Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
СТОЈАКОВИ] Анка
(1925, Могори})
Студирала у Београду (1945-51). Запослена
као наставник на Архитектонском
факултету у Београду (1951 до
пензионисаwа 1990). Паралелно је предавала
и на Факултету примеwених
уметности (1981-85). Докторирала на
Архитектонском факултету у Београду
(1965).
Нау~на активност Анке Стојакови} била
је од самог по~етка усмерена на
проу~аваwе тема из историје уметности
које се односе на архитектуру и wене
представе у делима ликовних уметности.
Првенствено је истра`ивала
представе архитектуре на средwевековним
фрескама, {то је било условqено
ви{егоди{wим теренским истра-
`иваwима на{их споменика одговарају}
е епохе и из осталих балканских
земаqа. Упоредо је студијски радила у
ви{е нау~них институција, не само у
на{ој земqи, ве} и ван wе. Проу-
~авала је пројекционе системе примеwене
у композицији средwевековних
зидних слика, осветqеwе у wима и однос
архитектонског простора и сликаних
призора у wему, обухватају}и не
само wихов физи~ки однос, ве} и преносни
смисао. Исходима својих истра-
`иваwа А.Стојакови} је успоставила
сасвим нову представу о композицијским
особеностима старог византијског
и српског сликарства, а изнела их је у
капиталном делу “Архитектонски простор
у сликарству средwовековне Србије”.
Оно је у великој мери утицало на
тума~еwе византијског сликарства од
стране потоwих истра`ива~а.
Резултате својих истра`иваwа, делом
публиковане, ~есто је претходно саоп{-
тавала на нау~ним скуповима, ме|у-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
356
А. Стјепанови}
А. Стојакови}
\.Стефанови}
народним и дома}им. Повремено, или
трајније, сара|ивала је са нау~ним институцијама
у земqи и иностранству.
М.^.М.
Библ.: Архитектонски простор у сликарству
средwевековне Србије, изд.
Матица српска, Нови Сад 1970, 1-338,
илустр.; Уне цонтрибутион Á л’ицонограпхие
де л’арцхитецтуре пеинте данс ла пеинтуре
мÕдиÕвале сербе, Ацтес ду XИИе ЦонгрÒс
Интернатионал дес Õтудес бyзантинес, Т.ИИИ,
353-362, илустр. Београд 1964; Ла цонцепцион
де л’еспаце дÕфини пар л’арцхитецтуре
пеинте данс ла пеинтурре мурале сербе
ду XИИИе сиÒцле, Л’Арт бyзантин ду XИИИе сиÒцле,
Сyмпосиум де Сопо}ани 1965, 169-
179, илустр, Београд 1967; Сцаенограпхиа
антиqуа, Зборник Светозара Радој~
и}а, изд.Филозофски факултет,
Београд 1969, 295-341, илустр.; ЈÕсус-
Цхрист, соурце де ла лумиÒре данс ла пеинтуре
бyзантине, Цахиерс де цивилисатион
мÕдиÕвале, УниверситÕ де Поитиерс, Центре
д’Етудес супÕриеурес де цивилисатион мÕдиÕвале,
XВИИИе АннÕе, Но 3-4, Поитиерс 1975,
269-273; Лес репрÕсентатионс д’едифицес
рÕелс данс ла пеинтуре де Студеница у:
Студеница ет л’арт бyзантине аутоур де л’аннÕе
1200, Цоллqуес сциентифиqуес, изд.
САНУ, Београд 1988, 225-231, илустр.;
Однос архитектуре и сликарства у Де-
~анима у: Де~ани и византијска уметност
средином XИВ века, Ме|ународни
скуп поводом 650 година манастира
Де~ани, изд. САНУ, Београд 1989, 379-
388; ^етврта димензија у сликарству,
Зборник за ликовне уметности, бр.26,
изд. Матица српска, Нови Сад 1990, 1-
11; Утицај пројекционог ми{qеwа на
карактер архитектуре, Де ре Аедифицаториа,
бр.2, изд. Гра|евинска кwига, Београд
1991, 49-62, илустр.; Архитектонски
простор у српском зидном сликарству
XВ-XВИ века, Нау~ни скуп “Српска
култура у првој половини XВИ века”,
Зборник за ликовне уметности, кw.27,
Нови Сад 1992, 257-270.
