Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПЕТРОВИ] Б.Зоран

 

(1925, Београд - 2000, Београд)

Студирао у Београду (1946-52). Запослен

у Урбанисти~ком заводу града Београда

(1952-55) и као наставник на Архитектонском

факултету у Београду

(1955 до пензионисаwа 1990).

Богат стварала~ки опус утемеqен на

ви{едеценијском истра`иваwу градитеqског

насле|а, пројектоваwу у историјској

матрици, раду са студентима и

готово пасионираном беле`еwу архитектонско

- урбанисти~ких призора,

произа{ао је из ауторове те`wе да са

подједнаком па`wом вреднује старо и

ново, про{лост и сада{wост. Трагају-

}и за про{ло{}у, у области градитеqства

полазио је од зна~аја оп{тег историјског

контекста, новог тума~еwа

старих архитектонских поука и транспоноваwа

традиције у савремени језик

и форму. Петрови} инспирацију црпи

са на{ег тла, по{тује насле|ене вредности

и пости`е континуитет ве{тим

пројектоваwем у склопу окру`еwа о

~ему сведо~е реализовани пројекти за

ку}е у Призрену, нови конак Манастира

Ра~е код Бајине Ба{те (1987) и

ку}а породице Вука{инови} у Горwем

Милановцу (1972). У низу објеката које

је извео у Младеновцу, посебно се издваја

Народни универзитет (1967) пројектован

у скелетном систему и са нагла{

еном обрадом фасадних повр{ина,

отвореним приземqем и ба{томатријумом

у ви{е нивоа са пласти~ним,

ликовно обликованим елементима. Током

{ездесетих година Петрови} је израдио

пројекат унутра{wе организације

просторија Народног музеја у Београду

(1963-66, са А. Дероком и П. Анагностијем).

Функционалном адаптацијом

и савремено опремqеним радионицама,

атеqеима и изло`беним просторијама,

успео је да изради ентеријер прилаго|

ен стварним потребама Музеја.

Дуги низ година бавио се истра`иваwем

старих градова, проблемима тума~

еwа аутенти~них вредности, wиховом

за{титом и уклапаwем у савремене

`ивотне токове. Залагао се за

о~уваwе народног, аутохтоног градитеqства

и контекстуализма у гра|еwу,

~име би се, по{тују}и ве} насле|ену

физиономију, избегла монотонија и са-

~увале особености појединих насеqа.

Qубав према народном неимарству и

изузетан таленат прето~ио је у скице и

студије настале на многобројним пу-товаwима

и теренским истра`иваwима.

Црте`и З.Петрови}а који у себи са`имају

осе}ај за простор једног градитеqа

и слободу уметни~ког изра`аваwа,

зна~ајно су сведо~анство о универзалним

амбијенталним вредностима изниклим

из тла поднебqа, као и документ о

архитектонско - урбанисти~ком идентитету

многих насеqа која су временом

изгубила свој аутенти~ни изглед.

С. Т.

Дела: Вајарски атеqе Оскара Бербеqе

у Улици Мирка Томи}а 15 а (1955); Зграда

Социјалног осигураwа у Младеновцу

(1959); Стамбена зграда у Сарајевској

улици 30 (1960); Центар месне заједнице

на Бановом брду (1970, са М.Павлови}

ем и А.Радојеви}ем); Колонија мини

вила у Улциwу (1969, са М.Павлови-

}ем); Стамбено пословни центар у Враwу

(1973); Дом културе у Враwу (1973 -

?); По{та у Тр{и}у (1987).

Библ.: Палата три сестре, Анали Историјског

института Југославенске академије

знаности и умјетности, Дубровник

1954; Село и сеоска ку}а у Боки Которској,

Зборник радова Архитектонског

факултета, св. 3, Београд 1956-57,

3-18; (и Б. Миленкови}) Призрен - проблеми

регулације, Зборник радова Архи-

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

315

В.Петрови}

З.Петрови}

З.Петрови},

Дом културе у

Враwу, 1973 - ?

тектонског факултета, св. 4, Београд

1957-58; (и Б.Миленкови}), Призрен,

Архитектура урбанизам, бр. 2, Београд

1960, 24-27; (и Бранислав Миленкови}),

Косан~и}ев венац, Архитектура урбанизам,

бр.21, Београд 1963, 24-29, 57; Сеоска

ку}а и огwи{те на Косову и Метохији,

Гласник музеја Косова и Метохије,

кw. 7-8 (1962-63), При{тина 1964; Амбијент

и атмосфера, Споменица професора

архитекте Бранислава \.Који}а,

Београд 1977, 50-67; Трагају}и за

архитектуром, Београд 1981; Призрен и

wегова досада{wа за{тита, Саоп{-

теwа Републи~ког завода за за{титу

споменика културе, св. 13, Београд

1981, 267-282; Димwаци на тлу

Југославије, Изградwа, бр. 8, Београд

1988, 27-38; Трагају}и за архитектуром,

Београд 1991, 1 - 258; Манастири Свете

Горе, При{тина 1994; Хиландар на црте`

има Зорана Б.Петрови}а, Београд

1998; Споменици културе у условима

савремене туристи~ке изградwе, Гласник

ДКС, св. 14, Београд 1990, 8-12; Споменици

народног градитеqства и wихова

судбина, Гласник ДКС, св. 17, Београд

1993, 31-36.

  Изло`ба, 1958, 76; Изло`ба, 1964;

Изло`ба, 1968; Маневи}, 1972, 33; Белоусов,

1973, 167, 178; Митрови}, 1975,

114-115; Стојанови}, Мартинови}, 1978,

83, 113, 187-189; ЛЕЈ, 1987, 578; Миленкови},

1987, 36, 99; Миленкови}, 1988,

100-101.

  ...,Призрен - савремена урбанисти~ка

интервенција у старом ткиву града. Формираwе

трга Призренске лиге, Архитектура

урбанизам, бр. 48, Београд 1967,

36-39; Сеоска и стара градска насеqа у

делу Зорана Б. Петрови}а, архитектонска

и етнографска истра`иваwа, (каталог)

Београд 1997; Поетика града, Културни

центар јул - август, Београд 1999.