Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

БУГАРСКИ Александар  (1835, Еперјес, Мађарска / сада Прешов, Словачка - 1891, Београд)

Студирао у Будимпешти. Радио у Мађарској, потом запослен у Министарству грађевина (1869-90). Члан Српског ученог друштва (касније САНУ) и председник Уметничког одбора (1890).

Бугарски се појавио у Србији као млади талентовани архитекта са извесним градитељским искуством у Мађарској. Одмах по доласку био је ангажован да разреши проблем подизања зграде Народног позоришта, у чијој је предисторији већ постојао нереализовани план Јосифа Касана. Бугарском је био презентиран и низ прибављених планова позоришних зграда из средњеевропских провинцијских градова, па се оригиналност пројекта који је потписао Бугарски може доводити под сумњу. Неспорно је, међутим, да је Бугарски саставио завршни концепт грађевине и руководио изградњом. После Капетан Мишиног здања Јана Неволе, то је била друга монументална палата у Београду, дело које је отворило пут академском еклектицизму.

Током седамдесетих година Бугарски је у врху структуре Министарства грађевина као инжењер прве класе, заједно са Андријом Андрејевићем и Андријом Вуковићем. Поређење опуса ове тројице водећих архитеката оправдава одлуку краља Милана да крајем седамдесетих година повери пројектовање и грађење Дворске палате у Београду Александру Бугарском који је у том тренутку био на врхунцу своје богате градитељске каријере.

Палата Старог двора (1881 - 84, данас Скупштина града) подигнута је на регулационој линији главне београдске улице, највероватније као први елемент будућег дворског комплекса у коме су привремено задржани Стари конак (око 1840, порушен 1903) и зграда Министарства спољних послова (1860, порушена 1911).

Главна, репрезентативна фасада палате Двора окренута је унутрашњости комплекса. Ова фасада, заједно са нешто каснијим делима Константина Јовановића, налази се на самом врху пирамиде вредности у српској архитектури 19. века. При свим каснијим реконструкцијама (1921, 1947) структура ове фасаде, антологијског примера академског еклектицизма, у потпуности је поштована, док је целина објекта знатно измењена, нарочито у последњој од реконструкција, када је измењен ентеријер, уклоњене куполе на угловима и потпуно трансформисана фасада према Булевару краља Александра.

З.Маневић

Дела: Народно позориште (1868 - 70); Зграда Полугимназије у Неготину (1870, касније дограђена); Црква у Лозници (1871); Црква у селу Ритопеку (1872-73); Стари двор (1881- 84); Кућа Косте Месаровића у Кнез Михаиловој 18 (1883, надграђена 1926).

Основна лит.:   Љубомир Никић, Из архитектонске делатности Александра Бугарског у Београду, Урбанизам Београда, бр.46, Београд 1978,63-74.

Општа лит.:  ЛЕЈ, 1984, 204

Остала лит.:  Аутограф Александра Бугарског од 27.1.1887, Архив САНУ, бр. 7553; В. Стајић, Новосадске биографије I, Нови Сад 1936.