Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
НЕСТОРОВИ] Богдан
(1901- 1975, Београд)
Студирао у Београду (дипл.1923). Боравио
у Паризу (1923-25). Запослен у Архитектонском
бироу “Архитект” (1926-
30) и као наставник на Архитектонском
факултету у Београду (1930 до пензионисаwа).
Добитник Седмојулске награде
за `ивотно дело (1971).
Ме|у београдским архитектонским породицама
- Милутинови}, Илки}, Владисавqеви},
Леко, Несторови} - последwе
две су без икакве сумwе зна~ајније
од осталих. За разлику од других, и ~ланови
породице Леко и ~ланови породице
Несторови} играли су првораз-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
296
Б.Несторови}
Ј.Неволе,
Капетан Ми{ино
здаwе, 1858 - 63
редну улогу на српској архитектонској
сцени кроз обе генерације - а то зна~и
да су својом делатно{}у испунили ~итав
период од краја 19. до средине 20.
века.
Изгледа да су и они сами били свесни
своје посебне улоге. “Вру}и” рат изме-
|у Николе Несторови}а и Димитрија Т.
Лека пренео се у “тихом” облику и на
сина односно синовца. Али поред ове
узајамне нетрпеqивости, каквих је пуна
историја зна~ајних српских породица
у 19. веку, и Лека и Несторови}а красиле
су и заједни~ке особине патријархално
одгојене београдске господе: мирно}
а, одмереност, помало супериорни
став према околини, “европска веза”,
нема~ка {кола код не{то старијег Лека
и француска код Несторови}а.
Богдан Несторови} је припадник генерације
која је после Првог светског рата
била сва про`ета франкофилским
осе}аwима. Али Несторови} се није приклонио
оној огромној ве}ини која се трудила
да по повратку из Париза {то пре
заборави своје “француско искуство”.
Уз Борисавqеви}а и Најмана, Несторови}
се најви{е трудио да у својим
делима задр`и дух “француске {коле”,
и то не пуристи~ке авангарде, ве}
оне типи~не ме{авине академских волумена,
~врсто везаних за тло, и равних
безорнаменталних, или веома мало
орнаментисаних фасада.
Тог француског утицаја, који је бивао
све даqи {то је време ви{е одмицало,
Несторови} се др`ао као једне од битних
црта сопственог идентитета. Друге
су произлазиле из wеговог карактера.
Сли~но томе како је `ивео, пову~ено,
тихо, без јавно и бу~но декларисаних
амбиција, Богдан Несторови} је оставио
за собом дело помало изван на{их
уоби~ајених схема. Ни академи~ар, ни
модерниста, ни фолклориста, он је на-
{а повремена балканска “усијаwа” нај-
~е{}е др`ао само за ефемерна, узалудна
настојаwа.
Богдан Несторови} је своју архитектонску
каријеру запо~ео победом на конкурсу
за Светосавски храм. То није био
тријумф какав је до`ивео Никола Доброви}
на конкурсу за Теразијску терасу.
Несторови} је добио другу, најви{у награду.
Али, ако није било тријумфа, није
било ни “утапаwа” ме|у остале награ-
|ене конкуренте. Тре}а награда није била
додеqена. Од самог по~етка, дакле,
Несторови} је на београдској архитектонској
сцени у`ивао изузетни поло-
`ај, ни обавезно победни~ки, али ни губитни~
ки.
Тај изузетни поло`ај помогао му је да
лако преброди те{ко}е које су се појавиле
током реализације конкурсне идеје.
Несторови}ев конкурсни пројекат био
је конципиран према гра~ани~ком моделу.
Ме|утим, убрзо након одр`аног конкурса
инвеститор је по~ео да се преми{
qа и, како је то у српској средини
~ест слу~ај, меwа ве} једном донету одлуку.
Нови пројекат, овога пута по моделу
Аја Софије и уз зна~ајну асистенцију
Александра Дерока, Несторови} је завр-
{ио пред крај 1931. године. Пројекат је
издр`ао бурне дебате по~етком 1932.
