Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПРQЕВИ] Миладин

 

 

(1899, У`ице - 1973, Београд)

 

Студирао у Београду (дипл. 1925). Запослен

 

у Министарству гра|евина (1925-

 

27), Средwетехни~кој {коли (1927-46),

 

и Пројектном заводу Србије (1946-54).

 

У радном веку Миладина Прqеви}а

 

лако је уо~ити границе ~етири разли-

 

~ита периода. Први период (1925 -

 

1928), најкра}и и најмаwе занимqив,

 

провео је на Цетиwу, као слу`беник

 

тамо{wе Гра|евинске секције Министарства

 

гра|евина. Ве} пред крај 1928.

 

године поло`ио је стру~ни испит, преселио

 

се у Београд и запослио као професор

 

Средwе техни~ке {коле, у којој

 

је непрекидно слу`бповао све до 1946.

 

године.

 

Упоредо са наставни~ким позивом, Прqеви}

 

је развио огромну градитеqску

 

активност, оставив{и иза себе, само у

 

овом периоду, око сто педесет изведених

 

објеката и конкурсних елабората.

 

У тако {ироком списку па`qивији

 

посматра~ на}и }е дела разли~ите вредности,

 

објекте гра|ене у разли~итим срединама,

 

~ији су нару~иоци имали не само

 

разли~ите материјалне могу}ности,

 

ве} и разли~ите естети~ке назоре.

 

Но, упркос толико разли~итим околностима,

 

wегова дела - колико се у овом

 

тренутку зна - никада нису прелазила

 

{ироке ме|е српског модернизма. Током

 

дугих година преданог рада, од по-

 

~етка до краја ~етврте деценије XX века,

 

Прqеви} је остварио опус који карактери{

 

е озбиqност, пре него помодност

 

или екстраваганција. Отуда се унутар

 

тих {ироких ме|а српског модер-

 

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

 

329

 

С.Попови}

 

Светолик Попови},

 

Диспе~ерски центар

 

у Подгорици, 1996

 

М. Прqеви}

 

низма, wегово дело др`и, по правилу,

 

среди{wих токова, зна~и, бли`е једном

 

Браниславу Маринкови}у, него једном

 

Доброви}у.

 

У првом послератном периоду, Прqеви}

 

је био најпре сарадник, потом руководилац

 

Пројектног завода НР Србије,

 

гломазне, централисти~ки организоване

 

установе. Средином педесетих година

 

ради на реконструкцији комплекса

 

Војномедицинске академије, а потом

 

се, до краја градитеqске каријере, налази

 

на поло`ају саветника у Институту

 

за испитиваwе материјала.

 

Wегово богато и предратно и послератно

 

искуство несумwиво је допринело

 

да се у оквирима ове установе тако прозаи~

 

ног назива оснује својеврсни истра-

 

`ива~ки Центар за становаwе.

 

Година 1931. је у пуној мери преломни

 

датум у Прqеви}евој градитеqској каријери.

 

Те године су га два конкурсна

 

рада уврстила у представнике младе

 

генерације модерниста, генерације која

 

је ве} про{ла кроз оснива~ке скупове

 

авангардне Групе архитеката модерног

 

правца, прве велике изло`бе (Београд

 

1929., Праг 1930.) и која је ве} реализовала

 

своје прве зна~ајне објекте: радни~

 

ка склони{та, комплекс Опсерваторије,

 

низ стамбених објеката.

 

Мада је у~ествовао и на конкурсу за

 

Светосавски храм, Прqеви} је постао

 

познатији аутор тек по конкурсима за

 

@елезни~ку станицу у Скопqу и Ресторан

 

у Топ~идеру. Пројекат за Скопску

 

`елезни~ку станицу радио је, као и

 

низ других конкурсних елабората из

 

прве половине ~етврте деценије, у

 

сарадwи са Војином Симеонови}ем. То

 

је један од зна~ајнијих примера “интернатионал

 

стyле”-а у српској архитектури. Садр`

 

ај објекта, сасвим у духу захтева

 

функционалности, физи~ки је присутан

 

у разломqеном организму објекта, у

 

{ироким стакленим повр{инама, али

“израза једне`елезни~ке станице

 

 

нема”, {то су ве} и савременици запазили

 

и {то је, уоп{те, зна~ајна пукотина

 

у познатом слогану “форм фоллоwс

 

фунцтион”.

 

Ресторан у Топ~идеру по тролисној основи

 

подсе}а на Који}ев Уметни~ки павиqон

 

у Загребу (1930) и Бра{ованов

 

Југословенски павиqон у Милану (1931).

 

О~игледно, ре~ је о помодној форми која

 

спаја експресионисти~ке облине (сетимо

 

се Менделсона!) и функционалисти~

 

ку разу|еност.

