Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЛЕКО Димитрије М.  (1887, Београд - 1964, Београд)

Студирао у Карлсруе-у (1907-12). Запослен у Министарству гра|евина (1913-32) и као наставник на Архитектонском одсеку Техни~ког факултета (1932 до пензионисаwа).

По{тован и воqен до краја `ивота, смирен, стабилан, са карактеристи~ном дуга~ком брадом и `ивахним о~има, Димитрије М. Леко је и у ли~ном `ивоту и у архитектури био су{та супротност битним особинама београдске средине, пре свега оној скоро несхватqивој доми{qатости у комбиноваwу хетерогених форми или хетерогених садр`аја.

Карактер Лековог дела не огледа се у осцилацијама – {то је правило у опусу српских архитеката – ве} у константно присутном квалитету једне јасне идеје о на~ину пројектоваwа, о на~ину гра|еwа. Порекло ове идеје је без сумwе у академском васпитаwу, у постулатима академизма, симетри~ном аран`ману плана, уједна~еном односу пуног и празног на фасади, али је зна~ајно да је Леко – као нико други – успео да овај метод прилагоди не само архитектури академи~них двадесетих година, ве} и немирним сецесијским тра`еwима пре Првог светског рата, па и модернисти~кој архитектури из тридесетих година или послератном социјалисти~ком реализму.

Пролазе}и кроз најразли~итија стилска опредеqеwа, Леко је увек остајао веран најпре самом себи, једноставној јасно} и у аран`ману плана као и у аран`ману елевације, {то је за wега увек био најви{и, примарни принцип.

У историји српске архитектуре бунтовних ликова је на претек, ликова који плене својим анга`ованим иступаwем, где год се на|у. Треба се само подсетити Борисавqеви}а или Доброви}а, Дерока или Митрови}а. Димитрије М.Леко је био wихова су{та супротност, wихов коректив.

“Када будете писали о мени” – рекао је једном приликом, “гледајте да то буде ви{е о делима, маwе о ~овеку”. Пролазним се}аwима савременика Леко је претпоставио варqиву непролазност градитеqског дела. Била је то одлука савим у складу са идејом о континуитету, као врховном принципу филозофије, у коју је без поговора веровао ~итавог `ивота.

“Пројекат једног музеја”, студија из 1911. године, први је Леков пројекат за који знамо. Скица је настала као {колски конкурсни рад за златну медаqу на Техни~ком факултету у граду Карлсруе. Трагови сецесије осе}ају се у организацији волумена а поготову у декорацији најистакнутијег среди{wег дела.

У јесен 1913. године Леко се запослио као подархитект у Министарству гра|евина. Ве} следе}е године у~ествовао је у биткама на Церу и Руднику. Следи повла~еwе преко Албаније, Крф, Солунски фронт. У проле}е 1919. године наставqа са слу`боваwем у Министарству гра|евина.

Овај први период самосталног Лековог градитеqског деловаwа (1919 - 1927) запо~иwе пројектима монументалних објеката. Конкурсни пројекти за нове зграде Министарства саобра}аја (1921), Министарства {ума и руда (крајем 1921) и Министарства финансија (1924) приказују Лека као ортодоксног привр`еника академског еклекти~ког метода. Зграда Министарства финансија и у екстеријеру, и у ентеријеру, сасвим је имперсонална, у духу предло`ака који су у то време крстарили Европом и били добро познати.

После кратког периода када се бавио адаптацијама (Рударска дирекција 1919, Просветни дом у Скопqу 1921) Леко гради Вилу Селакови} у Професорској колонији (1923), Дом материнског удру`еwа (1924) и Дом Савеза набавqа~ких задруга (1927 - 1928). Ве} се у Вили Селакови} за~иwе Леков карактеристи~ни на~ин компоноваwа фасаде: вертикална артикулација са квадрати~ним парапетним поqима. У пројекту за зграду Савеза набавqа~ких задруга овај принцип је доследно спроведен.

По~етком ~етврте деценије 20. века модернисти~ке идеје ве} су заузеле доминантно место на београдској архитектонској сцени. Три конкурсна рада из 1931. и 1932. године илуструју Леково прилаго|аваwе модернисти~ком таласу. Конкурсни рад за зграду Градске {тедионице у Сарајеву, као и wему веома сли~на скица за Занатски дом у Београду, указују на карактеристи~но повла~еwе академског декоративног система.

