Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИТРОВИ] Слободан

(1934, Ваqево)

Студирао у Београду (дипл. 1960).

Професионални рад Слободана Митрови}

а везан је за планираwе и уре-

|еwе планинских туристи~ких комплекса,

а наро~ито за уре|еwе и о~уваwе

амбијенталних вредности Копаоника,

на ком простору је утиснут препознатqив

и особен знак па`qиве, проми{

qене и одговорне бриге за овај сло-

`ен природни, еколо{ки и социокултурни

комплекс. Утемеqива~ је и актер

првих и најва`нијих просторнопланских

докумената за подру~је Копаоника,

иницијатор формираwа првих

институција за имплементацију планских

докумената и других развојних програма.

Ду`е од двадесет година био је

главни и одговорни урбаниста туристи~

ког комплекса Копаоник (1970-92)

и руководио пројектоваwем и изградwом

капиталних инфраструктурних и

супраструктурних објеката у периоду

1989-92. године. Аутор идејног ре{еwа

ве}ег броја хотела и других објеката на

Копаонику, изме|у осталих и Хотела

Ба~и{те, уни{теног у НАТО бомбар-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

288

С.Митрови}

доваwу 1999. године. Посве}еност Копаонику,

није спутала анга`оваwе Митрови}

а у бројним мултидисциплинарним

истра`иваwима, еколо{ким и развојним

пројектима планинских подру~-

ја, ме|ународним и регионалним пројектима

и студијама развоја и организације

туристи~ких подру~ја (ОЕЦД /

АСАИ - @енева, ФИС - Инсбрук, Гренобл,

Олимпијски комплекс у Сарајеву,

туристи~ки центри @абqак, Кола{ин,

Плав, Брезовица). Руководио је или у~ествовао

у изради регионалних просторних

планова и специјализованих студија

за најлеп{а и најва`нија планинска

подру~ја у Србији и Црној Гори - за Тару,

Голију, Стару Планину, Проклетије,

Власину, [ар планину, Златибор, Бјеласицу,

@абqак и друге).

К. П.