 

Градитеqску каријеру Прqеви} је запо~

 

ео пројектоваwем јавних објеката,

 

али је прави садр`ај wеговог дела, ипак,

 

стамбена архитектура. По овој особини

 

- а и по многим другим особинама Прqеви}

 

ево дело је блиско Маринкови-

 

}евом или Белобрковом.

 

Зграда трговца ]ирови}а у Улици кнеза

 

Мило{а, гра|ена изме|у 1932. и

 

1935. године, хроноло{ки припада периоду

 

раног модернизма, али је по стилским

 

особеностима бли`а wеговој познијој

 

фази, после 1935. године. Скулптуру

 

на постаменту налазимо и на Несторови}

 

евој згради Призада, заобqени

 

угао и јасно издвојени прозорски отвори

 

тако|е су ознаке касног а не раног

 

модернизма. По томе би нам се Прqеви}

 

представqао пре као весник новог

 

него као поклоник старог.

 

Стамбена зграда у Бранковој улици мајсторско

 

је Прqеви}ево дело: по солидности

 

изградwе, по опреми објекта, организацији

 

стана. Овде се, ме|утим, за-

 

~иwе и једна при~а која }е у наредном

 

поглавqу добити свој пуни зна~ај. Иако

 

Прqеви}еви објекти дају, у целини,

 

много повода да се изведе закqу~ак о

 

wеговом истан~аном осе}аwу за ~истоту

 

савремене архитектонске форме, постоји

 

и један траг који савременици нису

 

сматрали “~истим”: основна идеја по

 

којој су саздани неки wегови објекти била

 

је, наро~ито непосредно пред светски

 

рат, понекад и “позајмqена” Објекат

 

по форми сасвим сли~ан овом у

 

Бранковој улици изградили су не{то

 

раније Манојлови} и Азријел у непосредној

 

близини, у Улици мар{ала Бирјузова.

 

Али, ваqа се подсетити, на сли-

 

~ан на~ин је и Бранислав Маринкови}

 

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

 

330

 

М.Прqеви},

 

В.Симеонови},

 

@елезни~ка станица

 

у Скопqу, конкурсни

 

пројекат, 1931

 

М. Прqеви},

 

Стамбена зграда

 

]ирови}а у Улици

 

кнеза Мило{а, 1932

 

“позајмио” композициону схему за стамбени

 

објекат у Уско~кој улици од Драги-

 

{е Бра{ована и wеговог стамбеног објекта

 

на Зеленом венцу, а овај из савремених

 

архитектонских ревија!

 

Палата Албанија је круна најспектакуларније

 

предратне при~е о “позајмицама”,

 

о “моралу струке”, о “за{тити градитеqског

 

ауторског права”. У целој овој

 

при~и, данас, када су се страсти сти-

 

{але, ~ини се да је Прqеви}ева улога

 

разја{wена, да је wегово градитеqско

 

име светло и нема разлога да се овом

 

приликом та при~а не довр{и.

 

На расписаном конкурсу Хипотекарне

 

банке, по~етком 1938. године, у~ествовало

 

је ви{е архитеката. Прву награду

 

освојили су загреба~ки аутори Бон и

 

Гракали}, док је Прqеви}ев рад откупqен.

 

Идеја Бона и Гракали}а, коју су

 

они уз помо} ве{те фотомонта`е презентирали

 

ве} крајем 1938. години на

 

изло`би “Пола века хрватске уметности”,

 

била је у су{тини сли~на идејама

 

осталих аутора, буду}и да су поло`ај

 

објекта и намена пру`али мало простора

 

за ма{тареwа. Најзад, сли~не

 

идеје за исти овај објекат износили су

 

ве} у ранијим приликама Бранислав

 

Који} (1931) и Пантови} и Максимови}

 

(1934).

 

Компликације су настале тек када се

 

открило да аутори првонагра|еног ре-

 

{еwа, Бон и Гракали}, уоп{те нису

 

квалификовани за изво|еwе објекта.

 

Они су, дакле, испла}ени “за идеју”, а

 

израда главног пројекта и изво|еwе

 

најве}е палате у ме|уратном Београду

 

поверени су Миладину Прqеви}у.

 

^иwеница да је Прqеви} у свему по-

 

{товао награ|ено ре{еwе, да није -

 

како се то ме|у архитектама ~есто дога|

 

а - не{то одузео, не{то додао, па

 

се потписао као искqу~иви аутор, мо-

 

`е му слу`ити на ~аст. Проблем атрибуције,

 

у слу~ају палате “Албанија”, за

 

истори~аре је, стога, лак слу~ај, далеко

 

лак{и него {то је то код неких

 

других београдских палата.

