Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПОПОВИ] Милан
(1934, ? - 1985, Подгорица)
Студирао у Београду (дипл. 1959). Запослен
у Пројектантском атеqеу, Београд
(1959 - 60), Оп{те гра|евинском
предузе}у, Подгорица (1960 - 61), Предузе}
у за пројектоваwе које се потом
трансформи{е у Републи~ки завод за
урбанизам и пројектоваwе, Подгорица
(1969 до смрти).
Вероватно да је он једини у тада{wој Југославији
добитник укупно седам републи~
ких Борбиних награда за архитектуру,
при ~ему мо`емо само да замислимо
{та би јо{ томе додао да није
само педесетак година `ивео. Једна
улица у Подгорици носи wегово име.
Добитник је Децембарске награде Подгорице
за 1965. годину. Много је пројектовао,
на {та су упу}ивале потребе тог
најве}ег бироа у Црној Гори, ~ему су
погодовали и добри сарадници - техни-
~ари, којима је на модуларној мре`и
поставqао ре{еwа за разраду, прелазе}
и потом на друге пројекте, због
~ега је у том бироу и назван “ма{ином
за пројектоваwе”. А да то није била само
брзина, но и квалитет, доказ су толика
признаwа и победе на конкурсима,
које је изли{но све наводити. @урио је,
као да је знао да води и `ивотну трку.
Успеси и домети су релативни у оцени,
али није релативан закqу~ак да би са
ви{е времена и он постигао боqе резултате.
Веома погодан за сарадwу коауторски
је пројектовао Хотел “Олива”
(1965), Петровац на Мору, са Владиславом
Пламенцем, Клини~ки болни~ки
центар (1973, са Бо`идаром Мили}ем)
и зграду Техни~ких факултета (1975) у
Подгорици са Павлом Попови}ем.
У архитектури тог времена, растере}еној
суви{них детаqа као накнадних “украса”,
Попови} је знала~ки интерпретирао
дух сврсисходно формираног простора,
који је тек тада давао право
аутору да јо{ не{то, руку под руку са
претходним, ка`е, боqе ре}и завр{и
епилогом, као својим од по~етка во|еним
изразом. Без падова у нивоу, wегова
ре{еwа оди{у сигурно{}у {колованих
потеза у низу, да је код оних који
су познавали wегову архитектуру стварао
навику да }е у сваком следе}ем
примеру успети.
И{~итаваwе дела оваквих аутора је као
у доброј партији {аха: успела провера
и потврда следе}их потеза, идентификацијом:
“И ја бих тако одиграо”, којим
путем се прихвата и омиqена музика
која нас поступно уводи у свој ритам. А
када се, као овде, од слу~аја до слу~аја
музика само наслу}ује и распли}е у
разми{qаwима - то је не{то ви{е. У
задwем периоду, у време нових, ~есто
и хаоти~них дога|аwа на архитектонској
сцени, он се у неким слу~ајевима, у
облику истра`иваwа, много удаqио од
својих основних опредеqеwа. Тада, како
оби~но бива у првим поку{ајима, није
остварио претходни резултат, у ~ему
га, да би се то развило, спре~ава прерана
смрт.
А.М.
Дела: Правни и Економски факултет
(1962); Основна {кола “Максим Горки”,
Подгорица (1965); Зграда “Зетафилма”,
Будва (1965); Хотел “Корали”, Сутоморе
(1968); Хотел “Монтенегро”, Бе~и}и (1970);
Дом помораца, Котор (1971); Хотел
“Плави хоризонти”, Тиват (1972); Нови студентски
дом са рестораном (1977); три хотела
у Ираку (1978), Хотел “Кастел Ластва”,
Петровац на мору (1975); Стамбено
насеqе “Нервин”, Петровац на Мору
(1975); Хотел “Мило~ер”, Мило~ер (1978).
