирјузова 8 (1927);

Ку}а Катарине Проти} у Палмоти}евој

18 (1928); Филијала Народне банке у

Крагујевцу у Главној ул. 100 (1929); Тенис

клуб “[умадија” на Калемегдану

(1929); Ратни~ки дом у Београду (1929,

конкурсни пројекат, Б.Несторови}, @.

Пиперски); Стамбена зграда у Ул. Јелене

]еткови} 8 (1929); Ку}а ин`. Николе

Раи~кови}а у Светогорској 33 (1930);

Зграда Народне банке у Битоqу (1931);

Зграда Народне банке у Скопqу на

обали Вардара (1931, пору{ена у земqотресу

1963); Вила породице Моа~анин

у У`и~кој 23 (1931); Уред за осигураwе

радника у Крагујевцу (1931); Гајрет

“Осман \ики}” у Далматинској ул. у

Београду (1931); Ку}а Миодрага Стојиqкови}

а на углу Ул. Yорyа Ва{ингтона

44 и Палмоти}еве 22 (1932-33); Вила у

Ул. Леди Каудри 9 (1933); Сопствена ку-

}а у Ул. кнеза Мило{а 69 (1933); Вила

Милана Проти}а у У`и~кој 16 а (1934-

35); Зграда Народне банке у [апцу

(1936); Зграда Народне банке у Дубровнику

(1936); Конаци манастира

Гра~аница (1940, Б. Несторови}, Б.Који});

Студентски дом у Ул. Мије Кова-

~еви}а (1968).

Библ.: Ун палаис а Стоби, Анали Византоло{

ког конгреса, Софија 1934; Венецијанске

палате, Уметни~ки преглед,

бр.6, кw.1, Београд 1928, 212-216; Вели~

ина и анализа стана у вези са саставом

породице у: Реферати за Прво

саветоваwе архитеката и урбаниста

Југославије, изд. Нау~на кwига, Београд

1950, 53-66; Основи пројектоваwа, Београд

1950; За нови лик социјалисти~ког

архитекте, Техника, бр.1, Београд 1951,

18-19; Законитост у успону архитектуре

и у wеној декаденцији, Зборник радова

Архитектонског факулета 1951 / 52, 10-

18; Архитектура старога века, Београд

1952 (друго изд. Београд 1962, тре}е

изд. Београд 1974); Стамбене зграде. Основи

пројектоваwа, Београд 1953 (друго

изд. Београд 1962, тре}е изд. Београд

1964); Развој архитектуре Београда

од кнеза Мило{а до Првог светског

рата (1815-1914), Годи{wак Музеја града

Београда, кw.И, Београд 1954, 159-174;

Архитекти и архитектура, Преглед архитектуре,

бр.1, Београд 1954, 2-4; Архитектура

новог века, Београд 1954;

Еволуција београдског стана, Годи{-

wак града Београда, кw.ИИ, Београд 1955,

247-266; Народно позори{те у Београду,

Годи{wак града Београда, кw.ИИИ,

Београд 1956, 303-322; Нове технике и

нови материјали. Wихов утицај на естетски

израз у архитектури, Архитектура

урбанизам, бр.10, Београд 1961,

45-46; Капетан Ми{ино здаwе, Годи{-

wак града Београда, кw.ИX-X, Београд

1962-63, 81-95; Израз у на{ој савременој

архитектури, Разгвори о архитектури.

Охрид ‘60, изд.ИАУС, Београд 1964;

Архитектура новог века, Београд 1964;

Критеријуми и мерила у стамбеној изградwи.

Саоп{теwа ИАУС, Београд 1966;

Увод у архитектуру, Београд 1967; Архитектура

Србије 1815-1915, Саоп{теwа

ИАУС, св.1, Београд 1969; Носиоци

архитектонске мисли у Србији XИX века,

Саоп{теwа. изд.ИАУС, св. 2, Београд

1969, 49-55; Постакадемизам у архитектури

Београда, Годи{wак града Београда,

кw.XX, Београд 1973, 339-381;

Преглед споменика архитектуре у

Србији XИX века, Саоп{теwа, изд. Републи~

ки завод за за{титу споменика

културе, кw.X, Београд 1974, 141-168;

Архитектура у Србији 19. века (рукопис),

Архив САНУ, бр.14410; Београдски

архитекти Андра Стеванови} и

Никола Несторови}, Годи{wак града

Београда, кw.XXИИ, Београд 1975, 173-185.

  Маневи}, 1972, 25, 35, 37; Мартинови},

1973, 25, 30, 60; Б.Несторови},

1973, 358-361, 368-369; Б.Несторови},

Преглед, 1974, 167; Стојанови}, Мартинови},

1978, 110; ЛЕЈ, 1987, 456; Миленкови},

1988, 98; Брки}, 1992, 53.

  Зоран Петрови}, Ин мемориам, Архитектура

урбанизам, бр.74-77, Београд

1975, 3; Зоран Маневи}, Богдан Несторови}

(1901-1975), ИТ новине, Београд

9.1.1976; Дивна \ури} Замоло, Професор

архитекта Богдан Несторови}, Годи{

wак града Београда, кw.XXИИ, Београд

1975, 365-370.