Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПОПОВИЋ Павле (1938, Подгорица)
Студирао у Београду (1957-63). Запослен у републичком заводу за урбанизам и пројектовање, Подгорица (1964-83), Пројектном бироу “Гокор”, Рогашка Слатина (1983 - 87), “Аркус - пројекту”, Подгорица (1987 - 94), сопственом Пројектном бироу “Коринт”, Подгорица (1994, где и сада ради).
Син је заслужног црногорског градитеља из периода између два рата Велише Поповића. Наставља очеву традицију, да је тешко наћи неког у Црној Гори, после Милана Поповића, да је толико објеката пројектовао. Добитник је две републичке Борбине награде за архитектуру од којих је једну добио као коаутор са Миланом Поповићем. Може се рећи да је скоро редовни учесник на конкурсима, где је добитник бројних награда.
Према карактеру његовог дипломског рада, очекивало се да ће се у пракси везати за крајње слободне форме, што се није догодило. Решавајући у дипломском раду ревитализацију млинова и пратећих објеката у кориту реке Рибнице, гаудијевским поступцима, скоро без и једне праве линије, меко и адаптабилно пратио је водоток. Потом је нашао други пут. Са конструкцијом и функцијом као доминантама, користи крајње одмерене и изучене рационалне поступке. Њему је довољан мали детаљ да покаже своју присутност, да за више не треба трошити средства, чиме су, кроз та отежања, и успеси већи.
Поповић је за израз без провокација које се често помодно примењују. Пројектује објекте који могу да изнесу терет времена. Његове објекте грађани прихватају топло и природно, јер су са мером, помирљиви са амбијентом било какав да је. Тамо где се пре њега одступило у односу на окружење, он својим објектом враћа ствари у колосек, а тамо где је све како треба, мирно се придружује ритму. Иако мале величине и са почетка његове каријере, Пословни објекат на Жабљаку (1964) најоригиналније је и највредније његово дело са сигурним местом у историји архитектуре црногорског простора. Толико се објекат сродио са амбијентом да на њему осећамо снег и кад га нема. Пред њим се налазимо у пријатном сплету несвакидашњих комбинација форми и асоцијација. Ту смо пред утиском пузања попут гусенице уз звук развучене хармонике, понајвише пред неким стилизованим апстрактно схваћеним слепим мишом, који спремљеним крилима, ваздухом подбијеним под крила, вреба прилику да полети.
Стамбено - пословним објектом у блоку Крушевац I, Подгорица (1999), П+6+М са 15.000 м2, аутор уводи у свој репертоар нове категорије. Он више не прави границу у начину обраде и примени различитих материјала строго по хоризонтали (по спратовима) или по вертикали, већ примењује вишеструко прожимање у свим правцима. Примењује диференцирање фасадних равни, уз комбинацију зид - завесе и армиранобетонских елемената правилне геометрије са завршним интимним низом у поткровљу. Складан сплет различитих обрада обједињује ивично постављеном кулом, којом истовремено наглашава зграду која је по локацији на углу од 45 степени.
А.Маркуш
Дела: Генерални урбанистички планови Боке которске (1968) и Тивта (1971); детаљни урбанистички планови универзитетског комплекса (1973), Загорице (1974) и Горице “Ц” (1974), Подгорица; Урбанистичко решење “Аутокампа”, Велика плажа, Улцињ (1968); Урбанистички план туристичког насеља “Монтенегро” (1972, са Василијем Ђуровићем), Бечићи; Школа за рехабилитацију инвалидних лица (1973) и Дечији вртић у Никшићу (1975) за који је добио републичку Борбину награду; Управна зграда Комбината алуминијума у Подгорици (1974); Пословна зграда Социјалног осигурања, Подгорица (1974); Основна школа, Спуж (1975); Зграда Техничких факултета, од 20.000 м2, Подгорица (1977) за коју је са Миланом Поповићем добио републичку Борбину награду; Стамбено - пословна зграда у Улици братства и јединства у Подгорици, популарно названа “Шаргарепа” (1979); Просторни план Црне Горе (1975 - 80, учесник у тимском раду); Трговачко - занатски центар, Нова варош, Подгорица (1981); Стамбене зграде “1”, “2” и “3” П+4 и П+5, Грудска махала, Никшић (1982); Стамбена зграда П+4 до П+6 код Католичке цркве, Цетиње (1983); Аутобуска станица, Будва (1985); Ресторан, Батајница (1985); Стамбено насеље од десет индивидуалних стамбених зграда у низу - ламеле 18 и 19, Забјело, Подгорица (1988); Стамбено - пословни објекат “Војна зграда”, “АБ”, Блок VII, Стара варош, Подгорица (1989); Стамбена зграда нафтне индустрије Србије, Забјело - Зеленика, Подгорица (1994 - 95); доградња Економског и Правног факултета, Подгорица (1997); Виле - бунгалови изнад Будве (1998); Стамбено - пословни објекат “Ц”, Мало брдо, Подгорица (1999); Доградња Библиотеке “Радосав Љумовић”, Подгорица (2006 у току градња); Градски парламент у Подгорици (2006, у току градња).