 

После искуства са палатом “Албанија”,

 

и уз истог конструктора \ор|а Лазареви}

 

а, Прqеви} је пред сам Други светски

 

рат израдио пројекат за Мити}еву

 

Робну ку}у на Славији. Ако се одбаце

 

два најви{а волумена, пројекат сасвим

 

ли~и на “Албанију”, мада је као коаутор

 

потписан и берлински архитект [ефер.

 

То нам јо{ једном показује да проблем

 

обликоваwа (или та~није: оригиналности

 

у обликоваwу) није био подједнако третиран

 

на по~етку и на крају тридесетих

 

година, {то опет говори у прилог тезе

 

да послератни “сирома{ни функционализам”

 

или разне варијанте социјалисти~

 

ког реализма нису уоп{те ме|у

 

архитектима изазивале мору.

 

Пројекат Мити}еве Робне ку}е остао је

 

нереализован. Запо~ело се са копаwем

 

темеqа и то је она надалеко ~увена

 

“рупа” на Славији која постоји и данас.

 

У послератном периоду Прqеви} је,

 

као {то смо навели, ви{е руководилац

 

него градитеq. У Институту за испитиваwе

 

материјала бавио се студираwем

 

стамбених проблема. На градитеqску

 

сцену вратио се нео~екивано по~етком

 

{ездесетих година, када је извео реконструкцију

 

и преобликоваwе зграде

 

Народног одбора у Крагујевцу.

 

Иза урамqене корбизјанске ~ипке и

 

простране улазне надстре{нице крије

 

се тривијални објекат из доба послератне

 

“сирома{не” архитектуре. Као да је

 

дух некада{wег еклекти~ког метода

 

раздвајаwа објекта и wегове фасаде

 

превладао цредо модерниста. Поступак

 

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

 

331

 

М.Прqеви} и Биро

 

[ефер (Берлин),

 

Мити}ева Робна ку}а

 

на Славији, пројекат,

 

1940

 

који би у доба ортодоксног функционализма

 

био прогла{ен јерети~ким, био

 

је по~етком {ездесетих година весник

 

једног сасвим новог доба у коме је фасада

по~ела да се ослоба|а самртног

 

загрqаја основе.

З.М.

Дела: Светосавски храм (1926-27, конкурсни

пројекат); @елезни~ка станица

у Скопqу (1931, конкурсни пројекат, М.

Прqеви}, В.Симеонови}); Ресторан у

Топ~идеру (1931, конкурсни пројекат);

Стамбена зграда у Црногорској 4 (1931);

Стамбена зграда у Ул. Стевана Сремца

3 (1932); Ку}а ]ирови}а у Ул. кнеза

Мило{а 66 (1932, 1935); Лова~ка ку}а

на Јеловој гори (1933, пројекат);

Стамбена зграда са Апотеком у У`и~-

кој По`еги (1933); Ку}а Милорада ^орданови}

а у Сувоборској 14 (1934-35);

Стамбена зграда Мали{е Стефанови-

}а у У`ицу (1934); Ку}а др ^ортанови}а

у Сувоборској 13 (1934); Ку}а породице

Мати} у По`арева~кој 13 (1934); Вила

Босиqке Стојкови} у Ул. адмирала Вукоти}

а 24 (1935); Две ку}е Сини{е

Здравкови}а у Црногорској 5 и 7 (1936-

37); Зграда Тргова~ког фонда Хипотекарне

банке на углу ул. Краqа Милана

и Ресавске (1938, конкурсни пројекат);

Палата “Албанија” (1938 - 40, према

конкурсном пројекту Бона и Гракали}а,

М.Прqеви}, \.Лазареви}); Ку}а Илдире

и Лоле Егер у Бранковој 26 (1939-40);

Мити}ева Робна ку}а на Славији (1940,

М.Прqеви}, [ефер, Берлин); Институт

Никола Тесла (1940, конкурсни пројекат);

Палата ЦК КПЈ у Новом Београду

(1947, конкурсни пројекат, Б.Крсти},

М.Прqеви}, Б.Маринкови}, М.Радованови});

Зграда Председни{тва владе

ФНРЈ у Новом Београду (1947, конкурсни

пројекат, Б.Крсти}, М. Прqеви},

Б.Маринкови}, М.Радованови}); Уметни~

ки музеј на Та{мајдану (1949, пројекат);

Оп{тина у Крагујевцу (1961, реконструкција).

Библ.: Проблем стамбених зграда,

Техника, бр.2-3, Београд 1947, 49-54.

  Круни}, 1954; Маневи}, 1972, 22-23,

26; Мартинови}, 1973, 25, 57, 72, 75-76;

Митрови}, 1975, 7; Стојанови}, Мартинови},

1978, 39, 102; ЛЕЈ, 1987, 643;

Маневи}, 1981/13; Брки}, 1992, 96.