Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПЕТРОВИЋ - Његош Петар II (1813, Његуши - 1851, Цетиње)
Образоваwе је стицао прво код свог стрица владике Петра I, потом код Јосифа Тропови}а, Манастир Топла, Херцег Нови (1825), и код Сима Милутинови}а Сарајлије, Цетиwе (1827-30). Постао је господар Црне Горе (1830), произведен за архимандрита од ра{копризренског архиепископа, Манастир Враwина на острву Ком у Скадарском језеру (1831), хиротонисан за епископа, Петроград (1833).
Представqаwу Wего{евог архитектонског домета на Цркви Светог Петра Цетиwског, која је по wеговом пројекту изведена 1845. године, мо`е послу`ити оцена архитекте Николе Краснова, руског академика, по ~ијем је пројекту 1925. године обновqена. Цркву су претходно у Првом светском рату били пору{или Аустријанци бомбардоваwем из Бококоторског залива. Красновqеве ре~и, кад је први пут видео Цркву, биле су: “Wего{ је велики ~овек када је могао овакву оригиналну идеју да има, за овакав облик и овакву основу Цркве на Лов}ену, тј. два круга у основи разли~итих пре~ника, а који продиру један у други”.
Најбоqи на~ин да утврдимо ту вредност је упоре|еwе Wего{еве Цркве и Ме{трови}еве Капеле, изгра|ене 1974. године на wеном месту, по{то је опет пору{ена. За све то доби}емо потврду и у искуству Ф. Л. Рајта (Ф. Л. Wригхт). Пројекти који програмски не задовоqавају `еqу оног за кога се објекат гради, унапред се искqу~ују. А по|имо од тога да је Wего{, као и за друге ствари, знао и показао {та је `елео на врху Лов}ена: да је `елео, као и многе владике, да векује у цркви, а не у не~ему другом на wеним ру{евинама.
Осе}ају}и да му је превремени крај близу, Wего{ је, смртно грудоболан, казао своју последwу `еqу, коју је у једном делу имао прилике да види отеловqену у изгра|еној Цркви на врху Лов}ена. Накнадно, 1974. године, Wего{ева последwа `еqа замеwена је Ме{трови}евом `еqом. Исто тако и Wего{ево место у новоизгра|еном објекту замеwено је: Wего{ је пресеqен у подрум, а горе је “Ме{трови} поставqен", како се ка`е за wегову изло`бу скулптура.
На пору{еној цркви не мо`е се изградити ни{та леп{е, поготову да надвиси грех wеног ру{еwа. Од свега најгоре је {то је Ме{трови} изменио амбијент, тако {то је обимним минираwима сру{ио и врх Лов}ена, смаwују}и висину црногорске понос - планине за неколико метара. Није Лов}ен само под притиском оног {то му је скинуто него и притиском увозног камена - мермера, поставqеног на Маузолеју оту|ене форме. Ме{трови} није поде{авао објекат према Лов}ену, него, апсурдно, Лов}ен према објекту, из којег разлога је пору{ио врх да добије {иру платформу! Маузолеј не прати разу|ену конфигурацију терена, која је у сво|еwу. Тако, долазимо и до оцене Ме{трови}евог поразног односа према амбијенту. Сви qуди, па и генији какав је био Ме{трови}, гре{е, али на ту гре{ку није смела и на{а да се надове`е.
Узалуд је велики скулптор имао и архитекте
као сараднике, и узалуд је могао
да користи претходно Wего{ево
искуство. Wего{ му је из свог времена,
за сва времена, одр`ао лекцију. Wего{
је овим храмом феноменално завр{ио
Лов}ен, своде}и га као у акупунктури у
бездимензионално - у та~ку, која потом
расцветава у крст, са којим врхуни и
Црква, и Лов}ен. Сво|еwе је извр{ено
преко две, у доwем делу утопqене облице
(које ~ине споqни зидови) и купом
(кровом) у горwем делу, за разлику од
призмати~ног облика Ме{трови}еве
Капеле.
Посебна вредност Wего{евог ре{еwа
је {то је обли~аста форма обезбе|ивала
прибли`но исти изглед са свих
страна, као природан захтев врха планине
у смислу лапидарног изједна~еwа
односа, за које не треба да идемо даqе
од далеких египатских пирамида. Поред
тога, Црква је изгра|ена од дома-
}ег, с Лов}ена узетог, а не увозног камена,
преко којег су длетима проговориле
ду{е qуди за камен вен~аних, који
су Wего{а уским стазама и богазама
уз Лов}ен на ле|има на ве~ни по~инак
изнели. Изнели су га на врх свих црногорских
врхова, којег су нови гради-
теqи сру{или, и место крстом, којег је
Wего{ целивао, паганским знацима обеле`
или.
