Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЈАНКОВИЋ Василије  (1935, Цетиње - 1971, Цетиње)

Студирао у Београду (1954 - 61). Запослен у Пројектном бироу “Ловћен” у Цетињу (1961 - 66). У периоду 1966 - 70 борави у Либији на основу техничке помоћи УН, а потом оснива сопствени пројектни биро у Бриселу (1969 - 71).

Почетак Јанковићеве каријере обележен је интензивном сарадњом са вајаром Миодрагом Живковићем на конкурсима за споменике и спомен обележја. У кратком периоду они су освојили прву награду за Споменик стрељаним ђацима у Крагујевцу (1960), прву награду за Обелиск у Приштини (1960) и другу награду за Споменик у Каменском (1961).

У време краткотрајног боравка у Цетињу оставио је значајан траг. Данас, после готово пола века, сви објекти које је пројектовао представљају значајне репере културне престонице Црне Горе. Хотел “Парк” у Цетињу (1964) је класични пример изванредног уклапања у амбијент, где се башта Хотела сједињује са зеленилом парка. Функционалност Хотела је била потпуна, а само нереалне амбиције политичких моћника, у време после земљотреса 1979. године, непотребно су срушиле један добро конципиран, и у конструктивном погледу изванредан објекат.

С.Драговић

Дела: Стамбено пословна зграда “Обод” у Цетињу (1963); Стамбено пословна зграда “Санитас” у Цетињу (1964 - 65); Болница “Данило I” у Цетињу (1963 - 64).; Адаптација Државног музеја (1965); Реконструкција и адаптација двора краља Идриза у Либији (1967 - 69).