Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
МИЛО[ЕВИ] Јован
(1929, Котор)
Студирао у Qубqани (дипл. 1956). Запослен
у @елезни~ко - транспортном предузе}
у, Сарајево (1956 - 57), Одеqеwу
за урбанизам Оп{тине Подгорица (1957-
58), Пројектном бироу Оп{те гра|евинског
предузе}а, Подгорица (1959 - 65),
Републи~ком заводу за урбанизам и
пројектоваwе, Подгорица (1965 - 71), Заводу
за урбанизам, Котор (1971-75), Пројектном
бироу Гра|евинског предузе}а
“Ставбар”, Марибор (1975 - 78), Ин`еwеринг
- бироу, Марибор (1978 - 79), Пројектном
бироу Гра|евинског предузе}а
“Ставбар”, Марибор (1979 - 90, када одлази
у пензију).
Wегова стамбена зграда у Булевару
Св. Петра Цетиwског, Подгорица (1962)
улази у нају`и круг најбоqих архитектонских
дела на простору Црне Горе
друге половине XX века. Ретко у граду,
било којем, по архитектури не мо`емо
препознати време када су зграде гра-
|ене. За ову зграду, за послератни период
градwе није могу}е одредити то
време, јер тада се на овом простору
овако није градило. Кад би се где појавио
овакав искорак, могао је да буде
прихва}ен као ли~ан - изолован став
ван уходаних норми, са убе|еwем да }е
га ход архитектуре оставити по страни,
{то нико није `елео свом објекту.
По{товала су се ва`е}а правила. То је
било време диктата функције и конструкције
објекта, које је претерано занемарило
ванфизи~ки, то јест интелектуални
ток, који је регуларна потреба.
Ова стамбена зграда је са пет спратова
и три улаза, код које је приземqе
издигнуто, колико да се формирају уоби~
ајено мали прозори подрума. На приземqу
нема испада из равни фасаде,
јер би се, за поставqене урбанисти~ке
услове, ометало кретаwе тротоаром који
је одмах уз објекат. Гледају}и по ду-
`ини објекта, прва ~етири спрата су
препу{тена у {ирини половине одстојаwа
изме|у улаза, то јест за готово ~е-
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
277
С.Мили}еви},
Хотел “Цроатиа” у
Цавтату,
1973
Ј. Мило{еви},
Стамбена зграда у
Подгорици, 1962
Д.Мило{еви}
Ј.Мило{еви}
тири метра, {то је за то време било
изузетно. Пети, последwи спрат комплетно
је препу{тен за 85 сантиметара.
На по~етној позицији остало је само
приземqе.
Овај концепт са сна`ним препустима,
као и прилаз ре{аваwу детаqа, утицао
је две деценије касније (1983) у глобалној
поставци на веома успелу архитектуру
Блока В, Милете Бојови}а, која је
за антологију ових простора. У оба слу-
~аја заступqени су доминантно ~исти и
једноставни потези, као од сликарске
{пахтле поре|ани са сли~ним третманом
односа вели~ина једнокрилних
прозора, примеwених групација маса,
статуса `ардиwера и ограда.
Три поменуте целине, које су у препусту,
претходно су себи, као слика на зиду,
обезбедиле сна`ан паспарту и оквир,
који нису пасивног статуса, јер разли~
итим дубинама ло|а рефлектују претходну
динамику. Доминира пријатан утисак
од ве}ег броја фасадних равни, поре-
|аних једних иза других у јединству разли~
итости. Избегнуто је wихово потпуно
преклапаwе, то јест заклаwаwе. Оне
су као разву~ене карте у игри - да свака
до|е до изра`аја.
Остварен је утисак иницијалног назираwа.
Све те фасадне равни у помераwу
налазе своје место у препусту од
380 сантиметара, са скоковитим разликама
одстојаwа, по~ев од стартног са 85
сантиметара. Тиме се у игру уводе разли~
ите дистанце сагледаваwа, ритмом
посебних идентитета, али истих усмереwа.
Стамбено - пословним објектом “Лент”
уз Драву, у~ествовао је у обнови старог
градског језгра Марибора, за које је са
осталим у~есницима, то јест ауторима
урбанисти~ког и другог концепта добио
републи~ку Борбину награду Словеније
(1986, Б. Реицхенберг, Игор Рецер, М.
Коцмут, Ј. Мило{еви}).
А.М.
Дела: Стамбена зграда, Булевар Св.
Петра Цетиwског, Подгорица (1962);
Стамбена зграда, Ул. Ивана Милутинови}
а, Подгорица (1963); Стамбена
зграда у Ул. Светозара Маркови}а, Подгорица
(1963); Стамбена зграда у Ул.
Светозара Маркови}а, Подгорица (1964);
Стамбени објекат, Даниловград (1964);
Стамбени објекат “Уједиwене нације”,
Котор (1964); Виле за функционере Републике
Црне Горе, Београдска улица,
Подгорица (1964); Хотел “Монтенегро”,
Бе~и}и (1969); Студентски дом, Котор
(1971); Монта`на електро станица, Словенија
(1976); Вила “Риби}”, Вара`дин
(1976); Стамбена зграда “Марибор југ”,
Марибор (1980); Стамбено-пословна зграда
“Ленарт”, Словенија (1981); Стамбено
- пословни објекат “Лент” уз Драву у старом
градском језгру Марибора (1986).