У пројекту Градске {тедионице академском декорацијом обухва}ени су само прозори про~еqа. И приземqе је само делими~но обра|ено имитацијом камених блокова. Уједна~ени однос зида и отвора ознака је дубоке Лекове привр`ености идеалима академизма али је с друге стране ломqеwе атике и пласман обавезних мотки за заставу несумwив уступак надиру}ем модернизму. У пројектима за стамбени блок Крсманови} и зграду Аероклуба на углу Узун Миркове и Улице краqа Петра, Леко прихвата и модернисти~ку хоризонталну артикулацију везују}и, како су то они оби~но ~инили, формално прозоре у траке уз помо} плитких интервенција у малтеру. Па ипак, унутар овог наоко модернисти~ког метода лако се открива су{тина идеала једног академи~ара: крупни медаqони на пуним поqима распоре|ени су тако да упркос јасно нагла{еним хоризонталама стати~ност композиције остаје ненару{ена.

Унутар Лековог опуса који се, како смо ве} навели, одликује препознатqивим рукописом и уједна~еним квалитетом, два се дела ипак морају издвојити: Инвалидски дом на Тргу братства и јединства и, наро~ито, зграда Министарства социјалне политике у улици Кнеза Мило{а, једно од најзна~ајнијих дела српског академизма уоп{те.

Инвалидски дом подсе}а нас на једну сасвим про~и{}ену варијанту пројекта за зграду Савеза набавqа~ких задруга. Приземqе је одре|ено у лу~ним отворима. У детаqима, отвори су скоро сви разли~ити, но wихова битна особина је да су разме{тени огледалски симетри~но у односу на централни отвор. Пиластери, сада без академске декорације, парапети са медаqонима, француски балкони на првом спрату, преузети су из пројекта за зграду Савеза набавqа~ких задруга. Насупрот, композиција најви{ег спрата и масивна једноставна фасада таванског простора ~ине пројекат блиским идејама модерниста.

Леково најзна~ајније дело, Министарство социјалне политике и народног здравqа, дубоко је засновано на академским идеалима упркос релативно сведеној употреби академске декорације. Принцип огледалске симетрије примеwен је до краја; лева половина једнака је десној и то у мери која не дозвоqава ни помисао на слу~ајне одлуке, на ре{еwа наметнута непредвидqивим, променqивим захтевима `ивота. У су{тини ~итава структура те`и само једном циqу: ве~ности. Сасвим у духу класи~них предло`ака стубови су у равни фасаде, стварају}е тако визуелни утисак идеалне куби~ности, док је иза wих пову~ена стварна фасада функционалног простора. Покрет је зауставqен.

Касни период Лековог стварала{тва, све до последwег конкурсног пројекта за зграду Судских установа из 1963. године, испуwен је напорима да се ве} дубоко у оквирима модернисти~ке и савремене архитектуре остане веран тума~ академског метода.

Оваква Лекова настојаwа природно су се уклопила у идеје касног модернизма и послератног социјалисти~ког реализма. Монументалност, стати~ност, минимална употреба декоративних елемената, изједна~ен однос зида и отвора, све је то блиско Лековом на~ину компоноваwа.

Пројекат за зграду Пензионог фонда слу`беника, који је Леко потписао септембра 1939. године ( а о коме, ина~е, недостају подаци у Лековој аутобиографији) могао би се приписати било коме од модерниста да није оних типи~них медаqона на поqима изме|у прозора првог спрата. Залу~ена форма на углу двеју улица, на~ин везиваwа за суседне објекте, облога фасаде, све су то принципи којих се др`и касни модернизам.

Амфитеатар Патоло{ког института Медицинског факултета у Београду бли`и је академизму него социјалисти~ком реализму. Остали пројекти са краја ~етрдесетих и по~етка педесетих година – Еколо{ки институт САНУ, Новинарско - дипломатска висока {кола – садр`е “сирома{не” фасаде и ~етвороводне кровове, обеле`ја једног доба када је колективизам био дру{твени циq и када је минимум изра`ајних средстава био подједнако одре|ен стварним економским могу}ностима земqе која је про{ла кроз ратна разараwа.

Лекови пројекти из {есте и са по~етка седме деценије, многобројни су. Ме|у wима најви{е је конкурсних радова. У својој аутобиографији Леко дирqиво беле`и wихове квалификативе: обе{те}еwа, без пласмана. Била је то неравноправна борба градитеqа који је био одгојен у еклекти~ком духу 19. века и нара{таја који се клонио еклектицизма као `иве ватре.

