Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
МЛАДЕНОВИ]
Димитрије
(1936, Загреб)
Студирао у Београду (дипл.1961). Запослен
у Заводу за урбанизам и пројектоваwе
у Зреwанину (1961-67) и као наставник
на Архитектонском факултету у
Београду (1967-2002).
Током ви{едеценијске архитектонске
каријере развија богат и разноврстан
опус који обједиwује активност на теоријском
и педаго{ком поqу као и у непосредној
градитеqској пракси. Карактер
Младенови}евог дела одре|ен је
wеговим основним интересоваwем за
урбану проблематику и питаwе града
као феномена и амбијента. Аутор је бројних
архитектонских и урбанисти~ких пројеката,
у~ествује на конкурсним утакмицама
у земqи и иностранству.
Зна~ајна су wегова истра`иваwа на
поqу симболизма у архитектури и сагледаваwа
континуитета процеса од архитектонских
до меморијалних тема.
Ово опредеqеwе, зна~ајно за формираwе
wеговог ауторског става у архитектури,
битно је подстакнуто сарадwом
са Богданом Богданови}ем на пројектима
и реализацији меморијалне архитектуре.
Са аспекта примене симболизма
у ре{аваwу меморијалних простора
посебно се исти~е пројекат на ВИИИ
бијеналу архитектуре у Кракову са
темом “Отворени простори у граду у XXИ
веку - Лепо- Етика - Екологија - Краков
2000” (са Б.Лазареви}ем и С.Станојеви-
}ем). На плану стамбене архитектуре
настоји да поруке из градитеqства про{-
лости трансформи{е и уклопи у савремене
стандарде у циqу унапре|еwа `ивота
у граду (Стамбено насеqе “Бе`анијска
коса” у Београду, 1987-92, са
групом коаутора).
Младенови} развија плодну активност
у настави и последипломским студијама.
У~ествује као предава~ по позиву
на архитектонским факултетима (Вар-
{ава, Праг, Краков, Москва, Нови Сад,
Братислава, Познаw). Ва`ну актив-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
290
М.Младенови}
М.Ми{и} Ла}и,
“Крива зграда”
у Пе}и, 1956 - 58
М.Ми{и} Ла}и
ност у wеговом раду представqа успе{
на анга`ованост у стру~ним асоцијацијама
(САС и ДАБ, председник од
1988 до 1994). За допринос на поqу
урбанизма добио је награду “Емилијан
Јосимови}” 1998. Младенови}а карактери{
е интензивна сарадwа с Поqском,
носилац је неколико признаwа
поqских стру~них удру`еwа и институција
(Орден Командорије, 1989; Велика
награда Савеза архитеката Поqске
Бене мерентибус, 1998). Успе{но
у~ествује на конкурсима “Еуросаг”-а,
(Гран при и прва награда за пројекат
“Активираwе и ревитализација острва
‘Ценпа Перницка’ у [}е}ину” 2001, са П.
Арси}ем и В.\оки}ем).
Q.М.А.
Дела: Реконструкција среди{wег простора
града Загреба (1969, конкурсни пројекат,
\.Боби}, С.Гакови}, Д.Младенови},
М.Ме|ак); Стамбено насеqе у
[типу (1973-76, С.Круни}, С.Миqкови},
Д.Младенови}); Стамбено насеqе
“Ослободиоци Ваqева” у Ваqеву (1979-
90, Д.Кова~еви}, Д.Младенови}); Ми{елук
- Стамбени реон Новог сада (1979,
пројекат, са Р.Кароли}ем и П.Јани}ем);
Реконструкција три блока на Вра~ару у
Београду (1983-84, пројекат, са А.Стјепанови}
ем); Вра~арски плато - Храм св.
Саве, Београд (1988, конкурсни пројекат,
са Б.@аркови}, Б.Бабин, П.Финци);
Главни градски центар Вар{аве
(1991-92, пројекат, са А. Смоликоwском,
Б.Лазареви}ем, Б.@аркови}, П.
Арси}ем); Детаqни урбанисти~ки план
подру~ја Зеленог венца у Београду
(1991, пројекат, А.Стјепанови}, Д.Младенови},
Б.Стојанови}, Д.Нерадови}); Нови
центар Вар{аве (1994, конкурсни
пројекат, са П.Арси}ем и К.Домајецом);
Главни градски трг у Кракову (1996, са
С.Станојеви}, Б.Лазареви}ем); Пословно
апартмански блок 31 у Новом
Београду (1998, урбанисти~ки пројекат,
са Д.Тодорови}ем).
Библ.: Фром тхе Ресидентал цомплеx то
тхе цитy царе, Вар{ава 1986; Просторни
разме{тај савремене индустрије, Београд
1987; Слободна царинска зона у
Београду, Београд 1988; Континуитет у
архитектури - Митови и утопије архитектуре
XX века, Де ре Аедифицаториа 2,
Београд 1991; Архитектура и техни~ки
развој, Изградwа, бр.1, Београд 1995.
Салон, 1975; Салон, 1981, 100-101;
ЛЕЈ, 1987, 362; Салон, 1993,7; Салон
1994, 29, 72-73.
