Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

АЗРИЈЕЛ Исак

(око 1900, Београд - после 1948, Израел?)

Студирао у Берлину, крајем двадесетих година. Током четврте деценије пројектује и гради најчешће у заједници са Мишом Манојловићем. Не зна се где је провео време Другог светског рата. После рата запослен у Министарству грађевина до одласка у Израел.

З.М. 

Дела: (в. ТИМОВИ / АЗРИЈЕЛ, МАНОЈЛОВИЋ) и: зграда “Геокарте” у Булевару војводе Мишића (1948, И.Азријел, Н.Гавриловић Ђ.Стефановић).

 Општа литература

Маневић, 1972, 24, 79.

АЗРИЈЕЛ, МАНОЈЛОВИЋ

(в. Азријел Исак, Манојловић Миша)

Дружење и дуготрајни заједнички рад Азријела и Манојловића потиче вероватно из јеврејске заједнице, којој су обојица припадали, као и из раног искуства у берлинским бироима. Мада њихова дела припадају у целости модерној архитектури, достижући понекад највиши квалитет (Гостионичарски дом у Југ Богдановој ул., 1931; Кућа Флоре Медина у Ул. маршала Бирјузова 26, 1936), београдска Група архитеката модерног правца није их прихватала, “из разлога личне природе” по сведочењу Б. Којића. Тако су њихове стваралачке личности остале изопштене из културне средине, а самим тим је и њихово дело привлачило далеко мању пажњу истраживача него што то објективно заслужује. 

З.М.

Општа литература

Маневић, 1972, 24, 79; Мартиновић,1973, 74, 77, 83, 86.