З.Маневић

Дела: Музеј (1911, пројекат); Палата Министарства {ума и руда (1921, конкурсни пројекат); Палата Министарства саобра}аја (1921, конкурсни пројекат); Народно позори{те у Скопqу (1921-27, реконструкција постоје}ег објекта, Д.М.Леко, В.Меснер, П.Га~и}); Дом одој~ади на углу Ул. краqа Милутина и војводе Миленка (1922-25); Фасада палате Министарства финансија (1924, конкурсни пројекат, Н. Краснов, Д.М.Леко); Сопствена стамбена зграда у Ул. интернационалних бригада 32 (1927); Обласна болница у Смедереву (1928, пројекат); Зграда Савеза набавqа~ких задруга у Македонској 21-23 (1927-29); Доградwа Хипотекарне банке у Београду (1929, конкурсни пројекат); Дом краqа Александра на Топ~идерској звезди (1930, пројекат); Бановина у Новом Саду (1930, конкурсни пројекат); Бански двори у Баwалуци 1930, конкурсни пројекат) @елезни~ки санаторијум у Врwа~кој баwи (1930); Ку}а Марка Т.Лека у ^ика Qубиној 10 (1931); Ку}а Јове Крсманови}а у ^ика Qубиној 6 (1931, део блока према Васиној улици догра|ен 1936 по пројекту @.Пајови}а); Зграда Аграрне банке (1931, конкурсни пројекат, Н.Краснов, Д.М.Леко); Вила Драгомира М.Лека у У`и~кој 10 (1932); Санаторијум СУЗОР-а у Врwа~кој баwи (1932); Стамбена зграда у Косовској 26 (1934); Зграда Берзе рада у Савској улици 9 (1936); Зграда Пензионог фонда слу`беника (1939, пројекат); Зграда Високе комерцијалне {коле у Булевару краqа Александра, на Та{мајдану (1940, пројекат); Амфитеатар зграде Патоло{ког института у Ул. др Суботи}а (1947-48); Зграда Поqопривредне техни~ке {коле у При{тини (1948); Обласна болница у При{тини (1949); Стоматоло{ки факултет код “Мостара” (1950, конкурсни пројекат).

Библ.: Нове зграде Техни~ког факултета Београдског универзитета, Техни~ки лист, год.ВИИИ, бр.5, Загреб 10.3.1926, 65-66; Нова зграда Министарства поqопривреде и вода и Министарства {ума и рудника, Техни~ки лист, год.ВИИИ, бр.13 и 14, Загреб 25 јула 1926, 194-202; Конкурс за израду скице за нову зграду Хипотекарне банке, Техни~ки лист, бр.5, Загреб 1930, 65-67; Како треба да изгледа буду}и монументални Храм св. Саве, Време 28.1.1932; Албертијева дефиниција лепоте, Годи{wак Техни~ког факултета Универзитета у Београду, Београд 1946-47, 31-38; Осврт на предлог оп{те диспозиције Уметни~ког музеја у Београду, На{е гра|евинарство, бр.9-10, Београд 1950, 524-528; Остендорфова теорија архитектонског пројектоваwа, Зборник радова Архитектонског факултета, Београд 1951-52, 89-121; Осврт на нови Трг Маркса и Енгелса и могу}а места за нову градску ку}у у Београду, Преглед архитектуре, Београд 1955-56, 142-144; О Адолф-у Лоос-у, Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, кw.4, Београд 1957 - 58.

Општа лит.:  Изло`ба, 1929; Круни}, 1954; Мамбриани, 1969, 76; Маневи}, 1972, 17-19, 22, 36-37, 79; Мартинови}, 1973, 25, 29; Б.Несторови}, 1973, 342, 347, 364, 373- 374, 376; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 110; Миленкови}, 1987, 207; ЛЕЈ, 1987, 182.

Остала лит.:  Несре|ена гра|а Министарства гра|евина Краqевине Србије, Списак привремених Слу`бених листова за особqе Министарства гра|евина од новембра 1917, Архив Србије, привремена фасцикла бр.8; Драгутин Масла}, Две зграде арх Д.Лека, Техни~ки лист, бр.13-14, Загреб 1936, 186-195; М.Симонови}, Велемајстор архитектуре, Борба 7.1.1958; Ненад Стајвел, Димитрије Леко, Политика 22.6.1958, 20; Б.(ранислав) М.(иленкови}), Димитрије Леко, Архитектура урбанизам, бр.2, Београд 1960, 41-42; Ранко Радови}, Проф арх. Димитрије Леко, Борба 24.10.1964; Р.Р.(адови}), У~итеq многих генерација, Борба 25. 10.1964; М.Митрови}, Арх Димитрије Леко. Ин мемориам, Политика 25.10.1964, 17; Оливер Мини}, Димитрије Леко (1887-1964). Ин мемориам, Архитектура урбанизам, бр.29, Београд 1964, 49-50; Зоран Маневи}, Димитрије М.Леко, ИТ новине 6.12. 1974, 7.