године, нападе незадовоqних уметника
и уметни~ких крити~ара ме|у којима
су се на{ли и Никола Доброви}, Иван
Ме{трови}, Коста Страјни}, др Милутин
Борисавqеви}, Драги{а Бра{ован.
Тек по~етком 1939. године осве-
}ени су темеqи Храма који је услед рата
остао недовр{ен.
Друго рано Несторови}ево дело, конкурсни
пројекат за Ратни~ки дом, био је
по свом романти~арском карактеру бли-
`и реализованом објекту него првонагра|
ени пројекат Јованови}а и Пиперског
који је, тако|е, у каснијој разради
до`ивео су{тинске измене.
Несторови}еви монументални објекти
у на{е доба су остали у сенци других
области којима се бавио. Сада{wе генерације
архитеката памте Несторови}а
по активностима у области стамбене
проблематике (дуго година је на Архитектонском
факултету предавао предмет
“Стамбене зграде”) као и по великом
труду којег је уло`ио у потпуно необра|
ено подру~је архитектонске историографије.
У периоду изме|у два рата,
ме|утим, он је био далеко познатији
као градитеq јавних објеката ме|у којима
се исти~е циклус објеката Народне
банке.
Најве}а ме|у wима, Народна банка у
Скопqу из 1931 - 33. године, пору{ена
је у земqотресу 1963. године. Објекат
је био подигнут као пандан Баумгартеновом
Официрском дому, са полукру`
ним портиком на углу и фасадама
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
297
Б.Несторови},
Светосавски храм,
конкурсни пројекат,
1927
конципираним у архитектури која је под
о~игледним утицајем модерниста.
Зграда Народне банке у Битоqу типи~
на је провинцијска јавна гра|евина.
Српсковизантијски портик опомиwе на
полити~ка настојаwа да се осигура “дух
старе Србије” у македонским крајевима
ослобо|еним од вековне турске окупације.
Али у композицији спратног дела
средwег ризалида присутан је пре медитерански
него српсковизантијски дух.
Поготову је медитеранска по карактеру
зграда Народне банке у Дубровнику. С
друге стране, на строго дома}ем терену,
у крагујева~ком примеру зграде Народне
банке, Несторови} се др`ао академских
постулата у мери која је веома
блиска опредеqеwима дома}их академи~
ара, једног Јованови}а или Лека.
Био је то “стилизовани академизам”, разли~
ит од помпезних модела руских емиграната
Краснова или Баумгартена,
{то довоqно показује у којој је мери
Несторови} ува`авао карактер локалне
градитеqске културе тла.
Занатски дом (данас зграда Радио Београда)
био је први Несторови}ев модернисти~
ки конципиран јавни објекат.
Првобитни пројекат за зграду Занатског
дома израдио је Данило Владисавqеви},
јо{ пре Првог светског рата,
али се са гра|еwем објекта иза{ло тек
из темеqа када је рат букнуо. Пред крај
1931. године одр`ан је конкурс за ново
ре{еwе. На овом конкурсу Богдан Несторови}
је однео прву награду.
Несторови}ев конкурсни пројекат разликује
се од реализованог објекта у
неколико битних црта. Утицај сецесије,
и то wене монументалисти~ки настројене
гране, јасно је видqив у конкурсном
пројекту. ^еони мотив са порталом,
који тако много ли~и на ре{еwа
са новосадског конкурса за зграду Позори{
та (1929), сасвим је нестао у реализованом
објекту. То је битна разлика
која показује колико је модернисти~ки
утицај био јак 1931. године.
Други елеменат је угаона кула. Она постоји
и у конкурсном пројекту, и у реализованом
делу. Али, у реализацији она је
померена напред, ослобо|ена, постала
је ви{е завр{ни мотив ~итаве структуре
гра|евине, онако како је то позната
Плани}ева кула зграде “Напретка” у
Загребу или зграда компаније ББЦ у
Лондону. Најзад, хоризонтална ра{~лаwеност
фасада до{ла је у реализацији
потпуно до изра`аја, {то је тако|е један
од темеqних постулата модернисти~
ког метода.