Рајт, који је био зет Марка Миqанова,
долазио је на Цетиwе са супругом Олгиваном,
Марковом унуком, којом приликом
је видео и Wего{еву Капелу са
два у основи интегрисана круга. Рајт у
деведесетој години `ивота употребqава
два оваква круга зна~ајно еволуирана.
Употребqава их на генијалном
делу, на Гугенхајмовом музеју у Wујорку,
формирају}и посебан габарит. Ово
је једино зна~ајно као доказ (уз констатације
академика Краснова) проверености
и исправности Wего{евих поставки
на Лов}ену, наро~ито за уклапаwе
објекта у окру`еwе, а никако за неку
другу релацију везану за Рајтову архитектуру.
Овакве форме у Wего{евом слу~ају подр`
авају амбијент сли~но{}у, а код Рајта
разликом, која је осми{qена. Wего{
еву Цркву и Рајтов Музеј, кори{}еwем
градитеqског насле|а, повезује пет
слу~ајних, или, опет, Бо`јом руком поде-
{ених карактеристика: а) два круга у
основи, б) неједнаких вели~ина, в) ~врсто
повезани г) које (пеwу}и се од истих)
не напу{тају обли~асти зидови и д) круговима
Wего{ и Рајт обеле`или су последwе
дане свог `ивота, обеле`или
линијом (да ли слу~ајно?!), која, као затворена,
сједиwује по~етак и крај.
Преласком погледа са једног на други -
са старијег на новији објекат - сти~е се
утисак покрета као на филмској траци,
као код деобе }елија, где долази до
раздвајаwа и уздизаwа Рајтових кругова,
задр`авају}и присност. Потврда
Wего{евих исправних поставки је у
овој упоредној анализи распеваности
Рајта архитекте - песника и (обрнуто)
Wего{а песника - архитекте, где и један
и други у својим бран{ама имају
ви{е исписаних страна.
Њего{ је 1834. на узви{еwу изнад Манастира,
за одбрану од Османлија, изградио
кулу кру`не основе (опет сли~-
на форма), звану Табqа, за 24 стра-
`ара са свим топовима које је имао. Али,
одмах се показало да то није битан допринос
одбрани, те се од завр{етка објекта
одустало, и то је, мо`да, била прва
балканска прома{ена инвестиција.
А убрзо се показало да није ни за другу
намену, да није да се на wу по турско -
црногорском оби~ају исти~у посе~ене
главе. Wего{ је на приговор посетилаца
из иностранства забранио даqу примену
тог ви{евековног оби~аја.
Попут пројектанта каквог генералног или
детаqног урбанисти~ког плана, Wего{
је доведен у ситуацију да планира где и
како градити ЦетиwеОсим Цетиwског
манастира и ку}а у околним селима Цетиwа,
неких других зграда у равници
није било све до 1832, када је направqена
прва приватна ку}а, ра`аном сламом
покривена, која је брзо претворена
у кафану, јер се негде морало наздравqати
за успехе. За период до 1838.
мо`е се казати да је Цетиwе постојало
и кад га није било у облику града.
Wего{ је 1837. боравио у Русији, где је
добио знатну нов~ану помо}, од које је
1838. изградио Биqарду са 25 просторија,
која му је слу`ила као дворац
({то су и наследници до 1867. наставили).
Затим, слу`ила је и за Сенат, Wего{
еву {тампарију, перјанике и тако
даqе. Ту су до 1910. била министарства
и друге др`авне институције, као и прва
средwа {кола. Градwа је обавqена
по нацрту Ј.Озерецкова, који је с Wего-
{ем до{ао из Русије. Биqарда је једнотрактна
гра|евина П+1 ду`ине 72,4
метра, ходником по ду`ини, а просторијама
ду` једне wегове стране, с тим
{то на крајевима ходника, са друге стране,
има јо{ по једну просторију, остварују}
и {ирину од 13,15 метара, док је
на среди{ном делу 7,5 метара. Биqарда
је на земqи{ту прибли`но квадратне
основе, огра|еним бедемом (кулама
на угловима), на ~ије се супротне
стране, на средини, наслаwа Биqарда
са оба своја краја, деле}и простор на
предwе и задwе двори{те. Истовремено,
Wего{ је изградио малу ку}у у
близини Биqарде за Антида @ома, свог
у~итеqа француског језика.
Wего{ се показао као изузетан креатор
црногорске капе, која је остала у
сталној употреби као традиционални део
црногорске но{wе. До тада су Црногорци
носили фес као Турци. Капа је цилиндри~
ног облика са тек толиком висином
да теме главе додирује wен горwи
равни део, који је попут базиса, остварују} и пријатну сразмерност, а истовремено
исти~у}и висину стаситих
по црте`у
Wилкинсон-а
из 1844. године
Црногораца. Изнад свега плени заступqена
симболика из богате песникове
ризнице са историјским мотивима.
Усагла{еност колорита и контраста, како
на самој капи тако и у комбинацији са
црногорском но{wом, је потпуна.
А.Маркуш
