Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИЛУТИНОВИ]

Драгутин

(1840, Београд - 1900, Пан~ево)

Студирао у Берлину, Минхену и Карлсруе-

у. Запослен у Министарству гра|евина

(1867-82) и као наставник на Великој

{коли (1882 до смрти). У заједници

са М.Валтрови}ем истра`ивао и техни~

ки снимао српске средwовековне

споменике.

Библ.: (и М.Валтрови}) Изве{тај Уметни~

ком одбору Српског у~еног дру{тва,

Гласник Српског у~еног дру{тва, кw.

48, Београд 1880, 454.

  Н.Несторови}, 1937, 55-56, 62-66, 70;

Б.Несторови}, рук., 200, 243, 306-308,

317, 331, 340, 346, 355-356, 381-382,

342, 452, 536, 540, 551, 555, 557, 560,

573-574, 576; Б.Несторови}, Преглед,

1974, 142, 155; ЛЕЈ, 1987, 344.

  М.Валтрови}, Драгутин Милутинови},

Нова искра, Београд 1901, 1; С.Петкови},

Историја уметности код Срба у

XИX веку, Зборник Филозофског факултета

у Београду, Београд 1974; С.

Богданови} и Q.Ми{кови} Прелеви},

Излози српског у~еног дру{тва. Истра-

`иваwа српске средwовековне уметности

1871-1884, Београд 1978; Гордана

Хара{и}, Прозори Српског у~еног

дру{тва, Урбанизам Београда, бр.47,

Београд 1978, 45-47.