Палата “Призад” је најпознатије, најви-
{е публиковано Несторови}ево дело.
Има и разлога. То је антологијски пример
градитеqске филозофије касног
модернизма, објекат који се мо`е поредити
са Бра{овановом Бановином у
Новом Саду.
Разлика изме|у конкурсног пројекта и
реализације и у овом примеру је уо~-
qива. У конкурсном пројекту о~игледан
је сукоб хоризонтала и вертикала,
мотод коме су београдски архитекти
били склони (сетимо се, само, Бра{ованове
[тампарије!). Овај сукоб Несторови}
је поку{ао да ре{и уво|еwем
монументалног про~еqа са стубовима,
архитравом и фигурама на врху, једне
структуре која је блиска утицајима из
архитектуре тоталитарних ре`има.
“По `еqи `ирија” - како то стоји записано
у новинском изве{тају савременика
- Несторови} је прерадио фасаду,
задр`авају}и мирни ритам прозорских
отвора, уједна~ени однос пуног и празног,
монументалност про~еqа без класицисти~
ких мотива.
Послератни Несторови}ев опус садр-
`и стамбене објекте, {коле, интернате
и студентске домове као и две банке: у
Заје~ару и Пqевqима. Мада је идејна
подлога ових дела препознатqива и
увек у сагласности са владају}им стилским
тенденцијама, ипак у овим архитектонским
структурама има и оне типи~
не Несторови}еве “дистанце”. “Никад
нисам тр~ао за модом” - рекао је
једном у разговору, и ова особина ~ини
се да је прави кqу~ за разумеваwе wеговог
дела.
З.М.
Дела: Палата Београдске задруге у Кара|
ор|евој 65 (1926 - 27); Стамбени блок
изме|у улица Кара|ор|еве, Загреба~ке
3-9 и Гаврила Принципа 16 (1926 - 29);
Светосавски храм (1926 - 27, конкурсни
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
298
Б.Несторови},
Палата Занатског
фонда (касније
Радио Београд),
1931 - 33
пројекат; 1934-41, Б.Несторови}, А.Дероко);
Стамбена зграда у Ул. кнеза Мило{
а 56 (1927, Б.Несторови}, М.Радованови});
Ку}а Витомира Константинови}
а у Ул. краqа Милана 3 (1926-27,
Б.Несторови}, Н.Несторови}); Стамбена
зграда у Ул. мар{ала Бирјузова 8 (1927);
Ку}а Катарине Проти} у Палмоти}евој
18 (1928); Филијала Народне банке у
Крагујевцу у Главној ул. 100 (1929); Тенис
клуб “[умадија” на Калемегдану
(1929); Ратни~ки дом у Београду (1929,
конкурсни пројекат, Б.Несторови}, @.
Пиперски); Стамбена зграда у Ул. Јелене
]еткови} 8 (1929); Ку}а ин`. Николе
Раи~кови}а у Светогорској 33 (1930);
Зграда Народне банке у Битоqу (1931);
Зграда Народне банке у Скопqу на
обали Вардара (1931, пору{ена у земqотресу
1963); Вила породице Моа~анин
у У`и~кој 23 (1931); Уред за осигураwе
радника у Крагујевцу (1931); Гајрет
“Осман \ики}” у Далматинској ул. у
Београду (1931); Ку}а Миодрага Стојиqкови}
а на углу Ул. Yорyа Ва{ингтона
44 и Палмоти}еве 22 (1932-33); Вила у
Ул. Леди Каудри 9 (1933); Сопствена ку-
}а у Ул. кнеза Мило{а 69 (1933); Вила
Милана Проти}а у У`и~кој 16 а (1934-
35); Зграда Народне банке у [апцу
(1936); Зграда Народне банке у Дубровнику
(1936); Конаци манастира
Гра~аница (1940, Б. Несторови}, Б.Који});
Студентски дом у Ул. Мије Кова-
~еви}а (1968).
