Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КРСТИ] Милица  (1887, Крагујевац - 1964, Београд)

Студирала у Београду (1906 - 10). Запослена у Управи за гра|еwе `елезница при Министарству грађевина (1910-11), по сопственом сведо~еwу у приватној пракси (1911-15), у Архитектонском оделеwу Министарства гра|евина (1915-41).

Готово цео радни век Милица Крсти} је провела раде}и у Архитектонском одеqеwу Министарства гра|евина, где је про{ла уоби~ајени пут стру~ног усавр{аваwа кроз разли~ите послове, од пројектоваwа, преко надзора при градwи објеката, до ревизије планова других архитеката и у~е{}а у раду разних комисија. Боравак и рад у најве}ем архитектонском бироу тога доба у земqи, несумwиво је дубоко одредио wен стварала~ки пут, који је у великој мери био оме|ен захтевима и ограни~еwима др`авне слу`бе.

Градитеqски опус Милице Крсти} био је обеле`ен пројектоваwем {колских зграда, од малих сеоских и варо{ких основних {кола по Србији, до репрезентативних гимназија у Београду. Суо~авају}и се са сло`еним проблемима пројектоваwа и изградwе овакве врсте објеката, успела је да, проналазе}и најсврсисходнија ре{еwа, постигне компромис изме|у `еqа и материјалних могу} ности нару~илаца. Wене {коле су светле, хигијенски уре|ене, техни~ки опремqене и удобне, о ~ему сведо~е и савременци који су неке од wих с разлогом сврставали у најрепрезентативнија здаwа тога доба у земqи.

Нова зграда Друге `енске гимназије у Улици краqице Наталије 31 (1931-32) представqа, осим успе{ног ре{еwа које задовоqава све потребе {колске зграде, зна~ајан пример тра`еwа националног стила у српској ме|уратној архитектури. Као пројектант ~ија су дела обеле`ила архитектонско урбанисти~ки лик Београда, и као искрени пропагатор струке, Милица Крсти} је међу најзна~ајнијим `енама архитектима прве половине двадесетог века, која је својим деловаwем оставила особени траг у развоју новијег српског градитеqства.

С.Тошева

Дела: Основна {кола у селу Года~ици (1923); Основна {кола у селу Слатини (1924); Основна {кола у селу Дугом Поqу, срез Сокобаwски (1924); Основна {кола и у~итеqски стан при {коли у селу Горwи Матејевац (1925); Основна {кола у селу Црнобарском сала{у, срез Ма~вански - округ Подриwски (1926); Основна {кола у селу Виницкој (1928); Црквена ку}а у селу Бо{wаци, срез Јаблани~ки (1929, прерада пројекта); Команда `андармерије у Улици Светог Саве 14 у Београду (1931); Прва му{ка гимназија у Улици цара Ду{ана 61 у Београду (1936); Сопствена вила у Ул. Силвија Краw~еви}а 7 (1938).

Библ.: Прва нема~ка изло`ба архитектуре у Минхену. Нема~ка гради огроман број монументалних зграда, стадиона, путева и мостова, Време 4.6.1938, 7; ИВ Ме|ународни скуп архитеката и Међународни конгрес за станове и урбанизам, Техни~ки лист 11-12, Загреб 1938, 147-153; Први савезни конгрес совјетских архитеката, Техни~ки лист 13-14, Загреб 1938, 182-185; Изло`ба нема~ке архитектуре у Београду, Правда 16.10. 1940, 5.

Основна лит.:   Сне`ана То{ева, Архитект Милица Крсти} (1887-1964), Годи{wак града Београда, кw. XЛИВ, Београд 1997, 95-114.

Општа лит.:  Изло`ба, 1929; Мамбриани, 1969, 76; Маневи}, 1972, 19-20, 22, 37; Горди}, 1972, 135; Мартинови}, 1973, 32; ЛЕЈ, 1987, 141; Време, 1994, 9: \ури} Замоло, 1996, 42-43.