Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПОПОВИ] Владимир

(1876, Гло`ани код Свилајнца - 1947,

Београд)

Студирао у Београду (1894-99). Запослен

у Техни~кој дирекцији Београдске

оп{тине (1901) и Министарству гра|евина

(до Првог светског рата). Самостални

аутор у периоду изме|у два светска

рата.

Дела: Црква на Опленцу (1904, конкурсни

пројекат); Зграда Официрске

задруге на углу Масарикове и Ресавске

(1908-10, В.Попови}, С.Јованови}, Д.Владисавqеви});

Управа Монопола у Београду

(1908, конкурсни пројекат); Храм

у Црквенцу (1925-28); Кур - салон у Баwи

Ковиqа~и (1929, Д.Масла}, В.Попови},

Ј.Бон~и} Катерини}); Ку}а Ота Лоренца

у Змај Јовиној 23 (1933); Зграда Математи~

ке гимназије у Ул. краqице Наталије

37.

Библ.: Какав нам треба професор за

српсковизантијску архитектуру на Универзитету,

Српски техни~ки лист, Београд

1914, 42.

   Миодраг Јованови}, Архитект Владимир

Попови} (1876-1947), Саоп{теwа,

кw.XXИВ, изд. Републи~ки завод за

за{титу споменика културе, Београд

1992, 275-286.

  Изло`ба, 1912, 43, 45-46; Стојанови},

1912, 17, 26; Н.Несторови}, 1937, 74;

Маневи}, 1972, 37; Б.Несторови}, рук.,

432, 521-523, 531, 533, 553, 568, 575-

576, 578; Б.Несторови}, Преглед, 1974,

159.