Библ.: Ун палаис а Стоби, Анали Византоло{
ког конгреса, Софија 1934; Венецијанске
палате, Уметни~ки преглед,
бр.6, кw.1, Београд 1928, 212-216; Вели~
ина и анализа стана у вези са саставом
породице у: Реферати за Прво
саветоваwе архитеката и урбаниста
Југославије, изд. Нау~на кwига, Београд
1950, 53-66; Основи пројектоваwа, Београд
1950; За нови лик социјалисти~ког
архитекте, Техника, бр.1, Београд 1951,
18-19; Законитост у успону архитектуре
и у wеној декаденцији, Зборник радова
Архитектонског факулета 1951 / 52, 10-
18; Архитектура старога века, Београд
1952 (друго изд. Београд 1962, тре}е
изд. Београд 1974); Стамбене зграде. Основи
пројектоваwа, Београд 1953 (друго
изд. Београд 1962, тре}е изд. Београд
1964); Развој архитектуре Београда
од кнеза Мило{а до Првог светског
рата (1815-1914), Годи{wак Музеја града
Београда, кw.И, Београд 1954, 159-174;
Архитекти и архитектура, Преглед архитектуре,
бр.1, Београд 1954, 2-4; Архитектура
новог века, Београд 1954;
Еволуција београдског стана, Годи{-
wак града Београда, кw.ИИ, Београд 1955,
247-266; Народно позори{те у Београду,
Годи{wак града Београда, кw.ИИИ,
Београд 1956, 303-322; Нове технике и
нови материјали. Wихов утицај на естетски
израз у архитектури, Архитектура
урбанизам, бр.10, Београд 1961,
45-46; Капетан Ми{ино здаwе, Годи{-
wак града Београда, кw.ИX-X, Београд
1962-63, 81-95; Израз у на{ој савременој
архитектури, Разгвори о архитектури.
Охрид ‘60, изд.ИАУС, Београд 1964;
Архитектура новог века, Београд 1964;
Критеријуми и мерила у стамбеној изградwи.
Саоп{теwа ИАУС, Београд 1966;
Увод у архитектуру, Београд 1967; Архитектура
Србије 1815-1915, Саоп{теwа
ИАУС, св.1, Београд 1969; Носиоци
архитектонске мисли у Србији XИX века,
Саоп{теwа. изд.ИАУС, св. 2, Београд
1969, 49-55; Постакадемизам у архитектури
Београда, Годи{wак града Београда,
кw.XX, Београд 1973, 339-381;
Преглед споменика архитектуре у
Србији XИX века, Саоп{теwа, изд. Републи~
ки завод за за{титу споменика
културе, кw.X, Београд 1974, 141-168;
Архитектура у Србији 19. века (рукопис),
Архив САНУ, бр.14410; Београдски
архитекти Андра Стеванови} и
Никола Несторови}, Годи{wак града
Београда, кw.XXИИ, Београд 1975, 173-185.
Маневи}, 1972, 25, 35, 37; Мартинови},
1973, 25, 30, 60; Б.Несторови},
1973, 358-361, 368-369; Б.Несторови},
Преглед, 1974, 167; Стојанови}, Мартинови},
1978, 110; ЛЕЈ, 1987, 456; Миленкови},
1988, 98; Брки}, 1992, 53.
Зоран Петрови}, Ин мемориам, Архитектура
урбанизам, бр.74-77, Београд
1975, 3; Зоран Маневи}, Богдан Несторови}
(1901-1975), ИТ новине, Београд
9.1.1976; Дивна \ури} Замоло, Професор
архитекта Богдан Несторови}, Годи{
wак града Београда, кw.XXИИ, Београд
1975, 365-370.
